“Muzički talenat je sposobnost koja se može razviti. Svako dete može razviti veštinu muziciranja ako se podučava na pravi način, baš kao što razvija i sposobnost da govori maternji jezik. Potencijal svakog deteta je neograničen”

Ovako je razmišljao poznati  japanski violinista i pedagog Šiniči Suzuki, koji je razvio potpuno nov pristup muzičkom obrazovanju dece.

Suzuki je primetio da sva deca sveta uče maternji jezik sa lakoćom (čak i dijalekte koji odraslima predstavljaju teškoću, deca uzrasta 5 ili 6 godina savlađuju sa lakoćom). Na osnovu toga je zaključio da ako deca poseduju veštinu uz pomoć koje uspešno savladavaju maternji jezik, onda imaju i potrebnu veštinu za savladavanje sviranja nekog muzičkog instrumenta. Suzuki je ovaj proces nazvao Metod učenja maternjeg jezika (Mother Tongue Method), a ceo sistem ovakve pedagogije Edukacija (učenje) talenta (Talent Education).

Suzuki metod začet je sredinom XX veka u Japanu (posle II Svetskog rata), odakle se proširio na ostale zemlje Pacifičkog obruča, a onda i po Evropi. Ovaj metod počeo je takođe da se koristi i u nekim mestima u Africi.

Iako se u početku primenjivao samo za učenje sviranja violine, kasnije je adaptiran i za druge instrumente – viola, violinčelo, klavir, flauta, blok-flauta (frulica), gitara, harfa, glas, orgulje, a u Italiji se trenutno istražuje mogućnost primene ovog metoda i na učenje sviranja mandoline. Osim instrumenata u pravoj veličini, danas postoje i instumenti koji su prilagođeni najmlađima.

Iako su i pre nastanka Suzuki metoda postojale violine u manjim veličinama (polovina, četvrtina), pojava Suzuki metoda ohrabrila je proizvođeče violina da ove instrumente prave u još manjim veličinama nego do tada. Za flautu postoje tzv. U-glave, dok se za klavir koriste pomoćne klupice za noge i stolice kojima se može podesiti visina ( ovakve stolice koriste se i za violončelo i gitaru).

Suzuki metod koristi se takođe i u nekim predškolskim ustanovama, ali ne za učenje muzike, već za opšte obrazovanje.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

SVAKO DETE MOŽE DA NAUČI

Ovo je osnova Suzukijeve filozofije. Svi profesori koji podučavaju po Suzuki metodu veruju da se muzički talenat može razviti kod sve dece

RANI POČECI

Veoma je bitno početi od najranijeg detinjstva, kako bi se dete moglo razviti na pravi način i mentalno i fizički. Slušanje muzike trebalo bi da počne od samog rođenja deteta, dok se sa časovima obično počinje kada dete napuni 3 ili 4 godine, mada, zapravo, za početak učenja nikada nije kasno.

„Najradije počinjemo tako što učimo prvo jednog od roditelja. Iako kao učenike prihvatamo jako malu decu, ne učimo ih sviranju violine odmah od početka. Prvo učimo jednog od roditelja da svira jednu kompoziciju, tako da on ili ona može da bude dobar učitelj detetu kod kuće.

Što se tiče deteta, za početak je bitno da ono kod kuće stalno sluša pesmice koji će kasnije svirati. Sve dok roditelj ne savlada sviranje pesmice, dete ne počinje da svira. Ovaj princip je zaista veoma važan jer, bez obzira na to koliko bi roditelji to želeli, dete od 3 ili 4 godine zapravo nema pravu želju da uči da svira violinu. Ideja je da se dođe do toga da dete samo zatraži da svira. Zbog toga se taj prvi komad stalno sluša – kod kuće na snimku, a na času sluša ostalu decu kako sviraju (ili jednog od roditelja). Vrlo brzo, dete će zatražiti violinu, sa željom da i samo svira. Ono već zna melodiju. Vidi da se ostala deca dobro zabavljaju svirajući tu istu melodiju, tako da i ono želi da se pridruži zabavi. Na taj način uspeli smo da kod deteta podstaknemo želju za sviranjem.“ (iz Suzukijeve knjige „Nurtured by Love“)

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=P7gbstdgKrs[/youtube]

ULOGA RODITELJA

Kao i pri učenju govora, uloga roditelja u ranom muzičkom obrazovanju je od vitalnog značaja. Od njih se očekuje da nadgledaju vežbanje svog deteta kod kuće, a ne da ga ostave da samostalno vežba. Kako bi znali šta i kako dete treba da radi, jedan od roditelja bi trebalo da bude prisutan na svakom času koje dete ima sa profesorom i da hvata beleške. Na taj način se znanje roditelja o muzici i instrumentu razvija paralelno sa detetovim učenjem.

