Moj svet muzike

10 komentara to “Muzički oblici, deo I”

1. miljana
   14. 01. 2009. at 17:59

   

   nazalost,ima tu jos mnoooogo toga,ovo je najminimalniji mininum

2. marija
   14. 01. 2009. at 18:33

   

   Miljana, u pravu si. Ovo je zaista minimum, nešto što mi je služilo kao podsetnik pred ispit ili kontrolni. Možda ću kasnije (kad budem imala vremen) napraviti i nešto obimniju skriptu za ovaj predmet. Do tada, preporučujem knjigu „Nauka o muzičkim oblicima“, koju su napisali Dušan Skovran i Vlastimir Peričić i, naravno, ovaj minimum minimuma

3. Marijana
   28. 05. 2009. at 06:37

   

   svaka cast na ideji za sajt! Za Miljanu : nisi fer sto kritikujes. Da nema ovog sajta ti ne bi imala ni gde da napises taj komentar. )

4. Marija
   28. 05. 2009. at 10:18

   

   Marijana, hvala ti
   Svako ima pravo da kaže ono što misli, ali i da kasnije stoji iza svojih reči

5. rasa
   15. 09. 2009. at 23:03

   

   Pozdrav svima!
   Slučajno sam „nabasao“ na ovaj sajt, i mnogo mi se sviđa.
   Mene najviše interesuju muzički oblici, pa sam malo proučavao vaše skripte. Pre svega moram da kažem da su odlične, i dobro zamišljene.
   Primetio sam da su bazirane na udžbeniku „Nauka o muzičkim oblicima“, koji je za sada najbolji, ali je malo zastario.
   Ima nekoliko formulacija koje su konfuzne i ne mogu se odnositi na druge epohe osim ranog klasicizma.
   Rado bih otvorio diskusiju na ovu temu, ako se slažete.

6. Marija
   17. 09. 2009. at 00:55

   

   Raso, dobro si primetio Skripte su, zapravo, kombinacija teksta iz pomenutog udžbenika i beleški sa predavanja. Ako želiš da dodaš još nešto što bi koristilo onima koji izučavaju ovaj predmet, samo izvoli

7. rasa
   20. 09. 2009. at 19:51

   

   Mislim da sa ovom definicijom rečenice nećete daleko odmaći, a nećete je ni naći. „Muzička misao zaokrižena kadencom“ ne kazuje ništa i to ljude zbunjuje. Najpravilniji opis bi bio: REČENICA MORA DA IMA JASAN SIGNAL POČETKA (MOTIV), PROGRESIJU (RAZVOJ), I JASAN SIGNAL KRAJA (U VIDU KADENCE ILI NA BILO KOJI DRUGI NAČIN). Ukoliko nema jedan od ova tri elementa sigurno nije rečenica.
   Obavezno treba izbegavati definisanje velike i male rečenice – ona ne može biti ni velika ni mala, nego je takva kakva je. Ako je kompozicija dobra veličina rečenice je prava. Ona može biti velika, ili mala u odnosu na nešto, a ne zbog naše subjektivne procene.
   Rečenica se ne može definisati na osnovu broja taktova (2+2+4 ili 4+4+8 itd.) jer ta takozvana „kvadratna struktura“ važi samo za rani klasicizam, i već kod Betovena se ne može pratiti, a da ne govorimo o drugim epohama. Zbog toga ona ne može biti „pravilna“ ili „nepravilna“, već samo rečenica takva kavom je kompozitor stvorio.
   Za sada od mene toliko, a sledeći put ću prokomentarisati definiciju perioda i možda još po nešto. Nadam se da će ovo moje pisanije nekom možda i koristiti.
   Pozdrav za sada!

8. Marija
   21. 09. 2009. at 11:49

   

   Raso, hvala za „update“
   Što se definicije rečenice tiče, to si zaista lepo objasnio.
   Tačno je i da se rečenica ne može uvek definisati po broju taktova, ali mislim da puno pomaže ako se zna ta neka osnovna „kvadratna struktura“, jer olakšava snalaženje u delima koja su pisana kasnije (kasni Betoven i dalje). Tačno je da se već u romantizmu rečenica vrlo retko (ako uopšte) javlja u ovom obliku, ali meni je u analizi puno pomoglo to što sam znala taj neki osnovni oblik rečenice…
   Isto tako, pomaže i definisanje rečenice na veliku ili malu, naročito u analizi pesama (dvodelnih, trodelnih ili prelaznog oblika).
   Treba imati u vidu i da se ovde uglavnom obraćam srednjoškolcima (možda nisam to ranije pomenula). Seti se kakvo si mišljenje imao o oblicima i analizi dela u II ili III srednje
   Moj propust je verovatno u tome što nisam jasno naznačila da se radi o muzičkim oblicima klasične harmonije To je period koji dobro poznajem. Kasni romantizam i XX vek nisam tako dobro proučila. Zato znači svaki ovakav komentar
   Čekam sledeći

9. Rasa
   24. 09. 2009. at 21:31

   

   Pročitao sam tvoj odgovor, ali nisam mogao ranije da se javim. Mislim da se nismo najbolje razumeli.

   Moja ideja je bila da doprinesem modernizaciji i pravilnoj formulaciji u muzičkim oblicima, jer je to oblast koju veoma dobro poznajem (uključujući sve epohe, a ne samo rani klasicizam), a ne da udaram na tvoju sujetu.

   Nisam znao da se „obraćaš srednjoškolcima“, ali to prvo imam u vidu kada radim muzičke oblike.

   Zbog takvih nespretnih i aljkavih formulacija oni, kada dođu na akademiju (mislim da ti to nisam pomenuo, a i nije mi bila namera), ne mogu da se snađu u partituri, i ništa im nije jasno.

   Ne mogu da shvate da i van ranog klasicizma postoje muzički oblici (što je vrlo interesantno, i u srednjim školama često nepoznato, ali je tako), i zašto ono što su učili po starom sistemu ne važi baš uvek i drugim epohama.

   Inače mi je veoma zanimljiva tvrdnja da kod „kasnog Betovena“ postoji „kvadratna struktura“.

   Izvini što sam se drznuo da pričam na ovu temu, neću se više javljati, tako da ne moraš da se trudiš da mi odgovoriš (i onako neću čitati).

   Hvala na razumevanju, moja je greška u proceni – mislio sam da je ovde odnos prema muzici profesionalni, a ne sentimentalni.
   Pozdrav!

10. Marija
    24. 09. 2009. at 22:51

    

    šteta