Leopold Mocart (Johann Georg Leopold Mozart) bio je kompozitor, dirigent, učitelj i violinista. Danas je najpoznatiji kao otac Volfganga Amadeusa Mocarta i kao autor udžbenika za violinu Versuch einer gründlichen Violinschule („Pisani članak o osnovama sviranja violine“).

Svoju profesionalnu muzičku karijeru Leopold je započeo 1740. godine, kao violinista. Iste godine objavio je i svoje prve kompozicije – šest Trio sonata, opus 1. Četiri godine kasnije, oženio je Anu Mariu Pertl, sa kojom je dobio sedmoro dece. Na žalost, samo je dvoje od njih preživelo – Maria Ana Valburga Ignacia (zvana Nanerl) i Volfgang Amadeus Mocart.

Muzički talenat svoje dece Leopold je otkrio oko 1759. godine, kada je sedmogodišnju Nanerl učio prvim tonovima na klaviru. Mali Volfgang, koji je tada imao samo tri godine, imitirao je vrlo uspešno svoju sestru, a uz pomoć svog oca, vrlo brzo je napredovao sa učenjem. Do 1762. godine, deca su bila spremna za koncertne nastupe, tako da je Leopold počeo da ih vodi na duge koncertne turneje. Nastupali su po celoj Evropi, kako za plemstvo, tako i za građanstvo.

Otkriće neverovatnog muzičkog talenta kod svoje dece potpuno je promenilo Leopoldov život. Prestao je sa časovima violine i sa komponovanjem, kako bi se u potpunosti posvetio napredovanju muzičke karijere svoje dece. Na žalost, njegove želje se vrlo često nisu poklapale sa onim što su Nanerl i Volfgang želeli. Pošto je želeo da se Nanerl posveti koncertiranju, Leopold je odbio veliki broj njenih udvarača, tako da se ona udala tek u 33-oj godini. Volfgangu je savetovao da zadrži svoj posao na dvoru u Salzburgu, ali ga on nije poslušao – više mu se dopala ideja da radi samostalno u Beču.

Kao kompozitor, Leopold je danas svakako u senci svog sina. Njegovo najpopularnije delo je Cassation in G za orkestar i igračke („Simfonija Igračaka“), za koje se dugo mislilo da je delo Jozefa Hajdna. Ova kompozicija se i danas izvodi i to uglavnom za Božić. U svom delu Sinfonia da Caccia za četiri horne i gudače („Jagdsinfonie“), kao i u „Seoskom venčanju“ („Baurnhochzeit“), da bi dočarao zvuke iz prirode Leopold koristi lavež pasa, gajde, pištaljke i pucnje iz pištolja.

Početkom 1787. godine, Leopoldovo zdravlje počelo je da se pogoršava. Umro je iznenada, na današnji dan – 28. maja 1787. godine.

(slika preuzeta odavde)