„Rigoleto“ (Rigoletto) je opera melodrama u tri čina, koju je napisao itaijanski kompozitor Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi). Libreto za ovu operu napisao je Frančesko Maria Pjave (Francesco Maria Piave), na italijanskom jeziku, prema drami Viktora Igoa „Kralj se zabavlja“ (Le roi s’amuse).
Opera je premijerno izvedena 11. marta 1851. godine u Veneciji.
Lica:
- Vojvoda od Mantove (tenor)
- Rigoleto (bariton) – vojvodina dvorska luda
- Đilda (sopran) – Rigoletova ćerka
- Sparafučile (bas) – plaćeni ubica
- Madalena (alt) – Sparafučilova sestra
- Đovana (meco-sopran) – Đildina pratilja
- Grof Čeprano (bas)
- Grofica Čeprano (meco-sopran) – supruga grofa Čeprana
- Grof Monterone (bas)
- Marulo (bariton) – plemić
- Mateo Borsa (tenor) – dvorjanin
- tamničar (tenor)
- paž (meco-sopran)
- dame, gospoda, dvorjani, paževi, stražari (hor)
Radnja opere dešava se u XVI veku u Mantovi i okolini.
PRVI ČIN
– Scena prva –
Vojvoda od Mantove, zgodan, bogat, šarmantan i sebičan ženskaroš, priredio je na svom dvoru zabavu, na kojoj se hvali svojim uspehom kod žena. On se udvara grofici Čeprano, a njegova dvorska luda, grbavac Rigoleto ruga se grofu, koji je besan, ali nemoćan da bilo šta učini.
Tada na scenu dolazi dvorjanin Marulo sa najnovijim tračem: sumnja se da Rigoleto ima mladu ljubavnicu, koju krije u svojoj kući. Na zabavu tada upada i grof Monterone, koji želi da se osveti Vojvodi od Mantove jer mu je obeščastio ćerku. Međutim, vojvodina straža ga hapsi i odvodi sa zabave. Dok ga tako zarobljenog odvode, Rigoleto mu se ruga, a Monterone tada baca na njega kletvu da i on oseti bol oca čija je ćerka povređena.
Uznemiren kletvom, Rigoleto ubrzo odlazi kući sa zabave, zabrinut za svoju ćerku Đildu. Uz put sreće Sparafučila, profesionalnog ubicu, koji mu nudi svoje usluge govoreći mu kako zbog mlade devojke koju čuva u kući, sigurno ima i neprijatelje. Rigoleto odbija, ali se ipak raspituje kako bi mogao da nađe Sparafučila, u slučaju da se predomisli.
Kada uđe u kuću, Rigoleta s radošću dočeka Đilda, smerna mlada devojka, koja ne zna ništa o svojoj majci ni o očevom zanimanju. Zbog preterane brige, njoj je otac zabranio da izlazi iz kuće, osim kada ide u crkvu, a i tada ide sa svojom pratiljom Đovanom. Đilda se raspituje o svojoj davno umrloj majci, na šta joj Rigoleto odgovara da je njena majka bila pravi anđeo, a da ga sada Đilda jako podseća na nju. Pre nego što izađe iz kuće, zabrinut za bezbednost svoje ćerke, Rigoleto upozorava Đovanu da ne pušta nikoga u kuću.
Po njegovom odlsaku, Đilda u poverenju kaže Đovani kako je grize savest što nije rekla ocu da joj se tog dana u crkvi udvarao jedan mladić, student, koji je zapravo bio vojvoda od Mantove. Ona kaže i da bi joj se taj student čak i više dopao ako bi saznala da je siromašan. Vojvoda, koji je u tom momentu naišao, čuo je Đildine reči. Pošto je platio Đovani da nikome ne govori da se on krije u vrtu, on počinje da se udvara Đildi, govoreći joj sve ono što ona želi da čuje – da je siromašan student i da se zove Gualtier Malde. Kada začuje galamu sa ulice, vojvoda žurno odlazi iz vrta, misleći da se to Đildin otac vraća kući.
