Svoju Petu simfoniju Čajkovski je komponovao u periodu od maja do avgusta 1888. godine. Premijerno je izvedena 6. novembra iste godine u Sankt Peterburgu, dok je za dirigentskim pultom stajao Čajkovski lično.
Peta simfonija sastoji se iz četiri stava, kroz koje se stalno provlači glavna tema. Tema je zasnovana na pasažu iz Glinkine opere „Život za Cara“ (poznatija pod nazivom „Ivan Susanjin“). U prvom stavu, ona ima karakter posmrtnog marša, ali se postepeno transformiše u trijumfalni marš, koji dominira celim poslednjim stavom.
Ovakav način vođenja glavne teme veoma podseća na Betovenovu Petu simfoniju. U obe simfonije glavna tema javlja se prvo u molu, da bi se, prolazeći kroz različite tonalitete, u poslednjem stavu javila u duru. Po istom principu izgrađena je i cela simfonija – od tragičnog ka trijumfalnom, odnosno per aspera ad astra (kroz trnje do zvezda).
Jedno od izvođenja ove simfonije koje će svakako ostati upamćeno, bilo je za vreme opsade Lenjingrada u toku II svetskog rata (opsada je trajala od 8. septembra 1941. do 18. januara 1944. godine). U noći 20. oktobra 1941. godine, Lenjingradski Simfonijski orkestar svirao je Petu simfoniju Čajkovskog u Sali Filharmonije, a zahvaljujući radio-talasima, direktan prenos ovog koncerta bio je emitovan u Lodonu. Gradski većnici naredili su orkestru da nastavi sa izvođenjem, šta god da se desi, kako bi se održao moral i duh ljudi u gradu. Koncert je počeo, a već na početku drugog stava, počele su da padaju bombe na Lenjingrad. Međutim, ovo nije omelo članove orkestra – nastavili su da sviraju do samog kraja simfonije.
Iako Čajkovski nije u potpunosti bio zadovoljan svojom Petom simfonijom (posle drugog izvođenja izjavio je da je smatra potpunim neuspehom), ovo delo postalo je jedno od njegovih najpoznatijih. Najviše se ističe drugi stav, zahvaljujući prelepoj melodiji koju donosi solo horna:
Peta simfonija pisana je za orkestar koji se sastoji iz 3 flaute (treća je pikola), 2 oboe, 2 klarineta (in A), 2 fagota, 4 horne (in F), 2 trube (in A), 3 trombona, tube, timpana i gudača. Evo i snimka cele simfonije:
- Andante — Allegro con anima
- Andante cantabile, con alcuna licenza (oko 15.45)
- Valse: Allegro moderato (oko 30.10)
- Andante maestoso— Allegro vivace (oko 36.35)
Inače, tema koju izvodi solo horna u drugom stavu iskorišćena je kao motiv za pesmu Moon Love, koju su snimili Glen Miler i Čet Bejker (između ostalih). Poslušajte i ova izvođenja:
(slika preuzeta odavde)
Hvala Miloše 🙂 Mene je potpuno osvojila ova tema horne. Zanimljivo je da mi se u glavi stalno vrti ta tema, ali u obliku valcera. Ne mogu uopšte da se setim da li sam je kao takvu negde čula ili je to ipak samo u mojoj glavi 😉
Što se glavne teme tiče, moram priznati da mi se više dopada u prvom stavu (kada je u molu i veoma moćno zvuči), nego u poslednjem 😉
odlican post…. veoma volim tu simfoniju….