Komična opera u dva čina (tri slike), italijanskog kompozitora Đoakina Rosinija. Libreto je napisao Sterbini, prema istoimenoj komediji Bomaršea. Premijerno je izvedena 20. februara 1816. godine, u Rimu.

Lica:

• Figaro, brijač u Sevilji – bariton
• Grof Almaviva, lokalni plemić – tenor
• Rozina, Bartolova štićenica – sopran ili meco-sopran
• Doktor Bartolo, Rosinin zaštitnik – bas
• Don Bazilijo, učitelj muzike – bas
• Berta (Marčelina), sluškinja doktora Bartola – sopran
• Fiorelo, sluga grofa Almavive – bas ili tenor

Radnja se dešava u 17-om veku, na trgu u Sevilji, Španija.

Čin prvi:

Trg ispred kuće Dr Bartola

U rano jutro ispred kuće doktora Bartola sluga Fiorelo okuplja svirače. Stiže i njegov gospodar, grof Almaviva, koji počinje da peva serenadu lepoj štićenici doktora Bartola, Rozini. Grof se, međutim, predstavlja kao Lindoro, siromašni student, kako bi ga Rozina zavolela zbog njega samog, a ne zbog njegovog imetka. Na žalost, na prozoru se niko ne pojavljuje. Tada nailazi Figaro koji peva svoju živahnu ariju. Figaro je ranije bio u grofovoj službi, tako da ga grof sada prepoznaje i moli ga za uslugu. Naime, grof je zaljubljen u Rozinu, ali doktor je ljubomorno čuva, jer želi da se oženi njome, zbog njenog miraza. Znajući da u Sevilju treba da pristigne odred vojske, Figaro predlaže grofu da zamoli komandanta da ga, kao oficira, smesti u doktorovu kuću. Grof je oduševljen idejom.

U kući Dr Bartola

Rozini je nedavno na ulici prišao udvarač Lindoro (prerušeni grof Almaviva), kome ona sada piše pismo. Tada u kuću dolazi Figaro, koji načuje razgovor između Bartola i mračnog učitelja muzike, don Bazilija. Doktor je čuo da je Almaviva u gradu i hoće da ga udalji od svoje lepe štićenice. Bazilijo predlaže klevetu. Figaro i Rozina ostaju sami na kratko i ona tada preko Figara pošalje pismo svom udvaraču. Međutim, doktor je sumnjičav – primetio je da mu nedostaje papir za pisanje pisama, pa ispituje Rozinu. Kada mu ona besno zalupi vrata pred nosem, Bartolo odluči da istog momenta ode kod beležnika, kako bi pripremio papire za ženidbu sa Rozinom. Prekida ga Almavivo, koji u tom trenutku ulazi u kuću, prerušen u pijanog vojnika, držeći u rući cedulju na kojoj piše da mu je određen smeštaj kod Bartola. Praveći se pijan, Almavivo udara sabljom po stolu i stolicama. U opštem metežu uspeva krišom da dobaci pismo Rozini. Sumnjičavi Bartolo je ipak nešto primetio, tako da nastaje i tučnjava, u koju je uvučen i Figaro. Dolazi gradska straža, koja hapsi pijanog vojnika zbog izazivanja nereda, ali ga puštaju kada im on došapne svoje ime. Nastaje opšte zaprepaštenje i svi se bučno razilaze.

Čin drugi:

U kuću Dr Bartola dolazi novi gost. To je, zapravo, Almaviva, prerušen u mladog muzičara. On objašnjava doktoru kako je Bazilijo bolestan i ne može da održi Rozini čas pevanja, pa je zamolio Almavivu da ga zameni. Doktor je sumnjičav sve dok mu mladi muzičar ne pokaže pismo koje je Rozina poslala svom udvaraču. Prevara je uspela – doktor poverava Rozinu muzičaru, a on se prepušta brijaču Figaru, koji je baš tada „slučajno“ naišao. Iznenada se pojavljuje i Bazilijo, ali grof ga podmićuje kesom zlatnika, tako da on odjednom postaje bolestan i odlazi. Zavera se ipak otkriva, jer Bartolo zatiče Rozinu kako se ljubi sa Almavivom. Njega izbacuje napolje, a Rozini pokazuje pismo koje je našao i govori joj da je Lindoro samo grofov sluga, koji želi Rozinu da prepusti Almavivi. Nesrećna, Rozina pristaje da se uda za Bartola, koji šalje Bazilija po beležnika. Pada noć i donosi nevreme, posle koga Figaro i Almavivo uz pomoć merdevina, ulaze u Rozininu sobu preko balkona. Kada shvati da su Lindoro i Almavivo jedna ista osoba, Rozina pristaje da pobegne i uda se za njega. Međutim, tada shvate da su nestale merdevine uz pomoć kojih je trebalo da siđu. U istom trenutku vrata sobe se otvaraju i ulaze Bazilijo i belezničar. Grof primora Bazilija da, zajedno sa Figarom, bude svedok na venčanju i tada belezničar venčava Rozinu i Almaviva. Don Bartolo stiže prekasno. Kao utehu, on dobija Rozinin miraz, koji mora da podeli sa Figarom.

Postoji i nešto kraća (i malko drugačija) verzija ove opere, koju možete pogledati ovde. 😀