Iako se od roditelja ne očekuje da umeju da sviraju, vrlo često, jedan od roditelja nauči da svira pre deteta, kako bi bolje razumeo šta se od deteta očekuje da uradi. I roditelji i profesor trude se da detetu obezbede takvu sredinu u kojoj će ono učiti sa radošću i uživanjem. Okruženje je veoma bitno – ukoliko je dete okruženo ljudima koji ga vole, podržavaju, neguju, stimulišu u učenju, razvoj je neminovan.

UČENJE SA DRUGOM DECOM

U učionici postoje individualni časovi i grupna nastava. Na žalost, postoje roditelji koji smatraju da je samo individualna nastava bitna. Takvi roditelji vrlo često ne dovode svoju decu na grupnu nastavu. Međutim, činjenica je da deca mnogo više uživaju u grupnoj nastavi, a pošto sviraju i sa učenicima koji su stariji od njih, mogu puno i da nauče.

Još jedna bitna karakteristika Suzuki metoda je da ne odobrava takmičarski duh među učenicima, već podstiče saradnju i međusobno ohrabrivanje među svom decom, bez obzira na njihove mogućnosti i nivo sviranja. Zahvaljujući takvom učenju, na grupnoj nastavi starija deca uče se strpljenju i saosećanju, dok istovremeno, mlađoj deci predstavljaju uzor.

SLUŠANJE MUZIKE

Deca uče reči tako što ih čuju hiljadu puta od drugih iz svoje okoline. Zato je svakodnevno slušanje muzike veoma važno za razvijanje muzičkog talenta deteta. Ploče, kasete i CD-ovi koriste se kako bi pomogli učenicima da nauče note, fraziranje, dinamiku, ritam i da prepoznaju kvalitetan i lep ton. Suzuki je ukazao na to da su veliki umetnici (kao Mocart) bili okruženi odličnim izvođenjima od samog rođenja. Zahvaljujući napretku tehnologije i pojavi muzičkih snimaka, danas je moguće stvoriti iste takve uslove za rast deteta, čak i ako roditelji nisu izuzetni svirači (kao što je to bio Mocartov otac). Ovu tehniku slušanja snimaka koriste odavno i predavači koji ne rade po Suzuki metodu. Jedina razlika je u tome što Suzuki insistira na svakodnevnom slušanju snimaka, kako profesionalnog repertoara, tako i kompozicija koje učenik u tom momentu uči da svira.

PODSTICAJNO OKRUŽENJE

Kao i kod učenja jezika, dete treba stalno ohrabrivati i kod učenja muzike. Osmeh, zagrljaj, bilo kakva pohvala, bez obzira na to koliko je mali uspeh ili napredak, pomažu detetu da istraje u vežbanju. Svako dete uči brzinom samo njemu svojstvenom, ide malim koracima napred, kako bi postupno ovladalo određenom veštinom. Zahvaljujući ohrabrenju i podsticaju koje dobija od svoje okoline (prvenstveno od roditelja i profesora), ono nastavlja sa daljim radom, pokušava iznova i iznova, što na kraju dovodi do pravog rezultata.

Suzuki metod decu takođe ohrabruje i da daju podršku jedni drugima, čime se neguje velikodušnost i duh zajedništva.

ODLOŽENO UČENJE NOTA

U početku, učenje sviranja po sluhu ima prednost nad učenjem muzičkog pisma (notacije). Deca treba da se dobro upoznaju sa instrumentom i razviju osnovne veštine sviranja pre nego što počnu da uče note. Učenje jezika funkcioniše na isti način – dete prvo uči da govori, a tek onda da piše. Zbog toga je učenje kompozicije napamet obavezno, čak i kada učenik nauči sve note i počne da ih koristi za učenje novih kompozicija.

