Ismail Paša (Ismail Pasha), Khedive Egipta, naručio je Verdiju operu sa sadržajem iz istorije starog Egipta, koja je trebalo da bude izvedena u januaru 1871. godine, ali je premijera bila odložena zbog Francusko – pruskog rata. Uz saradnju francuskog egiptologa (Auguste Mariette) i italijanskog libretiste (Antonio Ghislanzoni), Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi) je napisao Aidu, operu u 4 čina, za koju je dobio 150 hiljada franaka. Ova opera premijerno je izvedena 24. decembra 1871. godine u Kairu.

Na suprot popularnom verovanju, Aida nije napisana u čast otvaranja Sueckog kanala (1869) ni u čast otvaranja Opere u Kairu (Khedivial Opera House), koja je otvorena iste godine, izvođenjem Verdijeve opere Rigoleto. Verdi jeste bio zamoljen da napiše operu u čast otvaranja Kanala, ali je odbio pod izgovorom da ne piše dela po narudžbini.

Lica:

• Aida, princeza Etiopije i egipatska robinja – sopran
• Kralj Egipta, faraon – bas
• Amneris, ćerka faraona – mecosopran
• Radames, egipatski vojskovođa – tenor
• Amonasro, kralj Etiopije, Aidin otac – bariton
• Ramfis, vrhovni sveštenik – bas
• Glas sveštenice – sopran
• Glasnik – tenor
• straža, sveštenici, sveštenice, egipatska vojska, etiopski robovi i zatvorenici, narod Egipta (hor)

Vreme i mesto: Drevni Egipat (pretpostavlja se – u vreme vladavine Ramzesa III)

ČIN  PRVI

Prva scena: Dvorana u kraljevskoj palati u Memfisu

Mladi egipatski vojskovođa Radames saznaje od Ramfisa, vrhovnog sveštenika Egipta, da vojnici Etiopije ponovo objavljuju rat egipćanima. Ramfis odlazi da saopšti faraonu koga je boginja Izida odabrala da predvodi Egipatsku vojsku u tom ratu, a Radames ostaje sam, nadajući se da će on biti izabran. On želi da pobedi na bojnom polju kako bi pomogao Aidi, u koju je tajno zaljubljen. Aida, koja je takođe tajno zaljubljena u Radamesa, je zapravo zarobljena ćerka kralja Etiopije, ali njen pravi identitet je još uvek tajna.

Dolazi Amneris, egipatska princeza, koja je zaljubljena u Radamesa, ali sluti da njegovo srce pripada nekoj drugoj. Kada Aida uđe u prostoriju, Amneris primeti promenu u Radamesovom ponašanju. Ona sluti da je Aida njena rivalka, ali uspeva da sakrije ljubomoru i prilazi joj, pretvarajući se da joj je prijateljica.

Dolazi faraon, zajedno sa vrhovnim sveštenikom Ramfisom i pratnjom. Glasnik tada javlja da su Etiopljani, predvođeni kraljem Amonasro, krenuli ka svetom gradu Tebi. Faraon proglašava rat i imenuje Radamesa predvodnikom vojske. Svi mu kliču i žele mu da se vrati kao pobednik.

Ostavši sama, Aida prekoreva samu sebe što voli čoveka koji vodi vojsku protiv njenog oca i naroda. Ona je rastrzana između ljubavi prema Radamesu i ljubavi prema svome ocu, koji je taj rat pokrenuo da bi nju oslobodio. Moli se bogovima za milost i utehu.

Druga scena: U hramu Vulkan

Sveštenici i sveštenice pesmom i plesom mole posvećenje novog vojskovođe i njegovog oružja. Ramfis predaje Radamesu sveti mač, kako bi osigurao pobedu. Svi prisutni mole se za pobedu Egipta.

ČIN  DRUGI

Prva scena: Odaje princeze Amneris

Egipćani slave pobedu Radamesa i egipatske vojske pevajući i igrajući, dok se Amneris u svojim odajama sprema za doček pobednika. Ona još uvek nije sigurna u Radamesovu ljubav i pita se da li je i Aida zaljubljena u mladog vojskovođu. Aida tada ulazi noseći pobednički venac koji Amneris treba da preda Radamesu. Kako bi saznala Aidina osećanja, Amneris joj saopštava da je Radames poginuo u ratu. Šokirana i potrešena, Aida priznaje da njeno srce zauvek pripada Radamesu, čime potpuno razbesni Amneris. Ona joj tada kaže istinu – da je Radames zapravo živ, i pre nego što napusti prostoriju, obeća  Aidi da će joj se osvetiti.

