Johanu Sebastijanu Bahu je jedno vreme stalno dosađivao neki mladi francuski kompozitor i klavirista. Mladić je bio veoma samouveren, ali nedovoljno talentovan. Da bi ga se otarasio, Bah je sa svojim prijateljem, čuvenim orguljašem Krebsom, smislio lukav plan.
Naime, za vreme mladićeve posete sledećeg dana, u sobu je ušao Krebs, prerušen u kočijaša, kako bi Bahu, navodno, nešto dostavio. Pošto ga je, kao svaki ljubazni domaćin, ponudio pićem, Bah je „kočijaša“ pitao da li možda voli muziku. „Kočijaš“ je odgovorio da voli i da čak ume malo i da svira klavir. Bah je odglumio iznenađenost i zamolio ga je da im nešto odsvira. Krebs je tada seo za klavir i odsvirao nekoliko najtežih fuga. Zatim se zahvalio Bahu na gostoprimstvu i otišao. Tada se Bah okrenuo francuskom muzičaru i rekao:
– „Eto, dragi moj prijatelju, ovako kod nas sviraju kočijaši“.
Mladi umetnik je otišao i više se nikad nije vratio…
Bah lik,hahaha,dobra fora! 😀
pametan je bio bah svaka mu cast na dosetljivosti 😀