Moj svet muzike

Svim koleginicama i kolegama muzičarima koju su uspešno završili e-seminar „Blog, Twitter i Facebook u nastavi“:

Č E S T I T A M !!!

Za one koji ne znaju, početkom oktobra ove godine krenula je realizacija e-seminara „Blog, Twitter i Facebook u nastavi“ za čiji nastanak je zaslužan Zoran Milojević. U kreiranju sadržaja seminara, osim Zorana i mene, učestvovala je i Radmila Nikolić, a ogromnu podršku dobili smo od Digitalne agende.

Učesnici seminara su za 22 dana naučili kako da kreiraju svoj blog, svoj nalog na Twitteru i svoju grupu i stranu na Facebooku, a sve ovo u cilju unapređenja nastave i bolje komunikacije sa učenicima, roditeljima i kolegama.

U oktobru i novembru seminar je uspešno završilo preko 500 prosvetnih radnika! Pošto mi se seminar veoma dopao, želela sam da u ovu edukaciju uključim i svoje kolege muzičare. Tako smo došli na ideju da napravimo i jednu grupu seminara koja će biti samo za nastavnike (i direktore) muzičkih i baletskih škola. Sadržaj seminara prilagođen je nastavi u muzičkim i baletskim školama i 1. decembra smo krenuli sa radom.

Iskreno, nisam očekivala ovako veliki odziv kolega, jer se internet i računari retko povezuju sa muzikom. Na moje veliko zadovoljstvo, seminar je uspešno završilo preko 100 učesnika, što znači da sada postoji isto toliko blogova o klasičnoj muzici na srpskom jeziku! Pre početka seminara bilo ih je jedva desetak. Nadam se da će kolege nastaviti sa radom na svojim blogovima i da ćemo zajedno uspeti da napravimo odličnu internet bazu za klasičnu muziku.

Drago mi je da sam bila (i još uvek sam) deo ovog velikog projekta i želim i ovako javno da se zahvalim Zoranu što me je uključio u celu ovu priču

Sve blogove koji su nastali na seminaru „BTF u nastavi“ možete pratiti na prvom edu-blog agregatoru – Edukativni blogovi, a rezultate sa seminara i imena učesnika koji su ostvarili uslove za dobijanje sertifikata možete pogledati na blogu Škola bez zidova (kliknite na link )

Evo i rezultata anonimne ankete učesnika seminara: Nastavak teksta

Igra sabljama (The Sabre Dance ili Սուսերով Պար na jermenskom) jedno je od najpopularnijih dela jermenskog kompozitora Arama Hačaturjana. Koristeći motive iz jermenskog folklora, Hačaturjan je želeo da dočara ritualni ratni ples u kome igrači pokazuju svoje umeće igranja uz korišćenje sablji.

Ovo delo napisano je za poslednji stav baleta „Gajana“ (završen 1942. godine), u kome se opisuje slavlje povodom izgradnje novog skladišta pamuka i trostrukog venčanja.

Nastavak teksta

U nedelju, 29. maja 2011. godine, u 14 časova, u novosadskoj Sinagogi biće održan završni koncert hora „Suncokreti“, koji čine polaznici muzičkog zabavišta i pripremnog razreda Muzičke škole „Isidor Bajić“. Mališane je za nastup pripremila Marija Josimović, a pevaće uz klavirsku saradnju Mirjane Jocić i Marije Đokić (tj, mene ).

Koncert je humanitarnog karaktera – svojim dobrovoljnim prilogom pomoći ćete humanitarnoj akciji „Devojka koja voli život“.

*tekst preuzet odavde (ne znam treba li ovo da navodim, obzirom da sam i tamo ja napisala tekst )

** slika preuzeta odavde

Da li vam se ikada desilo da imate u glavi neku melodiju, ali nikako ne možete da se setite kako se zove ni ko je izvodi? Verujem da jeste

U takvim situacijama YouTube teško da može da pomogne, ali Daniel mi je otkrio neverovatan sajt na kome možete naći rešenje za svoj muzički problem