Druga scena: Velike kapije svetog grada Tebe

Radames sa svojim trupama trijumfalno ulazi u grad, vodeći i zarobljene Etiopljane, među kojima je i Amonasro. Aida otrči ka svom ocu, čiji se identitet još uvek ne zna. Amonasro tada pred svima izjavljuje da je kralj Etiopije zapravo poginuo u ratu.

Pošto je doneo Egiptu pobedu, faraon proglašava Radamesa spasiocem Egipta i daje mu za ženu svoju ćerku Amneris. Pored toga, faraon obećava Radamesu da samo danas može dobiti šta god poželi. Radames ga moli da poštedi zarobljenike i da ih oslobodi. Faraon pristaje, oslobađa sve zarobljenike osim Aide i njenog oca, koje, prema savetu Ramfisa, zadržava kao zalog da Etiopljani neće ponovo napasti Egipat.

ČIN  TREĆI

Obala Nila, blizu Izidinog hrama

Noć pre venčanja, Amneris dolazi u hram u pratnji Ramfisa, da se moli boginji Izidi za svoj srećni brak sa Radamesom. Ne znajući to, hramu se prikrada Aida kako bi se našla sa Radamesom, sa kojim se ranije dogovorila za susret. Ona mašta o svojoj domovini, koju verovatno više nikada neće videti.

Nailazi i Amonasro, koji traži od svoje ćerke da sazna od Radamesa kojim putem će vojska krenuti u nove ratne pohode, kako bi Etiopljani mogli ponovo da ih napadnu. Aida se protivi, ali Amonasro joj tada prebacuje da će biti prokleta zbog pokolja sopstvenog naroda, tako da mu se nevoljno pokorava.

Videvši da Radames dolazi, Amonasro se sakrije kako bi mogao da prisluškuje razgovor. Radames ponovo izjavljuje svoju ljubav Aidi i obećava da će se oženiti njome. Ona uspeva da ga ubedi da pobegnu zajedno u pustinju. Radames tada predloži da bi bilo najbolje da krenu putem kojim će i vojska ići i tako otkrije informaciju koju je čekao Amonasro. On tada izlazi iz svog skrovišta i otkriva Radamesu svoj pravi identitet. U isto vreme iz hrama izlaze i Amneris, koja je slučajno sve čula, i Ramfis. Oni zovu jer su videli Radamesa sa neprijateljem. Amonasro i Aida ubeđuju Radamesa da pobegne sa njima, ali on odbija i ostaje da sačeka stražare.

ČIN  ČETVRTI

Prva scena: Dvorana u palati

Priprema se suđenje Radamesu zbog izdaje domovine. Amneris želi da ga spase i obećava mu slobodu, pod uslovom da zaboravi Aidu i oženi se njom. Međutim, on ne želi da živi otkad nema više Aide. Tada mu Amneris saopštava da je ona verovatno još živa, pošto su uhvatili samo njenog oca. On tada moli bogove da Aida ne sazna njegovu sudbinu i da uspe da se vrati u svoju domovinu. Dolaze stražari i vode ga na suđenje.

Radamesovo suđenje odvija se van scene. Amneris je ispred sudnice i sluša tok suđenja. Ramfis baca tri optužbe na Radamesa, ali ovaj ni na jednu ne odgovara, čime potvrđuje svoju krivicu. Sveštenici ga osuđuju na smrt – da bude živ zatvoren ispod temelja hrama. Amneris je očajna – ona moli sveštenike za milost, ali su oni nepopustljivi, pa ih ona na kraju proklinje.

Druga scena: Podnožje hrama u kome je zatvoren Radames (scena je podeljena na dva dela: jedan deo prikazuje Radamesa, zatvorenog u grobnici, a drugi deo prikazuje Amneris, koja je iznad grobnice)

Misleći da je sam, Radames se moli da je Aida na sigurnom mestu. Međutim, tada začuje uzdah i vidi Aidu, koja se sakrila tu želeći da umre sa njim. On uzalud pokušava da podigne tešku ploču groba, shvativši na kraju da im nema spasa. Oni prihvataju svoju nesrećnu sudbinu i umiru zagrljeni, dok se iznad hrama Amneris moli bogovima da podare Radamesu večni mir.

*

Priča ove opere iskorišćena je za istoimeni mjuzikl koji su 1998. godine napisali Elton Džon (Elton John) i Tim Rajs (Tim Rice). Opera je nekoliko puta adaptirana i za film. Najuspešnije su bile italijanska produkcija iz 1953. godine, sa Luis Maksvel (Lois Maxwell) i Sofijom Loren (Sophia Loren) u glavnim ulogama, i švedska produkcija iz 1987. godine. Oba puta arije su izvodili operski pevači, dok su glumci samo otvarali usta (pevali na play-back).