Jedna od najpopularnijih kompozicija Gabriela Forea je svakako njegova Pavana, op.50. Pisana je po uzoru na istoimenu igru koja je bila popularna na španskom dvoru u 16-tom veku (doba renesanse).
Kada je počeo da radi na ovom delu, Fore je zamislio da to bude orkestarska kompozicija koja bi se izvodila na popularnim letnjim koncertima kojima je dirigovao Žil Dombe (Jules Danbé). Međutim, kada je kasnije odlučio da Pavanu posveti svojoj pokroviteljki, grofici Elizabet, poželeo je da delo učini grandioznijim, tako da je dodao i deonicu hora, a ostavio je i mogućnost za plesnu koreografiju. Stihove za hor napisao je grofičin rođak, po uzoru na francuskog pisca Verlena.
Orkestarska verzija Pavane izvedena je premijerno 25. novembra 1888. na jednom od koncerata Orkestra Lamuro (Concert Lamoureux).
Tri dana kasnije, izvedena je premijerno i verzija sa horom, na koncertu koji je organizovalo Société Nationale de Musique, koje je osnovano kako bi se mladim muzičarima dala prilika da predstave svoja dela publici.
http://www.youtube.com/watch?v=q6tw35TMV2cDve godine kasnije, 1891., Pavana je izvedena u Bolonjskoj šumi, na jednoj od grofičinih zabava. Izvođenje je bilo pravi „koreografski spektakl“, jer su, osim orkestra i hora, nastupili i plesači.
Od prvog izvođenja Pavana je postala izuzetno popularna, bilo da se radilo samo o orkestarskoj verziji ili o verziji sa horom. Godine 1917. postala je standardni repertoar Djagiljeve baletske trupe Ballets Russes.
Foreov primer sledili su kasnije i njegovi učenici: Ravel je napisao „Pavanu za mrtvu princezu“ (Pavane pour une infante défunte), a Debisi „Paspje“ (prvobitno nazvana Pavana – četvrti stav Bergamske svite).
*zahvaljujem se Ljiljani na divnom predlogu 🙂
Kažeš: „svojoj pokroviteljki …“ Tih dana izgleda da su svi umetnici imali neke mecene, sponzore ili kako su se već tada zvali???
Da li je to isto kao o danas ovaj naš GRAND? Da li su tada te umetnike smatrali za promotere šunda i kiča? Da li je bilo toga u vreme 17-og,18-og,19-og veka?
Što se pokrovitelja i mecena tiče, potpuno si u pravu 🙂 Tada su bili retki umetnici koji su radili samostalno (čini mi se da je Hajdn bio jedan od onih koji su pisali za sebe).
Što se tiče ukusa ljudi u 16. veku (ili 17., 18. i 19.), ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da nije bilo onih kojima se ta muzika nije dopadala. Bilo je i tada muzike koja je pisana po narudžbini, za par dana, i koja nija imala neku veću muzičku vrednost. Zato se takva dela (u glavnom) nisu ni održala do danas. Smatram da se muzika koja je opstala, koja se i danas smatra vrednom, ne može nikako porediti sa ovim današnjim „hitićima“. Doduše, ko zna, možda će se nešto od ovih novih pesmica i slušati za 100 godina 😉
By the way, odlična pitanja 🙂