Mauro Đulijani (Mauro Giuliani), rođen 1781. godine, bio je napolitanski gitarista i kompozitor, jedan od najvirtuoznijih gitarista 19-og veka. Njegov prvi instrument bio je violončelo, a učio je i da svira violinu. Međutim, opredelio se za gitaru i vrlo brzo postao odličan gitarista.

Đulijano je bio oženjen Marijom Đuzepe del Monako, sa kojom je dobio i dete 1801. godine. U leto 1806. godine, posle završetka studija kontrapunkta, violončela i gitare u Italiji, preselio se u Beč. Tu je bio u vezi sa izvesnom gospođicom Vilmuth, sa kojom je dobio i ćerku Mariju 1807. godine.

Zahvaljujući svojoj virtuoznosti i muzikalnosti, Đulijani je vrlo brzo postigao veliki uspeh i postao poznata ličnost. Držao je koncerte po celoj Evropi i kretao se u društvu mnogih slavnih kompozitora tog vremena, kao što su Rosini i Betoven. Sa pijanistom Johanom Humlom, violinistom Jozefom Majsederom i čelistom Merkom održao je seriju kamernih koncerata pod nazivom „Dukat-koncerti“ (prema ceni karte, koja je bila jedan dukat).

Đulijani se vratio u Italiju 1819. godine, uglavnom zbog nedostatka finansija. Živeo je u Rimu, gde je napisao nekoliko kompozicija i održao samo jedan koncert. Od jula 1823. godine često je putovao u Napulj, u posetu ocu, koji je bio veoma bolestan. U Napulju je naišao na bolji prijem publike, tako da je tu često držao koncerte, a kod lokalnih izdavača objavio je i neke svoje kompozicije.

Krajem 1827. godine, Đulijanovo zdravlje počelo je da se pogoršava. Umro je u 48-oj godini, na današnji dan, o8. maja 1829. godine, u Napulju.