Naziv „Planete“ (The Planets) odnosi se na orkestarsku svitu op. 32, koju je napisao engleski kompozitor Gustav Holst između 1914 i 1916. godine.

Svita se sastoji iz 7 stavova, koji nose nazive planeta kojima po karakteru odgovaraju:

1. Mars, planeta rata (Mars, the Bringer of War)
2. Venera, planeta mira (Venus, the Bringer of Peace)
3. Merkur, krilati glasnik (Mercury, the Winged Messenger)
4. Jupiter, planeta radosti (Jupiter, the Bringer of Jolity)
5. Saturn, planeta starosti (Saturn, the Bringer of Old Age)
6. Uran, čarobnjak (Uranus, the Magician)
7. Neptun, mistik (Neptune, the Mystic)

Holst je delo zamislio više kao predstavljanje planeta u astrološkom nego u astronomskom (ili mitološkom) smislu. Ovu ideju predložio mu je Kliford Baks, koji ga je uveo u astrologiju kada su, zajedno sa drugim umetnicima iz Engleske, bili na odmoru na Majorci u proleće 1913. Holst se zatim veoma zainteresovao za astrologiju i imao je običaj da iz zabave pravi horoskop za svoje prijatelje. Puno mu je pomogla i knjiga „Šta je horoskop?“, koju je napisao Alan Leo, iz koje je preuzeo i nazive za stavove svite.

Iako su „Planete“ prvobitno bile napisane u verziji za dva klavira (osim Neptuna, koji je bio za solo orgulje), ovo delo steklo je popularnost tek kada ga je Holst preradio za veliki orkestar. Pošto je Holst orkestrirao delo po ugledu na Šenberga i Stravinskog, dobio je zvuk koji je Englezima bio veoma neobičan i zanimljiv. Zahvaljujući tome, Planete su postale veoma popularne od samog početka, a njihova popularnost vremenom je rasla.

Prva 3 izvođenja „Planeta“ bila su u Londonu i Birmingemu, između septembra 1918 i oktobra 1920, ali sva tri bila su ili privatna ili nekompletna (svita nije izvedena u celosti). Prvo javno izvođenje kompletne svite bilo je 15. novembra 1920. u Londonu. Svirao je Londonski simfonijski orkestar, a dirigovao je Albert Koats.

I pored toga što je ova svita postala Holstovo najpopularnije delo, sam kompozitor nije je smatrao svojom najboljom kreacijom. Čak se po nekad i žalio kako su zbog Planeta, sva ostala njegova dela nepravedno zapostavljena.

Iako je planeta Pluton otkrivena 4 godine pre Holstove smrti (1930), on je odbio da dopiše još jedan stav koji bi odgovarao novootkrivenoj planeti. Sedamdeset godina kasnije (2000-te godine), Hale orkestar odabrao je kompozitora Kolina Metjuza, stručnjaka za Holstova dela, da napiše osmi stav koji bi odgovarao planeti Pluton. Metjuz je stav nazvao „Pluton, obnavljač“ (Pluto, the Renewer) i posvetio ga Imogen Holst, pokojnoj ćerki Gustava Holsta. Ovaj stav premijerno je izveden 11. maja 2000. godine.

Međutim, šest godina kasnije, u avgustu 2006, Međunarodna astronomska unija po prvi put je objavila definiciju pojma ‘planeta’, što je dovelo do toga da Pluton dobije status ‘patuljaste planete’. Zahvaljujući tome, Holstova svita ponovo predstavlja potpuni prikaz svih planeta u Sunčevom sistemu (osim Zemlje).

Pošto izvođenje svih 7 stavova traje oko 50 minuta, predstavljaću ih pojedinačno, sa kratkim osvrtom na njihovo značenje u astrologiji.

A za sve nas koji volimo da su nam svi stavovi na jednom mestu i hronološki poređani, evo i plejliste „Planeta“ 😉

(tu je i Pluton, iako on više nema status planete, a nije ni deo Holstove svite…)