Danse macabre

Danse macabre (ili Ples mrtvih) je simfonijska poema, koju je 1874. napisao francuski kompozitor Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saëns). Ovo delo je, zapravo, prvobitno bilo napisano 1872, i to u obliku pesme za glas i klavir. Tekst je napisao pesnik Henri Cazalis, inspirisan jednom francuskom legendom. Dve godine kasnije, Sen-Sans je preradio delo u simfonijsku poemu, a deonicu glasa zamenio je violinom.

Prema legendi, svake godine u Noći veštica, Smrt se pojavljuje tačno u ponoć i priziva mrtve da ustanu iz svojih grobova i igraju, dok ona svira na violini. Skeleti igraju sve do zore, odnosno dok se ne začuju prvi petlovi, a onda se ponovo vraćaju u svoje grobove do sledeće Noći veštica.

Delo počinje tako što harfa 12 puta odsvira ton D, što predstavlja 12 otkucaja sata u ponoć (da biste je čuli, pojačajte zvučnike ). Zatim se čuje solo violina, koja svira tritonus (poznat i kao „Đavolji akord“). Prvu temu donosi solo flauta, a za njom se odmah čuje i violina, koja sada svira drugu temu. Komad postaje sve energičniji i zaista dočarava igru (ples) mrtvih. Kako bi dočarao zvuk kostiju koje zveckaju, Sen-Sans je koristio ksilofon (čuje se prvi put na 01:56). Pred sam kraj, dolazi smirenje, koje asocira na dolazak zore i povlačenje mrtvih u svoje grobove (oboa dočarava javljanje prvih petlova na 06:27).

Interesantno je da premijera ovog dela nije bila baš uspešna. Međutim, ubrzo zatim, Franc List, koji je inače bio dobar Sen-Sansov prijatelj, napravio je obradu ove poeme za klavir. Isto to kasnije je uradio i čuveni pijanista Vladimir Horovic. Ako Vas zanima kako te note izgledaju, možete ih videti OVDE.

*simfonijska poema – programsko orkestarsko delo, čiji oblik zavisi od programa koji opisuje^

**tritonus – razmak između dva tona u lestvici, koji se sastoji iz 3 cela stepena. Ovde su to tonovi A i Es.^