Bahove Tokate za klavir spadaju verovatno u najmanje izvođena dela ovog velikog kompozitora. Ne može se tačno odrediti datum njihovog nastanka, ali se predpostavlja da su nastale kada je Bah bio još mlad, negde između 1705. i 1710. godine. Sastoje se iz više malih komada, koji uglavnom liče na ispisanu improvizaciju.
Kako je sazrevao, Bah se, s vremena na vreme, vraćao ovim delima i prepravljao ih. Ima ih ukupno šest, a najpoznatija (i meni najlepša) među njima je Tokata u e-molu (BWV 914). Ova Tokata nastala je negde oko 1706. godine i pruža odličan uvid u Bahov način komponovanja.
Ovde je možeti čuti u odličnom izvođenju poznatog pijaniste Glena Gulda (Glenn Gould)
Interesantno je da poslednji deo ove Tokate (Fuga) veoma podseća na slično delo, nepoznatog autora, koje je pronađeno među italijanskim manuskriptima. Tema fuge je zapravo potpuno ista. U baroku je, zapravo, korišćenje tuđe muzike kao osnove bilo veoma popularno. Smatralo se čak nekom vrstom iskazivanja poštovanja i divljenja kompozitoru originalnog dela.
Šetali smo sa poznanicima glavnom ulicom. Zgubidani, studenti, života puni. Neko je pomenuo da je uveden novi radio program koji će od ponoći do ujutro puštati samo klasičnu muziku.
Prepametni kolega pomenu da je to totalna glupost. Pitali smo ga zašto? Kaže: pa za tri dana više neće znati šta da puštaju, svu klasiku će pustiti već više puta.
Mi smo samo rekli: aha, u pravu si.
Ova tokata je samo čisti dokaz neotkrivene divote koju možemo slušati iznova i iznova, i čuditi se kako nije popularna kada je toliko lepa.
volim Baha . . . hvala 🙂