– Scena druga –
Ispred kuće Rigoleto sreće dvorane koji su, želeći da se osvete Rigoletu, krenuli da otmu devojku za koju misle da je njegova ljubavnica. Međutim, Rigoletu kažu da su krenuli da otmu groficu Čeprano i ubeđuju ga da im pomogne. Pošto grofica Čeprano živi preko puta njegove kuće, Rigoleto ništa ne sumnja. On pristaje da pomogne tako što će držati merdevine, ali pre toga mu stavljaju povez na oči. Tako je on, ni ne znajući, pomogao otmicu rođene ćerke! Dok su je odnosili, Đilda je uspela da skine povez i pozove u pomoć oca, ali već je bilo kasno. Očajan, Rigoleto se tada setio Monteroneove kletve.
DRUGI ČIN
U svom dvorcu, vojvoda razmišlja o Đildi, za koju je čuo da je oteta. Dolaze i dvorjani, koji mu opisuju kako su oteli mladu devojku iz Rigoletove kuće i doveli je u vojvodine odaje. Prema njihovom opisu devojke, vojvoda shvata da je reč o Đildi i odlazi da je vidi i osvoji.
Tada dolazi i Rigoleto, koji sumnja da je njegova ćerka tu. Dok pokušava da je nađe, dvorjani mu se rugaju i govore mu da je verovatno sanjao otmicu. Rigoleto im tada otkriva da je Đilda zapravo njegova ćerka i moli ih da mu je vrate, jer mu je ona jedino blago u životu. On pokušava na silu da uđe u sobu u kojoj je Đilda, ali ne uspeva. Đilda tada istrčava iz sobe i baca se u naručje ocu. Dvorani napuštaju prostoriju, a Rigoleto otkriva ćerki pravu istinu o vojvodi i obećava joj da će mu se osvetiti. Međutim, Đilda je još uvek zaljubljena u vojvodu i moli oca da ga poštedi.
TREĆI ČIN
Rigoleto i Đilda dolaze ispred kuće/gostionice u kojoj žive Sparafučile i njegova sestra Madalena. Rigoleto želi da pokaže svojoj ćerki kakav je zapravo vojvoda, koji u se u tom momentu nalazi u Sparafučilovoj kući i flertuje sa Madalenom. Đilda je očajna. Rigoleto je tada šalje kući da se obuče kao muško, kako bi mogla da krene sama u Veronu, gde će joj se i on kasnije pridružiti. Kada Đilda ode, Rigoleto se izvan kuće sastaje sa Sparafučilom, kome plaća da ubije vojvodu. On mu takođe kaže i da će u ponoć doći po vojvodino telo.
Kada vojvoda ode na spavanje, Madalena moli brata da ga poštedi, jer se i ona zaljubila u vojvodu. Sparafučile joj tada obećava da će ga poštedeti samo u slučaju da se do ponoći pojavi neko drugi, čije bi telo mogao da podmetne Rigoletu. Đilda, koja se u međuvremenu vratila do krčme, je ovo čula i odlučuje da se žrtvuje za vojvodu. Ona ulazi u gostionicu, obučena kao muškarac i Sparafučile je istog momenta ubije nožem i ubaci u vreću.
Rigoleto dolazi u ponoć, kako bi preuzeo vojvodino telo od Sparafučila. Sav srećan, on odnosi leš do reke, kako bi ga bacio. Međutim, kada iz kuće začuje vojvodu kako peva, on shvata da je prevaren. Brzo otvara vreću i na svoj užas shvata da je to njegova ćerka. Ona se na trenutak uspravi, zamoli oca za oproštaj i tada mu umre na rukama. Očajan Rigoleto shvata da ga je stigla Monteroneova kletva.
Bravo!
Ovaj sajt je pravo otkrovenje. Samo tako nastavite.
Hvala, Blagoje 🙂
Uvek sa uživanjem čitam tvoje obrade muzičkih komada. Rigoleto je jedna od mojih omiljenih opera. Pozdrav!
Hvala Stevo 🙂 Sad možeš i da poslušaš jednu od arija iz ove opere