„Kopelija“ (ili „Devojka sa emajliranim očima“) je komičan balet u tri čina, sa puno humora i mimike, pa je preporučljiv za sve uzraste. Libretista Šarl-Lui-Etjen Nuiter je inspiraciju za priču pronašao u priči E. T. A. Hofmana – „Sendmen“ („Der Sandmann„). Muziku za balet napisao je Leo Delib, a originalnu koreografiju uradio je Artur San-Leon.
Balet „Kopelija“ premijerno je izveden 25. maja 1870. godine u Parizu. Prvobitni uspeh baleta prekinuo je Francusko-Pruski rat (19. juli 1870 – 28. januar 1871.), za vreme kog je Pariz bio okupiran. No, vremenom je ovaj balet postao jedan od najpopularnijih i najčešće izvođenih baleta u Parizu.
Lica:
- Svanhilda, lepa seoska devojka
- Franc, seoski mladić
- doktor Kopelijus
- Kopelija, tvorevina dr. Kopelijusa
PRIČA:
I čin
Priča počinje za vreme gradskog festivala, koji je organizovan povodom dobijanja novog zvona za crkvu. Gradski većnici objavljuju da će svi koji se venčaju kada zvono stigne dobiti i novčanu nagradu. Svanhilda i Franc su svakako planirali svoje venčanje, pa odlučuju da se venčaju za vreme festivala. Međutim, Svanhilda primećuje da Franc više pažnje obraća na devojku Kopeliju, koja sve vreme sedi nepomično na balkonu obližnje kuće i čita. Kuća pripada misterioznom doktoru Kopelijusu.
Bez obzira na to što Kopelija sve vreme nepomično čita, Franc je očaran njenom lepotom i odlučan da privuče njenu pažnju.
Kada dr Kopelijus izađe iz kuće, iz džepa mu ispadaju ključevi, koje pronađe Svanhilda. Ona tada odlučuje da sa svojim drugaricama ode u doktorovu kuću i upozna Kopeliju.
U isto vreme, Franc ima svoj plan za upoznavanje Kopelije – popeće se na balkon pomoću merdevina!
Jedna od najpoznatijih kompozicija iz ovog baleta je valcer koji Svanhilda igra upravo u prvom činu:
II čin
Kada Svanhilda i njene drugarice uđu u doktorovu kuću, tamo zatiču puno nepomičnih ljudi. Međutim, onda shvataju da se sve to mehaničke lutke, u pravoj veličini. One ih sve naviju i gledaju ih kako se pomeraju.
Svanhilda tada otkriva da je i Kopelija, zapravo, lutka.
U tom momentu, u kuću ulazi doktor Kopelijus, koji se ljuti što su devojke provalile u njegovu radionicu. Izbacuje ih sve napolje, a onda primećuje Franca na prozoru i poziva ga da uđe. Naime, da bi oživeo Kopeliju, potrebna mu je ljudska duša i on planira da Franca iskoristi za to. Daje mu vino u koje je sipao prašak za spavanje i Franc polako počinje da tone u san, dok doktor počinje da izgovara magične reči.
Srećom, doktor nije primetio Svanhildu, koja je sve vreme bila sakrivena iza zavese. Ona oblači Kopelijinu haljinu i pretvara se da je lutka koja je oživela.
Glumeći Kopeliju, Svanhilda budi Franca, a zatim navija sve mehaničke lutke, kako bi ona i Franc uspeli da pobegnu. Doktor biva potpuno zatečen ovom novom situacijom, a kada se sve smiri i on otkrije da Kopelija ipak nije oživela, on se rastužuje.
(U nekim ruskim verzijama ovog baleta, Svanhilda ne uspeva da prevari doktora Kopelijusa prerušavajući se u Kopeliju. Nakon što je on uhvati, ona mu kaže istinu – da samo želi da povrati ljubav svog verenika. On tada odlučuje da joj pomogne i podučava je kako da se kreće kao lutka, kako bi što bolje oponašala Kopeliju.)
III čin
Svanhilda i Franc spremaju se da razmene svoje bračne zavete, kada nailazi ljuti doktor Kopelijus, tražeći odštetu za načinjenu štetu u radionici. Žaleći što je uznemirila doktora i napravila mu pometnju u radionici, Svanhilda mu nudi svoj miraz u zamenu za oproštaj. Franc tada govori Svanhildi da zadrži svoj miraz jer će on platiti doktoru. Tada se u celu priču umeša gradonačelnik, koji doktoru daje vreću s novcem, nakon čega se doktor smiruje. Svanhilda i Franc se venčavaju, a ceo grad slavi igrajući.
Zanimljivosti
Modernu verziju ovog baleta kreirao je Žan-Kristof Majo 2019. godine za Baletsku kompaniju Monte Karlo. Balet je nazvao Coppél-i-A, a zanimljivo je to da je lik Kopelije predstavljen kao android (Veštačka inteligencija – engl. artificial intelligence, tj. AI). Originalnu muziku Deliba izmenio je Majoov brat Bertrand Majo, kako bi muzika više odgovarala ovoj verziji priče.
Balet „Kopelija“ bio je inspiracija i za španski film „Fantastičan svet doktora Kopelijusa“ (ili samo Dr. Kopelijus – El fantástico mundo del doctor Coppelius) iz decembra 1966. godine. Ceo film može se pogledati na YouTubu 🙂