Moj svet muzike

Ako ste mislili da je nemoguće da 10 osoba svira zajedno na jednom klaviru, prevarili ste se

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=wH9lMqtr168[/youtube]

Danse macabre (ili Ples mrtvih) je simfonijska poema, koju je 1874. napisao francuski kompozitor Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saëns). Ovo delo je, zapravo, prvobitno bilo napisano 1872, i to u obliku pesme za glas i klavir. Tekst je napisao pesnik Henri Cazalis, inspirisan jednom francuskom legendom. Dve godine kasnije, Sen-Sans je preradio delo u simfonijsku poemu, a deonicu glasa zamenio je violinom.

Prema legendi, svake godine u Noći veštica, Smrt se pojavljuje tačno u ponoć i priziva mrtve da ustanu iz svojih grobova i igraju, dok ona svira na violini. Skeleti igraju sve do zore, odnosno dok se ne začuju prvi petlovi, a onda se ponovo vraćaju u svoje grobove do sledeće Noći veštica.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=9CHqhsMP80E[/youtube]

Nastavak teksta »

Krcko Oraščić (Ščelkunčik) je balet u dva čina, za koji su koreografiju originalno uradili Marius Petipa i Lev Ivanov, a muziku je napisao Petar Ilič Čajkovski. Libreto baleta bazira se na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, koju je napisao E.T.A. Hofman. Ovaj balet premijerno je izveden 18. decembra 1892. godine u Marinski Teatru (Mariinskiy Teatr) u Sankt Peterburgu, zajedno sa operom „Jolanta“, koju je takođe napisao Čajkovski.

Balet „Krcko Oraščić“ se nije pokazao preterano uspešnim u početku. Mnogo veću popularnost stekla je istoimena 20-tominutna svita, koju je Čajkovski napravio od muzike iz ovog baleta. Međutim, početkom 20. veka, ponovo se javlja interesovanje publike za ovaj balet, pa se on sada često izvodi i to naročito u vreme Božića, verovatno zato što se u to vreme dešava i radnja baleta.

Detalji priče razlikuju se u zavisnosti od produkcije, ali osnova je ista. Ovde ću vam ispričati priču koja se dešavala na sceni SNP-a 27.01.2012.

Zahvaljujući prelepoj muzici Čajkovskog, kao i kostimima, sceni i koreografiji, osećala sam se kao da sam i sama deo ove bajke.

Balet počinje uvertirom koja je, sigurna sam, svima poznata

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=9BpC6fujYwQ[/youtube]

I čin – U domu Štalbaumovih

Kada se zavesa podigne, vidimo pisca Hofmana, kako zamišljen sedi za svojim pisaćim stolom. Odjednom se njegovo lice ozari, jer je dobio ideju za novu priču (priču o Krcku Oraščiću i Kralju miševa). On počinje da piše, a na sceni njegova priča oživljava. Nastavak teksta »

Svim koleginicama i kolegama muzičarima koju su uspešno završili e-seminar „Blog, Twitter i Facebook u nastavi“:

Č E S T I T A M !!!

Za one koji ne znaju, početkom oktobra ove godine krenula je realizacija e-seminara „Blog, Twitter i Facebook u nastavi“ za čiji nastanak je zaslužan Zoran Milojević. U kreiranju sadržaja seminara, osim Zorana i mene, učestvovala je i Radmila Nikolić, a ogromnu podršku dobili smo od Digitalne agende.

Učesnici seminara su za 22 dana naučili kako da kreiraju svoj blog, svoj nalog na Twitteru i svoju grupu i stranu na Facebooku, a sve ovo u cilju unapređenja nastave i bolje komunikacije sa učenicima, roditeljima i kolegama.

U oktobru i novembru seminar je uspešno završilo preko 500 prosvetnih radnika! Pošto mi se seminar veoma dopao, želela sam da u ovu edukaciju uključim i svoje kolege muzičare. Tako smo došli na ideju da napravimo i jednu grupu seminara koja će biti samo za nastavnike (i direktore) muzičkih i baletskih škola. Sadržaj seminara prilagođen je nastavi u muzičkim i baletskim školama i 1. decembra smo krenuli sa radom.

Iskreno, nisam očekivala ovako veliki odziv kolega, jer se internet i računari retko povezuju sa muzikom. Na moje veliko zadovoljstvo, seminar je uspešno završilo preko 100 učesnika, što znači da sada postoji isto toliko blogova o klasičnoj muzici na srpskom jeziku! Pre početka seminara bilo ih je jedva desetak. Nadam se da će kolege nastaviti sa radom na svojim blogovima i da ćemo zajedno uspeti da napravimo odličnu internet bazu za klasičnu muziku.

Drago mi je da sam bila (i još uvek sam) deo ovog velikog projekta i želim i ovako javno da se zahvalim Zoranu što me je uključio u celu ovu priču

Sve blogove koji su nastali na seminaru „BTF u nastavi“ možete pratiti na prvom edu-blog agregatoru – Edukativni blogovi, a rezultate sa seminara i imena učesnika koji su ostvarili uslove za dobijanje sertifikata možete pogledati na blogu Škola bez zidova (kliknite na link )

Evo i rezultata anonimne ankete učesnika seminara: Nastavak teksta »

Igra sabljama (The Sabre Dance ili Սուսերով Պար na jermenskom) jedno je od najpopularnijih dela jermenskog kompozitora Arama Hačaturjana. Koristeći motive iz jermenskog folklora, Hačaturjan je želeo da dočara ritualni ratni ples u kome igrači pokazuju svoje umeće igranja uz korišćenje sablji.

