Svoju prvu simfoniju Gustav Maler je komponovao od 1884. do 1888. godine, a revidirana je 1894. Premijerno je izvedena 1889. godine u Budimpešti i to kao petostavačna simfonijska poema pod nazivom „Simfonijska poema u dva dela„.
Na sledeća dva izvođenja (u Hamburgu 1893. i Vajmaru 1894.), ovo delo nazvano je „Titan, tonska poema u formi simfonije„. Posle izvesnog vremena, Maler je opet izmenio delo: izbacio je naslov i opise stavova, kao i drugi stav – Andante (od ovog stava je kasnije napravio zaseban komad pod nazivom „Cvetovi“ (Blumine)). Ovako izmenjeno delo premijerno je izvedeno u Berlinu, 1896., pod nazivom „Simfonija u D-duru„, i trajalo je oko 55 minuta.
Treći stav ove simfonije je posmrtni marš. Počinje solom kontrabasa, koji uz pratnju timpana izvodi varijaciju dečije pesme „Dragi bato“ (Frère Jacques), ali sa jednom izmenom: Maler je pesmu promenio iz dura u mol i tako dobio karakter posmrtnog marša. Zanimljivo je da ova promena iz dura u mol nije, zapravo, Malerova ideja. Prema nekim izvorima, pesma „Frère Jacques“ se baš tako pevala krajem 19-tog i početkom 20-tog veka u Austriji.
http://www.youtube.com/watch?v=WtWv8BzWvM8i nastavak…
http://www.youtube.com/watch?v=bxQmCwYnRmM
Moja „mračna“ strana izbija na površinu, „Frère Jacques“ mnooogo lepše zvuči u molu. 🙂
Neeego, s obzirom na to da nisam baš upućena u Malera, da li se meni čini ili u ovom trećem stavu tu i tamo provejava klezmer? Mada je i klezmer širok pojam. 🙂
Džejn, i meni se nekako više sviđaju molske kompozicije – moćnije zvuče 😉
Iskreno, za klezmer sam sad prvi put čule 😳 Srećom, pa postoji Wikipedia i YouTube, tako da sam se malko obrazovala 😉
Zaista podseća na klezmer (ako sam dobro shvatila šta je to). U programu Simfonije stoji da se u središnjem delu trećeg stava obrađuju „igrački motivi u narodnom duhu“…
Frere Jacques je medju prvim pesmicama koje nas je tata naučio da pevamo na francuskom, kao klinke, sestru i mene.
Ali, bila je vesela, kao i tekst pesmice! 🙂
Dudo, i ja sam je naučila kao veselu. Nisam ni znala da se ranije pevala na ovaj način, dok nisam krenula da čeprkam malo 😉
Iako mi se više dopada ova tužna verzija, mislim da je kao dečija pesmica bolja kao vesela 🙂