Školska 2019/20. godina krenula je sasvim uobičajeno, ali je onda, negde pred kraj trećeg tromesečja, izgleda „skrenula levo kod Albukerkija“ i svi smo se našli u situaciji koja je bila potpuno nova – dva i po meseca izolacije! Srećom, internet danas postoji skoro u svakom domu, pa smo to i iskoristili. Vrlo brzo prešlo se na onlajn nastavu, kako u osnovnim i srednjim, tako i u muzičkim školama.
Nastava se odvijala dosta dobro. Deca su, uprkos svim ostalim školskim obavezama uspevala da odvoje vreme i za vežbanje klavira, tako da smo program prelazili uglavnom po planu (sa nekima nešto sporije, ali sa nekima i dosta brže). Bilo mi je žao što nećemo moći da održimo, sad već tradicionalni, završni koncert na kraju školske godine. No, prateći kumunikaciju na fejsbuk grupama nastavnika klavira iz inostranstva, saznala sam da se većina njih odlučila za onlajn koncert. Ova ideja mi se veoma dopala i počela sam malo više da istražujem. Trebalo je rešiti puno toga:
- Koju aplikaciju/program koristiti?
- Da li da deca sviraju uživo ili da svi gledamo unapred pripremljene snimke?
- Da li da sviraju iz nota ili napamet?
- Hoće li roditelji prihvatiti ovakvu vrstu koncerta? Da li će dozvoliti da snimak njihovog deteta bude javno prikazan? …
Oko svih ovih nedoumica puno su mi pomogli članci Džoj Morin (Joy Morin) i Andree Dou (Andrea Dow), čije blogove toplo preporučujem.
Na osnovu svega što sam pročitala, odlučila sam da bi najbolje bilo da koncert bude koncipiran tako da preko Zoom aplikacije kreiram sastanak na koji bih pozvala sve roditelje i učenike, a da onda svi gledamo snimke koji su ranije pripremljeni. Na ovaj način bih učenicima omogućila da kompoziciju snimaju i po nekoliko puta (ako je potrebno), bez pritiska i dodatnog stresa, dok god ne budu zadovoljni svojim izvođenjem. Takođe, nisam insistirala na tome da se svira napamet. Smatram da vanredna situacija dopušta i fleksibilnija pravila 😉
Prvo što sam uradila je anketa među roditeljima i učenicima o tome da li žele da napravimo onlajn koncert, kao i da li su roditelji saglasni sa tim da snimak njihovog deteta bude postavljen na kanalu JuTjub. Objasnila sam da bih sve snimke postavila tako da je privatnost podešena na „Po pozivu“. Ovo znači da snimak može da se pogleda i pronađe samo ako se ima direktan link ka snimku. Običnom pretragom je nemoguće naći snimak.
Pošto su svi roditelji i učenici pristali, dala sam im rok od mesec dana da mi pošalju snimke kompozicija za koncert. Dala sam im i neke smernice pre snimanja:
- da kameru okrenu vodoravno („ne kao za instagram, već kao za YouTube“),
- da se snime tako da se na snimku vide i oni sami, ali i klavijatura (kao na pravom koncertu),
- da ostave dovoljno vremena pre i posle sviranja (da bih mogla da ubacim aplauz),
- da poklanjanje snime odvojeno, ako je nemoguće sve snimiti u okviru jednog snimka.
Vrlo brzo počeli su da pristižu snimci. Svaki od njih mi je popravljao raspoloženje 🙂 Deca su se baš potrudila – doterali su se kao za koncert i potrudili se da kompozicije odsviraju najbolje što mogu. Stariji su se uglavnom sami snimali, pa sam tu dobijala snimke kao u ogledalu – na snimku je delovalo da desna ruka svira deonicu leve i obrnuto 😉 Mlađe su uglavnom snimali roditelji i mogu reći da su se odlično snašli u ulogama kamermana!
Za uređivanje snimaka koristila sam besplatne programe. Pišem u množini, jer sam morala da kombinujem više toga, u zavisnosti od toga u šta sam želela da napravim. Za dodavanje aplauza i izbacivanje delova koji su višak (na početku i na kraju snimka) koristila sam OpenShot Video Editor (prema preporuci Džoj Morin). Zvuke aplauza preuzela sam sa sajta Free Sound Effects (takođe zahvaljujući Džoj).
Naravno, nije mi bilo dovoljno da samo dodam aplauze. Želela sam i da na početku i na kraju videa dodam efekte postepenog pojavljivanja i postepenog nestajanja snimka (Fade In From Black i Fade Out To Black). OpenShot ima i ovu opciju, ali nakon nekoliko pokušaja, shvatila sam da mi je jednostavnije bilo da te efekte dodajem u programu Windows Movie Maker, koji već imam u računaru i sa kojim sam radila i ranije. Ovaj drugi program koristila sam i za spajanje snimaka, tamo gde mi je poklanjanje poslato posebno.
Naravno, dešavalo se da dobijem snimke koji su u nekom formatu koji ova dva programa ne mogu da učitaju, pa sam za to koristila besplatan onlajn konverter (link). Za okretanje snimaka (onih u ogledalu, a bilo je i nekih koji su bili okrenuti za 180 stepeni) mi je prvo pomogla koleginica, a onda sam otkrila da to okretanje mogu da radim i u Windows Movie Makeru, pa nisam više morala da maltretiram koleginicu 🙂 .
U dogovoru sa roditeljima, koncert je zakazan za sredu, 10.06.2020. godine, u 18 sati. Kako nikada ranije nisam koristila Zoom sa toliko ljudi, brinulo me je da li ću uspeti da se snađem i hoće li sve proći kako treba. No, čim smo počeli, trema je prošla 🙂
Na početku sam pozdravila sve prisutne i rekla par reči o ovoj školskoj godini, kao i o samom koncertu. Pohvalila sam sve učenike i zahvalila se svim roditeljima na divnoj saradnji, strpljenju i konstantnoj podršci.
Snimke sam puštala sa JuTjuba, a pre svake tačke bih najavila sledećeg izvođača. Uživala sam slušajući svakog od njih 🙂
Po završetku koncerta napravili smo par zajedničkih fotografija i pozdravili se.
Od nekih učenika sam kasnije saznala da im se dešavalo da je u toku koncerta internet konekcija bila povremeno loša, pa nisu dobro čuli neke od kompozicija. Dobro u celoj situaciji je što, i nakon koncerta, svi možemo ponovo uživati u snimcima kad god želimo, jer su svi u plejlisti na JuTjubu 🙂
Sve u svemu, drago mi je da smo održali ovaj koncert, makar i ovako onlajn i da smo time zaista lepo zaokružili ovu, vrlo neobičnu, školsku godinu.