Kavalerija rustikana (Seosko viteštvo) je opera u jednom činu Pjetra Maskanjija (Pietro Mascagni). Premijerno je izvedena 17. maja 1890. godine u teatru Costanzi u Rimu i smatra se jednim od prvih i najlepših primera italijanske verističke opere. Premijera ove opere bila je prava senzacija – po završetku opere, Maskanjija su čak 40 puta zvali na scenu! Od 1893. godine, vrlo često se izvodi zajedno sa operom Pajaci, Ruđera Leonkavala.

U julu 1888. muzički izdavač Edoardo Sonzonjo (Sonzogno) objavio je takmičenje (konkurs) za sve mlade italijanske kompozitore koji još nisu imali ni jednu operu izvedenu na sceni. Trebalo je da napišu operu u jednom činu, a tri najbolje opere bi bile izvedene u Rimu, o trošku organizatora takmičenja.

Maskanji je za ovo čuo tek dva meseca pre krajnjeg roka i zamolio je svog prijatelja Đovanija Tarđionija-Tocetija (Giovanni Targioni-Tozzetti), pesnika i profesora italijanske književnosti na Kraljevskoj Akademiji u Livernu, da mu napiše libreto. Đovani je izabrao Kavaleriju Rustikanu, popularnu kratku priču (i komad) Đovanija Verge (Giovanni Verga) kao osnovu za operu. Pošto je rok bio veoma kratak, on je na libretu radio zajedno sa kolegom Gvidom Menašijem (Guido Menasci). Kako je koji deo teksta bio gotov, oni su ga slali kompozitoru, tako da je Maskanji po nekad dobijao i samo po par stihova na poleđini razglednice. Srećom, poslednjeg dana takmičenja, opera je bila završena.

Bile su prijavljene ukupno 73 opere, a 5. marta 1890. sudije su objavile svoje rezultate. Opere koje su osvojile izvođenje bile su „Labilia“ (Niccolla Spinelli), „Rudelo“ (Vincenzo Ferroni) i „Cavalleria rusticana“, koja je proglašena najboljom.

„Kavalerija rustikana“ bila je prva Maskanjijeva opera koja je postigla veliki uspeh i smatra se najpoznatijom operom ovog kompozitora (od ukupno 16). Bila je uspešna od prvog izvođenja do danas. Do kompozitorove smrti (1945.) u Italiji je bila izvedena preko 14 hiljada puta!

Lica:

• Santuca, devojka sa sela – sopran
• Turidu, mladić sa sela, koji se nedavno vratio iz vojske – tenor
• Lučia, njegova majka – kontra-alt
• Alfio, seoski kočijaš – bariton
• Lola, njegova žena – meco-sopran

Radnja se dešava u jednom selu na Siciliji, na uskršnje jutro.

Sadržaj:

Pre samog početka opere, van scene se čuje Turidu, koji peva o Loli, ženi uspešnog kočijaša Alfia. Zavesa se podiže i otkriva glavni trg u selu. Seljani šetaju po trgu, pevajući o prelepom prolećnom danu.

Na scenu dolazi Santuca, devojka koja voli Turidua i nosi njegovo dete. Ona prilazi Lučiji, Turiduovoj majci, i pita je gde je Turidu. Mama Lučija joj odgovara da je njen sin otišao u drugi grad, kako bi doneo još vina za vinariju. Međutim, Santuca kaže da su Turidua videli te noći u selu.

U tom momentu nailazi Alfio, praćen seljanima. On peva o lepoti kočijaškog života i o svojoj prelepoj ženi Loli. Onda prilazi Lučiji i traži od nje malo vina. Ona mu odgovara da vina više nema i da je Turidu otišao da kupi još. Alfio je iznenađen, jer je tog jutra video Turidua nedaleko od svog imanja. Ova vest iznenadi i Lučiju, ali joj Santuca, koja je sada sigurna da je Turidu u tajnoj vezi sa Lolom, daje znak da ne govori više ništa.

