Sergej Kusevicki (Dr. Sergej Aleksandrovič Kusevicki) bio je ruski dirigent, kompozitor i kontrabasista. Njegovi roditelji bili su profesionalni muzičari, tako da su Sergeja naučili da svira violinu, violončelo i klavir. Sa 14 godina dobio je stipendiju za školovanje na Muzičko-dramskom Institutu u Moskvi, gde je studirao kontrabas i muzičku teoriju.
Svoj prvi nastup kao dirigent Kusevicki je imao 1908. godine, sa Berlinskom Filharmonijom. Sledeće godine osnovao je svoj orkestar u Moskvi i počeo je da se bavi izdavaštvom. Zahvaljujući njegovoj izdavačkoj firmi, objavljena su, između ostalih, dela Aleksandra Skrjabina, Sergeja Prokofjeva, Igora Stravinskog i Nikolaja Metnera.
Na „Kusevicki Koncertima“, koje je 1920. godine organizovao u Parizu, predstavio je nove kompozicije Prokofjeva, Stravinskog i Ravela. Dobio je i ekskluzivno pravo na izvođenje Ravelove obrade klavirske svite „Slike sa izložbe“ Modesta Musorgskog. Ova, instrumentalna verzija svite, smatra se jednim od najboljih i najpopularnijih primera orkestracije nekog dela.
Kusevicki se preselio u Ameriku 1924. godine, a američki građanin postao je 1941. godine. Kao dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra radio je u periodu između 1924. i 1949. godine. Sa njima je napravio veliki broj snimaka, koje su kritičari veoma dobro ocenili. Takođe je organizovao i letnje koncerte, kao i edukacione programe. Jedan od njegovih studenata bio je i poznati dirigent i pijanista Leonard Berštajn. Zahvaljujući Kusevickom, Bostonski simfonijski orkestar postao je jedan od vodećih u Americi.
Kusevicki je bio veliki ljubitelj i odličan interpretator moderne muzike. Sa Bostonskim simfonijskim orkestrom izveo je, između ostalog, Ravelov Klavirski koncert, Geršvinovu Drugu rapsodiju, Prokofjevu Simfoniju br.4, Hindemitovu „Koncertnu muziku za gudače i limene duvače“, kao i „Simfoniju Psalama“ Stravinskog. Zaslužan je takođe i za osnivanje „Kusevicki Muzičke Fondacije“, koja je imala za zadatak da se brine o pripremi i izvođenju novih savremenih kompozicija.
Sergej Kusevicki umro je na današnji dan – 4. juna 1951. godine.
Прочитам наслов „Шампион савремене музике“, пређем на читање чланка, очекујем узбудљив опис такмичења или серије музичких надметања, с описом правих музичких борби најбољих од најбољих, уз контрапунктну динамику збивања на сцени с занимљивим детаљима иза сцене … – из којих је овај музичар изашао као победник, првак, шампион!
Кад – ништа од тога! :-О
Ко зна енглески језик нешто боље, зна да реч champion“ има и друго значење: заступник, бранилац, онај који се залаже за нешто …
Тако, коначно, наслов може да добије смислену везу с текстом изнад којег стоји.
Добронамерно, поздрав, Љ.В.Ј.