Ne postoji tačno određena starosna granica za početak učenja muzičkog pisma – to je ostavljeno profesoru da proceni za svako dete posebno.

PONAVLJANJE

Stalno ponavljanje je veoma bitno kod učenja sviranja nekog instrumenta. Svaka naučena kompozicija ostaje u repertoaru, kako bi se povećale tehničke i muzičke sposobnosti. Ovakav metod koristi se i kod učenja jezika – ne dešava se npr. da dete nauči jednu reč, pa onda zaboravi na nju i više je nikada ne koristi. Nove reči dodaju se na već postojeći rečnik, koji se tako povećava, pa se samim tim i način govora i struktura rečenice poboljšava. Isto tako je i sa muzikom – ono što se jednom nauči, stalno se ponavlja, a nova dela se samo dodaju već postojećem repertoaru.

ČESTI NASTUPI

Deca koja uče po Suzuki metodu vrlo često nastupaju pred publikom, bilo individualno ili u grupama. Zahvaljujući tome, javno sviranje  za njih postaje nešto sasvim prirodno i uobičajeno, nešto u čemu zaista uživaju.

IZOSTAVLJANJE TEHNIČKIH VEŽBI

Deca ne koriste nikakve tehničke vežbe kako bi naučila da govore, već se koriste jezikom kao načinom za komunikaciju i izražavanje svojih misli, želja i emocija. Iz istog razloga, u Suzuki metodu ne koriste se tehničke vežbe za uvežbavanje određenih tehničkih zahteva, koje se inače mogu naći u skoro svim knjigama za početnike. Suzuki je smatro da je bitnije sviranje pevljivih kompozicija od sviranja tehničkih vežbi. Savetovao je profesorima da  od samog početka sa učenicima rade na pravljenju muzike. U tome im puno pomažu kratke, atraktivne kompozicije, koje su izabrane i osmišljene tako da postepeno uvode nove tehničke elemente (svaki je za nijansu zahtevniji od prethodnog).

REPERTOAR

Suzuki koristi isti repertoar za svu decu, širom sveta. Iako te kompozicije u glavnom pripadaju zapadnoj ‘klasičnoj’ muzici, to samo govori o tome da se muzikom mogu prevazići kulturne i jezičke barijere: osoba ne mora da govori isti jezik ili da ima isto poreklo kao kompozitor da bi mogla da uči da svira njegova dela ili da uživa u muzici tog kompozitora.

Postoji tačno utvrđeni repertoar za svaki instrument i za svaki nivo učenja. Ovo je potpuno suprotno od uobičajenog muzičkog obrazovanja, gde profesor za svakog učenika treba da osmisli program primeren mogućnostima i nivou određenog učenika.

Osnovni repertoar za učenje po Suzuki metodu objavljen je na audio snimcima i u notnim zbirkama za svaki instrument (jedna od inovacija bila je i da se obezbede snimci početničkog repertoara za sve instrumente, ali tako da kompozicije izvode profesionalni muzičari). Predavači ovaj repertoar po potrebi dopunjuju, naročito u oblasti učenja nota.

IZBEGAVANJE TESTOVA

Kao što se od svakog deteta očekuje da nauči da govori svoj maternji jezik, Suzuki od svakog deteta očekuje da ima sposobnost da nauči dobro da svira, pod uslovom da od početka raste u muzičkom okruženju. Zbog toga ne postoje nikakvi testovi za proveru muzičke sposobnosti dece koja žele da uče po Suzuki metodu. Audicije postoje jedino za učenike koji žele da postanu članovi „Suzuki orkestra mladih“ (Suzuki Youth Orchestra of America).

KVALIFIKOVANI  PREDAVAČI

Po Suzuki metodu trebalo bi da podučavaju isključivo predavači koji su za to obučeni, po mogućstvu oni koji su i sami učili po ovom metodu. Suzuki udruženja širom sveta imaju programe i seminare za podučavanje profesora.

NAJČEŠĆI PROBLEMI

Veoma mali učenici (3-5 godina) vrlo često nisu dovoljno zreli za formalne instrukcije, pa kod njih zahtev za konstantnim vežbanjem može izazvati kontra efekat. Međutim, dobro obučeni predavači znaju šta mogu da očekuju od deteta tog uzrasta, kako da rade sa njim na času i na koji način bi sa takvim detetom trebalo da se radi kod kuće.

