Iako je generalno zasnovana na istoimenom romanu Miguela Servantesa,  opera „Don Kihot“ (Don Qixote) francuskog kompozitora Žila Masnea (Jules Massenet) zapravo ima više sličnosti sa pričom Žaka le Loreina, „Vitez tužnog lika“ (Le chevalier de la longue figure), koja je takođe jedna od obrada Servantesovog romana.

Masne se verovatno, na neki način, poistovetio sa likom Don Kihota, jer je i sam bio zaljubljen u mladu devojku – Lusi Arbel, koja je igrala ulogu Dulčineje u prvoj postavi ove opere (u to vreme, Masne je imao 67 godina). U ulozi Don Kihota tada je nastupao jedan od najpoznatijih ruskih basova – Fjodor Šaljapin, koga je Masne i imao na umu dok je pisao ovu ulogu.

Libreto za operu Don Kihot napisao je Anri Kain (Henri Caïn), a delo je premijerno izvedeno 19. februara 1910. godine,  u Operi Monte Karla. Pripada žanru takozvane herojske komedije (comédie-héroïque).

Ova opera ima 5 činova i traje oko 2 sata.

Radnja se dešava u Španiji, krajem 16-tog veka.

Uloge:

• Dulčineja, lokalna lepotica – meco-sopran
• Don Kihot, stari vitez – bas
• Sančo Pansa, Don Kihotov saputnik i pomoćnik – bas-bariton
• Huan, Dulčinejin udvarač – tenor
• Pedro, Dulčinejin udvarač – sopran
• Garsijas, Dulčinejin udvarač – sopran
• Rodrigez, Dulčinejin udvarač – bas
• Tenebrun, vođa razbojnika – bariton

Priča:

Glavni lik je 50-togodišnji plemić, koji je toliko čitao knjige o vitezovima da je umislio da je i sam vitez. Kako bi svoje viteštvo i dokazao, on kreće u potragu za nesrećnicima koje treba spašavati.

Prvi čin:

Trg ispred Dulčinejine kuće

Festival je u toku. Četvorica udvarača (Huan, Pedro, Garsijas i Rodrigez) pevaju serenade Dulčineji. Ona se pojavljuje i odgovara im arijom u kojoj peva o prolaznosti života.

Nailaze dva ekcentrična lika – Don Kihot, na svom konju Rozinanti i njegov pomoćnik Sančo Pansa, na magarcu Dapi. Masa im kliče, a Don Kihot, oduševljen njihovom reakcijom, naređuje svom pomoćniku da im baci nešto novaca. Ubrzo zatim, okupljeni se razilaze, a Don Kihot, pošto je umislio za Dulčineju da je njegova srodna duša, počinje da joj peva serenadu. Ovo razljuti ljubomornog Huana, koji izaziva viteza na dvoboj. Srećom, Dulčineja ih prekida, prekoreva Huana zbog ljubomore i naređuje mu da ide.

Don Kihot joj tada nudi svoju odanost i zamak. Njoj je to sve simpatično i predlaže mu da bi, umesto toga, mogao da joj pomogne tako što će joj vratiti ogrlicu koju joj je oteo vođa lokalnih razbojnika, Tenebrun. Presrećan što najzad ima priliku da dokaže svoje viteštvo, stari vitez joj svečano obećava da će joj vratiti nakit.

Drugi čin:

U polju

U maglovito jutro, nailaze Don Kihot i Sančo Pansa sa Rosinantom i magarcem. Dok Don Kihot sastavlja novu serenadu, Sančo Pansa vatreno govori protiv njihove ekspedicije, protiv Dulčineje i žena uopšte.

Magla polako nestaje, otkrivajući nekoliko vetrenjača u daljini, za koje Don Kihot veruje da su divovi. Na Sančov užas, on napada prvu vetrenjaču, čije krilo ga zakači i odbaci visoko.

Treći čin:

U planinama

Sumrak je. Don Kihot veruje da su sada već blizu razbojnicima. Sančo odlazi na spavanje, a Don Kihot ostaje da čuva stražu. Kada se razbojnici iznenada pojave, Sančo se uplaši i pobegne, a vitez ubrzo biva savladan. Iznenađeni prkosom starog viteza, razbojnici počnu da ga tuku i odluče da ga na posletku i ubiju. Međutim, molitva Don Kihota u kojoj moli Boga da primi njegovu dušu, umilostivi vođu razbojnika, Tenebruna, i on odluči da ga ipak poštedi.

Don Kihot mu tada ispriča celu svoju priču – da je vitez koji je krenuo da spasi nakit lepe devojke. Čuvši njegovu priču, vođa razbojnika se sažali i vrati mu Dulčinejinu ogrlicu. Pre nego što Don Kihot krene nazad svojoj Dulčineji, razbojnici ga zamole da im da svoj blagoslov.

Četvrti čin:

Vrt kod Dulčinejine kuće

Zabava je u toku, puna muzike i plesa, ali Dulčineja je tužna i peva o izgubljenom vremenu, vremenu bez ljubavi. Kako bi se nekako izvukla iz melanholije, uzima gitaru i počinje da peva o lepoti ljubavi. Malo kasnije, okupljeni se povlače na večeru, a dolaze Don Kihot i Sančo Pansa.

Pretpostavljajući da će se sada oženiti Dulčinejom i da su dani njegovog viteštva završeni, Don Kihot obećava da će, kako bi ga nagradio za odanost, pokloniti Sanču ostrvo i dovoljno novaca da tamo živi bezbrižno do kraja života. Dulčineja i ostali gosti na zabavi pozdravljaju viteza, a on joj svečano uručuje ogrlicu uz pitanje da se uda za njega. Ovo njegovo pitanje izazove smeh kod okupljenih. Dulčineja tada zamoli ostale da odu, a Don Kihotu objašnjava da ne može da se uda za njega, jer je njena sudbina i njen životni put potpuno drugačiji od njegovog. On joj se zahvaljuje na iskrenosti, ona ga poljubi u čelo i odlazi.

Međutim, njeno društvo se vraća i počinje da ismeva starog viteza. Na to im se Sančo energično suprotstavi, kritikujući ih zbog njihove okrutnosti prema starom vitezu i odvodi svog gospodara.

Peti čin:

Planinski prolaz

Noć je, nebo je vedro i puno zvezda. Don Kihot umire. Tada se seti da je vernom Sanču obećao ostrvo kao nagradu i sada mu nudi jedino ostrvo koje ima – ostrvo snova. Gledajući u nebo, učini mu se da je najsjanija zvezda zapravo njegova Dulčineja, koja ga poziva u drugi svet. On umire, a Sančo Pansa ostaje da plače nad njegovim nepokretnim telom.

*slike preuzete odavde: 1, 2, 3, 4, 5, 6;

Dodatak: Zanimljivo je da je operu istog naziva napisao i austrijski kompozitor Vilhelm Kincl (Wilhelm Kienzl – nadam se da sam pogodila izgovor 😉 ) i to još 1897. godine. Njegova opera ima 3 čina, a libreto je pisao sam kompozitor, prema Servantesovom romanu. Svoju operu „Don Kihot“ Kincl je posvetio upravo Servantesu, a premijera je bila održana 9. oktobra 1897. godine, tačno 350 godina od rođenja poznatog španskog pisca.