Alfio odlazi. Iz crkve se čuje pevanje hora, a seljani na trgu pevaju uskršnju himnu. Kada svi seljani uđu u crkvu, Santuca i Lučija ostaju same na trgu. Lučija tada pita Santucu zašto joj je dala znak da ne govori ništa više pred Alfiom. Santuca je tada podseti da je Turidu, pre nego što je otišao u vojsku bio zaljubljen u Lolu, sa kojom se čak i verio. Međutim, kada se vratio iz vojske, saznao je da se Lola udala za Alfia. Tada je započeo aferu sa Santucom i sve je bilo u redu dok Lola nije odlučila da ponovo bude sa njim. Od tada se Turidu tajno viđa sa Lolom, dok je Santucu potpuno zapostavio.

Lučija žali Santucu, za koju ostali seljani smatraju da je žena lakog morala i kojoj je zbog afere sa Turiduom zabranjen ulazak u crkvu. Lučija ulazi u crkvu, kako bi se pomolila za Santucu.

Turidu dolazi na trg. Santuca mu tada kaže da zna za njegovu aferu sa Lolom. On joj odgovara da između njega i Lole nema ničeg, ljuti se što ga je ona špijunirala i optužuje je da je preterano ljubomorna.

Nailazi i Lola, pevajući. Ona se ruga Santuci zato što ova ne sme da uđe u crkvu. Santuca joj na to odgovara da bi u crkvu smeli da uđu samo oni koji nisu ništa zgrešili. Lola joj odgovara da ona nije ništa zgrešila i ulazi u crkvu.

Turidu kreće za njom, ali Santuca ga zagrli i moli ga da ne ide. On je odgurne na zemlju i krene za Lolom.

Stiže i Alfio, tražeći Lolu. Santuca mu tada otkriva da ga žena vara sa Turiduom. Alfio obećava da će se osvetiti i ona odmah zažali zbog svojih reči.

Trg je prazan. Čuje se samo orkestar, koji svira Intermezzo.

Seljani izlaze iz crkve. Turidu je dobro raspoložen jer je u Lolinom društvu, a Santuca je otišla. On poziva svoje prijatelje u vinariju svoje majke. Prilazi mu Alfio i on i njemu nudi vino, ali ovaj ljutito odbija.

Naslućujući svađu, seljani se polako povlače sa scene. Žene odlaze, zajedno sa Lolom.

Alfio tada izaziva Turidua na dvoboj. U duhu Sicilijanskih običaja, kako bi mu dao do znanja da pristaje na dvoboj, Turidu ujede Alfia za uvo, što je značilo da prihvata dvoboj i da će se boriti do smrti.

Alfio odlazi, a Turidu poziva Lučiju nazad. Kaže joj da mora da ode malo da prošeta, jer ga je omamilo vino i moli je da bude dobra majka Santuci, u slučaju da se on ne vrati. On tada žurno napušta vinariju, ostavljajući Lučiju uplakanu. Santuca joj prilazi i grli je. Seljani počinju da se okupljaju. Iz daleka se čuje žamor seljana i ženski glas koji uzvikne: „Turidu je mrtav!“

Santuca padne u nesvest, a Lučija se sruši u naručje žena na trgu.

***

Zanimljivo je da je postojala još jedna opera bazirana na priči Đovanija Verge, koja se takođe zvala Kavalerija rustikana. Napisao ju je Domenico Monleone za Sonzonjijevo takmičenje 1907. godine. Iako ova opera nije postigla uspeh na takmičenju, izvedena je kasnije iste godine premijerno u Amsterdamu, zatim i širom Evrope, gde je bila veoma dobro prihvaćena. Želeći da zaštiti Maskanjijevu operu, Sonzonjo je uspeo da zabrani izvođenje Monleoneove opere u Italiji. Monleone je tada potpuno promenio svoju operu – izmenio je libreto i naziv, tako da se 1914. pojavila pod nazivom „La giostra dei falchi“.

. . . . . . . . . . . . . . .

* slike preuzete odavde