Ovo delo napisano je za poslednji stav baleta „Gajana“ (završen 1942. godine), u kome se opisuje slavlje povodom izgradnje novog skladišta pamuka i trostrukog venčanja.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=NrLumJpL5zs[/youtube]

Nastavak teksta »

U nedelju, 29. maja 2011. godine, u 14 časova, u novosadskoj Sinagogi biće održan završni koncert hora „Suncokreti“, koji čine polaznici muzičkog zabavišta i pripremnog razreda Muzičke škole „Isidor Bajić“. Mališane je za nastup pripremila Marija Josimović, a pevaće uz klavirsku saradnju Mirjane Jocić i Marije Đokić (tj, mene ).

Koncert je humanitarnog karaktera – svojim dobrovoljnim prilogom pomoći ćete humanitarnoj akciji „Devojka koja voli život“.

*tekst preuzet odavde (ne znam treba li ovo da navodim, obzirom da sam i tamo ja napisala tekst )

** slika preuzeta odavde

Da li vam se ikada desilo da imate u glavi neku melodiju, ali nikako ne možete da se setite kako se zove ni ko je izvodi? Verujem da jeste

U takvim situacijama YouTube teško da može da pomogne, ali Daniel mi je otkrio neverovatan sajt na kome možete naći rešenje za svoj muzički problem

Radi se o sajtu Musipedia – The Open Music Encyclopedia, gde možete pretraživati muziku na razne načine. Melodiju koja vam se vrti u glavi možete otpevati ili odzviždati – kažu da je ovo drugo bolje Ako se ipak odlučite za pevanje, treba da znate da je mnogo bolje pevati bez teksta (npr. na la-la-la ili na-na-na)

Možete otkucati ritam ili čak odsvirati deo melodije na virtuelnoj klavijaturi (pod uslovom da znate da se snađete na istoj ). Postoji čak i opcija priključivanja eksterne klavijature, ukoliko je imate, a melodiju možete tražiti i – pazite sad – na osnovu konture same melodije! Sve što treba da znate za ovakvu vrstu pretrage je da li se melodija kreće na više ili na niže

Potpuno sam oduševljena ovim sajtom i ako imate malo vremena za zabavu, preporučujem vam da (prvo) probate ovu pretragu putem kuckanja ritma (ta mi je najzanimljivija) ili ovu sa zviždanjem ili možda ovu sa pevanjem ili … izaberite sami

Dugo sam razmišljala da li da uopšte napišem ovaj tekst (i postavim ovaj video snimak), ali pošto je to moje prvo pojavljivanje u medijima u vezi bloga koji pišem, nadam se da ćete mi oprostiti na samopromociji

Pre nekih mesec dana javila mi se Jovana Subota sa pitanjem da li želim da učestvujem u njenoj emisiji „Jovana subotom“ i kažem par reči o blogu koji pišem. Iako mi je Marija (nekima poznatija kao ‘Drveni advokat’) već rekla da me je preporučila za ovu emisiju, bilo mi je drago kada je Jovanin mail stigao. Pristala sam, ne samo zato što ću imati priliku da promovišem svoj blog, već i zato što mi se jako dopao ceo koncept Jovanine emisije.

Emisija „Jovana subotom“ podeljena je na pet oblasti:

„Zarazno pod razno“ obrađuje najrazličitije teme i predstavlja ljude koji se bave zanimljivim poslovima ili izradom neobičnih predmeta

„Net market“ predstavlja interesantne blogove, sajtove i daje korisne informacije o internetu. Osim bloga „Moj svet muzike“, Jovana je predstavila i blogove „Čuvaj život“ (video), „Kakav je film“ (video), „Najdrvenija advokatska e-kancelarija“ (video), „Kremašica“ (video) i mnoge druge. Nastavak teksta »

Nekoliko prijatelja sastalo se na večeri u jednom otmenom restoranu. Osim u ukusnoj hrani, imali su prilike da uživaju i u prijatnoj muzici koju je izvodio kamerni orkestar. U jednom momentu, jedan od članova orkestra počeo je da svira kompoziciju koju su svi za stolom prepoznali, ali niko nije mogao da se seti njenog naziva. Pozvali su raskošno obučenog konobara i zamolili da ga da sazna šta to muzičar svira.

Konobar se lagano prošetao po restoranu, otišao do muzičara, vratio se za sto za kojim su sedeli radoznali gosti i sav važan im saopštio:

– „Svira violinu“

*slika preuzeta odavde

Ako do sada niste verovali u to da matematika i muzika imaju puno toga zajedničkog, evo pravog videa za vas

Američki muzičar Majkl Džon Blejk (Michael John Blake) dosetio se kako da matematičku konstantu Pi pretvori u muziku. Počeo je od toga da brojevima dodeli tonove C-dur lestvice, pa je tako broju 1 dodelio notu C, broju 2 notu D i tako sve do broja 7, koji predstavlja notu H.

Broj 8 je takođe C, ali za oktavu više (u intervalima – oktava od osnovnog tona, tj. broja 1), broj 9 je nota D (za nonu udaljena od osnovnog tona), a nulu predstavlja broj 10, pa je dobila ton E, koji je za decimu udaljen od osnovnog (početnog) tona.

Kada je svaki broj dobio svoju notu, onda je Majkl svakoj noti dodelio i trozvuk (kvintakord) čiji je osnovni ton upravo ta nota: za broj 1 – C-dur kvintakord (C-E-G); za broj 2 – d-moll kvintakord (D-F-A); broj 3 – e-moll kvintakord (E-G-H); broj 4 – F-dur kvintakord (F-A-C); …

No, da vas ne zamaram više teorijom, evo kako to zvuči u praksi – jedna lepa fuga

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YOQb_mtkEEE[/youtube]