Sigurna sam da ovo delo svi dobro poznajete, ali možda neko od vas ne zna priču o tome kako je ovo delo nastalo.

Naime, poznata balerina Ida Rubinštajn zamolila je Ravela da napravi orkestarsku verziju Albenizove klavirske svite „Iberija“ kao muzičku podlogu za jedan njen balet. Ravel je pristao, ali je posle nekog vremena saznao da je svitu već orkestrirao španski dirigent Enrike Arbos i da je zakonom o autorskim pravima zabranjena još jedna orkestracija istog dela. Međutim, kada je Arbos čuo da i Ravel želi da napravi orkestraciju „Iberije“, izjavio je da će se rado odreći svojih prava u Ravelovu korist.

To se ipak nije desilo, jer se Ravel predomislio i odlučio da će napraviti orkestarsku verziju nekog svog dela, da bi se posle nekog vremena opet predomislio i odlučio da napravi potpuno novo delo. Rešio je da napravi eksperiment tako što će jednu kratku temu ponavljati neprestano, bez ikakvog daljeg razvoja, ali će zato postepeno povećavati broj instrumenata u orkestru i jačinu zvuka.

Balet se u početku zvao „Fandango“ (vrsta igre), ali ga je Ravel ubrzo preimenovao u „Bolero“. Premijerno je izveden 22. novembra 1928. godine u Operi u Parizu i doživeo je neverovatan uspeh.  Vrlo brzo, ovo je postalo jedno od Ravelovih najpopularnijih dela, što je kompozitora iznenadilo.

Iako je pisan kao muzika za balet, ovaj komad se mnogo češće izvodi kao orkestarska kompozicija.  Popularizaciji komada je doprineo i poznati dirigent Arturo Toskanini, koji je, u saradnji sa Njujorškom Filharmonijom,  premijerno izveo delo u Americi 1929. godine. Već sledeće godine Toskanini je sa Njujorškom filharmonijom nastupao i u Parizu, gde su ponovo izveli „Bolero“, ali je ovoga puta Toskanini napravio male izmene. Naime, izveo je delo u bržem tempu od onog koji je bio predviđen, a napravio je i ubrzanje (accelerando) na kraju. Publika je bila oduševljena ovakvim izvođenjem, ali se Ravelu to nije dopalo. Postoji čak i priča da su se njih dvojica verbalno sukobili iza pozornice. Navodno, Ravel je prebacio Toskaniniju što je previše ubrzao tempo, na šta mu je Toskanini odgovorio da je to bio jedini način da napravi delo efektnim. Ravel mu je tada rekao da, ukoliko mu se delo ne sviđa, onda ne treba ni da ga izvodi…

Srećom, posle desetak dana, Ravel i Toskanini su izgladili nesporazum, a Ravel je čak pozvao Toskaninija da diriguje jednim njegovim klavirskim koncertom. Zanimljivo je i to da je zahvaljujući ovom incidentu „Bolero“ postao još popularniji.