Isto tako, dešava se da učenici napreduju tako brzo, da dođu do nivoa u kome treba da sviraju kompozicije za koje još nisu dovoljno emotivno zreli. Da se to ne bi desilo, predavači Suzuki metoda uvode dodatne kompozicije u repertoar.

Stariji učenici mogu početi previše da se oslanjaju na slušanje snimaka, roditeljsku podršku i stil podučavanja koji je namenjen mlađim učenicima. Ovo se prevazilazi tako što predavač polako počne da zahteva od učenika da se što više osamostaljuje u vežbanju.

NAJČEŠĆE KRITIKE

Najčešća kritika Suzuki metoda od strane profesora koji ovaj metod ne koriste u podučavanju, usmerena je protiv grupnog sviranja, jer smatraju da se na taj način ne razvija muzička individualnost.

Grupno muziciranje jeste bitan deo Suzuki metoda. Osim što predstavlja određeni ekvivalent kasnijem sviranju u kamernom ili simfonijskom orkestru, ono ima i veliku ulogu u motivaciji i stvaranju osećanja zajedništva. Međutim, osnovu ipak čini razvijanje muzičke individualnosti svakog deteta, što se najbolje postiže na individualnoj nastavi, koja zauzima centralno mesto Suzuki metoda.

Neki profesori smatraju da intenzivno slušanje i kopiranje snimaka, kao i rano učenje kompozicija napamet ne pomaže razvoju veštine čitanja s lista. Mnogi predavači koji rade po Suzuki metodu su baš iz ovih razloga uveli vežbe za čitanje s lista ranije nego što je to u repertoaru predviđeno. Kako učenici već imaju iskustva u sviranju po sluhu, ovo iskustvo im olakšava čitanje s lista, jer već imaju razvijenu sposobnost da predvide pravac melodije određene fraze ili da po intuiciji sviraju određene ritmove na koje su i ranije nailazili.

Pošto se od predavača Suzuki metoda ne zahteva da imaju diplomu ili bilo kakvo formalno muzičko obrazovanje, postoji bojazan da oni nemaju potrebne kvalifikacije. Kako bi bili sigurni da imaju kompetentne predavače, članovi Suzuki organizacije osmislili su još 2002. godine osnovne zahteve koje treba da ispunjava jedan predavač Suzuki metoda i uveli su obavezne audicije za prijem novih članova.

DA LI SU SUZUKI DECA GENIJALCI?

Često se postavljaju pitanja da li su deca koja uče po Suzuki metodu muzički geniji; da li su to izuzetno nadarena deca koja imaju poseban muzički talenat; da li su njihovi roditelji profesionalni muzičari?

Istina je da su to najčešće normalna, prosečna deca, čiji roditelji imaju malo ili ni malo muzičkog iskustva. Njihovi roditelji su jednostavno izabrali Suzuki metod kao način da svoje dete uvedu u svet muzike.

CILJEVI

Zahvaljujući Suzuki metodu, mnoga deca naučila su da sviraju veoma dobro. Veliki broj ove dece danas se profesionalno bavi muzikom. Međutim, obučavanje profesionalaca nije primarni cilj ovog metoda – primarni cilj je razvoj deteta kao celokupne ličnosti, što znači da ga treba vaspitavati tako da postane ne samo dobar muzičar, već i dobar čovek. Kad god je imao priliku Suzuki se obraćao političarima, učiteljima i roditeljima:

„Želim, ako mogu, da promenim obrazovanje od suvoparnih instrukcija u obrazovanje u pravom smislu te reči – obrazovanje koje budi i razvija ono ljudsko u svakom detetu, tokom njegovog celokupnog razvoja. Zbog toga toliko pažnje pridajem Edukaciji talenta: ono u šta će se dete razviti, zavisi isključivo od načina na koji je obučavano. Moj san je da svako dete na ovoj planeti izraste u normalno i plemenito ljudsko biće, i posvetiću ceo svoj život radu na ostvarivanju ovog sna, jer sam ubeđen da se sva deca rađaju sa jednakim potencijalom.“

*slike su preuzete odavde, odavde, odavde, odavde, odavde, odavde i odavde.

** za sve vas koji ste pročitali tekst do kraja – mali bonus (jpg) 😉