Đovani Paizjelo (Giovanni Paisiello), italijanski kompozitor, rođen je na današnji dan, o9. maja 1741. godine. Studirao je na Konzervatorijumu u Napulju, kod italijanskog kompozitora Frančeska Durantea. Za teatar Konzervatorijuma napisao je nekoliko intermeca, koji su bili tako dobro prihvaćeni, da mu je ponuđeno da napiše i opere.

Zahvaljujući svojim operama, Paizjelo je vrlo brzo postao popularan i cenjen kompozitor. Međutim, u to vreme su u Napulju živeli i radili i Nikolo Paganini, Domeniko Čimaroza i Petro Đulermi, a na njihov uspeh Paizjelo je bio veoma ljubomoran.

U 32-goj godini oženio se Sesilijom Palini, sa kojom je imao vrlo srećan brak. Na poziv ruske kraljice Katarine, Paizjelo je otišao u Sankt Peterburg 1776. godine, gde je ostao narednih osam godina. U tom periodu, pored mnogih drugih uspešnih dela, on komponuje i svoje remek-delo, „Seviljskog berberina“, koji je uskoro postao poznat i tražen u celoj Evropi. Čak i kada je 1816. godine Rosini predstavio svoju verziju „Seviljskog berberina“, sa izmenjenim libretom i muzikom, Paizjelovo delo nije izgubilo na svojoj popularnosti.

Međutim, vremenom se situacija izmenila – Rosinijeva verzija je postajala sve popularnija, dok je Paizjelova tonula u zaborav. Ovo bi se moglo shvatiti i kao neka vresta „poetske pravde“. Naime, mnogo godina ranije, Paizjelo je preradio Pergolezijev intermeco „La Serva padrona“, koji je u to vreme bio veoma popularan. Sa izmenjenim libretom, Paizjelova verzija intermeca postala je popularnija od Pergolezijeve.