Radi se o sajtu Musipedia – The Open Music Encyclopedia, gde možete pretraživati muziku na razne načine. Melodiju koja vam se vrti u glavi možete otpevati ili odzviždati – kažu da je ovo drugo bolje Ako se ipak odlučite za pevanje, treba da znate da je mnogo bolje pevati bez teksta (npr. na la-la-la ili na-na-na)

Možete otkucati ritam ili čak odsvirati deo melodije na virtuelnoj klavijaturi (pod uslovom da znate da se snađete na istoj ). Postoji čak i opcija priključivanja eksterne klavijature, ukoliko je imate, a melodiju možete tražiti i – pazite sad – na osnovu konture same melodije! Sve što treba da znate za ovakvu vrstu pretrage je da li se melodija kreće na više ili na niže

Potpuno sam oduševljena ovim sajtom i ako imate malo vremena za zabavu, preporučujem vam da (prvo) probate ovu pretragu putem kuckanja ritma (ta mi je najzanimljivija) ili ovu sa zviždanjem ili možda ovu sa pevanjem ili … izaberite sami

Dugo sam razmišljala da li da uopšte napišem ovaj tekst (i postavim ovaj video snimak), ali pošto je to moje prvo pojavljivanje u medijima u vezi bloga koji pišem, nadam se da ćete mi oprostiti na samopromociji

Pre nekih mesec dana javila mi se Jovana Subota sa pitanjem da li želim da učestvujem u njenoj emisiji „Jovana subotom“ i kažem par reči o blogu koji pišem. Iako mi je Marija (nekima poznatija kao ‘Drveni advokat’) već rekla da me je preporučila za ovu emisiju, bilo mi je drago kada je Jovanin mail stigao. Pristala sam, ne samo zato što ću imati priliku da promovišem svoj blog, već i zato što mi se jako dopao ceo koncept Jovanine emisije.

Emisija „Jovana subotom“ podeljena je na pet oblasti:

„Zarazno pod razno“ obrađuje najrazličitije teme i predstavlja ljude koji se bave zanimljivim poslovima ili izradom neobičnih predmeta

„Net market“ predstavlja interesantne blogove, sajtove i daje korisne informacije o internetu. Osim bloga „Moj svet muzike“, Jovana je predstavila i blogove „Čuvaj život“ (video), „Kakav je film“ (video), „Najdrvenija advokatska e-kancelarija“ (video), „Kremašica“ (video) i mnoge druge. Nastavak teksta

Nekoliko prijatelja sastalo se na večeri u jednom otmenom restoranu. Osim u ukusnoj hrani, imali su prilike da uživaju i u prijatnoj muzici koju je izvodio kamerni orkestar. U jednom momentu, jedan od članova orkestra počeo je da svira kompoziciju koju su svi za stolom prepoznali, ali niko nije mogao da se seti njenog naziva. Pozvali su raskošno obučenog konobara i zamolili da ga da sazna šta to muzičar svira.

Konobar se lagano prošetao po restoranu, otišao do muzičara, vratio se za sto za kojim su sedeli radoznali gosti i sav važan im saopštio:

– „Svira violinu“

*slika preuzeta odavde

Ako do sada niste verovali u to da matematika i muzika imaju puno toga zajedničkog, evo pravog videa za vas

Američki muzičar Majkl Džon Blejk (Michael John Blake) dosetio se kako da matematičku konstantu Pi pretvori u muziku. Počeo je od toga da brojevima dodeli tonove C-dur lestvice, pa je tako broju 1 dodelio notu C, broju 2 notu D i tako sve do broja 7, koji predstavlja notu H.

Broj 8 je takođe C, ali za oktavu više (u intervalima – oktava od osnovnog tona, tj. broja 1), broj 9 je nota D (za nonu udaljena od osnovnog tona), a nulu predstavlja broj 10, pa je dobila ton E, koji je za decimu udaljen od osnovnog (početnog) tona.

Kada je svaki broj dobio svoju notu, onda je Majkl svakoj noti dodelio i trozvuk (kvintakord) čiji je osnovni ton upravo ta nota: za broj 1 – C-dur kvintakord (C-E-G); za broj 2 – d-moll kvintakord (D-F-A); broj 3 – e-moll kvintakord (E-G-H); broj 4 – F-dur kvintakord (F-A-C); …

No, da vas ne zamaram više teorijom, evo kako to zvuči u praksi – jedna lepa fuga

Davne 1747. godine Prusijom je vladao Fridrih II, poznatiji i kao Fridrih Veliki. Ovaj pruski kralj bio je veliki ljubitelj umetnosti i filozofije. Kažu da je vežbao flautu čak 4 puta dnevno (dok god je imao zube ).

Na njegovom dvoru radio je Bahov sin Filip Emanuel, kao dvorski muzičar. Pošto je Filip Emanuel toliko pričao Fridrihu o svom ocu, kralj je rešio da pozove starog Baha na dvor, kako bi ga upoznao i svirao malo sa njim.

Poziv je poslat u Lajpcig i 7. maja 1747. godine Johan Sebastijan Bah pojavio se na kraljevom dvoru u Potsdamu. Iako je stigao baš u vreme dok je Fridrih II držao solo koncert na flauti, kada su ga najavili, kralj je prekinuo koncert i poželeo dobrodošlicu velikom kompozitoru.

Onda mu je ponosno pokazao svoju zbirku instrumenata s dirkama, među kojima su bili i najnoviji klaviri Gotfrida Silbermana (Silberman je 1732. nadogradio Kristoforijev model klavira, dodavši mu desni pedal, koji pomaže u sviranju legata, tj. u povezivanju tonova).

Pošto je u to vreme Bah bio poznat kao jedan od najboljih majstora improvizacije, kralj mu je zadao jednu veoma dugu temu i izazvao ga da na tu temu improvizuje troglasnu fugu (fuga – polifoni oblik, čija je suština sistematsko imitaciono sprovođenje jedne teme (ređe 2 ili 3 teme) po izvesnom tonalnom planu; pisana je najčešće za 3 ili 4 glasa*). Bah je prihvatio izazov i počeo je na licu mesta da improvizuje. Svi su bili zadivljeni, a posebno kralj, koji je tada naredio da se njegovom gostu ukaže poštovanje dostojno samog kneza.

Izgleda da je Filip II želeo još malo da testira Bahovo umeće, pa mu je postavio još jedan izazov: da na istu onu temu improvizuje fugu koja bi imala 6 glasova! Pošto do tada niko još nikada nije napisao šestoglasnu fugu, svi su mislili da se kralj samo poigrava sa velikim kompozitorom. Međutim, Bah je ponovo prihvatio izazov, ali je zamolio kralja da mu da malo više vremena. Nastavak teksta

„U okviru velikog internacionalnog tango festivala Belgrade Tango Encuentro 2011., koji će se održati u Beogradu od 6-11. aprila, nastupiće i elektro tango atrakcija Otros Aires.

Na početku inspirisan takozvanim “mestizahe stilom” (estylo mestizaje), Otros Aires se kao audio vizuelni elektro tango projekat razvija kombinujuci  argentinske muzičke korene, tango, “zvuk iz starog kraja”, muziku Gardela, milonge kao vrstu tanga i bogatstvo raznih elektronskih ritmova. Otros Aires je bend koji je u tango svetu jednako poznat kao i Gotan Project, a ubzano osvaja i ljubitelje dobre  muzike širom sveta. U svakom slučaju, ako volite Gotan Project, volećete i Otros Aires!

Zanimljivo je da je ovaj bend svoje velike uspehe postigao kombinujući visoku umetničku profesionalnost i kvalitet , sa jedne, i potpuno negiranje savremenog markentiškog nastupanja, sa druge strane. Naime, Otros Aires je, kako i sami ponosno ističu, bend bez menadžera i bez promotivne strategije. Zanimljivi ritmovi, neponovljiv zvuk električnog bandoneona, hipnotički glas Miguela Di Đenove, zaokruženi stripovskim video projekcijama izgleda da su sasvim dovoljni. Svet osvajaju čistim kvalitetom.

Nastavak teksta

Danas mi treba malo smeha, a verujem da ni vama nije na odmet

Naleteh nedavno na ovaj video u kome Rowan Atkinson „diriguje“ Petu Betovenovu simfoniju. Neko je na ovo prokomentarisao: „Sada mi je ova simfonija malo jasnija“.

Evo, pogledajte i sami kako to izgleda: