Jedan od najpoznatijih orguljaša, lautista i kompozitora baroka, bio je Ditrih Bukstehude (Dieterich Buxtehude). O njegovom mestu i godini rođenja se još uvek ne zna puno, ali na osnovu podataka koji postoje o njegovom ocu Johanu, pretpostavlja se da je Ditrih rođen oko 1637. godine ili u Helsinburgu (današnja Švedska – tada Danska) ili u Bad Oldesku (današnja Nemačka – tada deo Danske kraljevine). Pretpostavlja se takođe da mu je rodno ime bilo Diderih, a da ga je po dolasku u Nemačku promenio u Ditrih. Ditrihov otac bio je zaposlen kao orguljaš u Bogorodičinoj crkvi u Helsinburgu, tako da je verovatno on bio zaslužan muzičko obrazovanje i izbor zanimanja svog sina.

Nekoliko godina posle Ditrihovog rođenja (1641.) porodica Bukstehude se preselila u Helsinger (Danska), gde je Johan dobio posao orguljaša u lokalnoj crkvi. Posle 16 godina i Ditrih započinje svoju karijeru kao crkveni orguljaš. Interesantno je da, iako je u svom životu radio u tri različite crkve, u tri različita grada, to je svaki put bila Bogorodičina crkva. Prvi posao dobio je u Bogorodičinoj crkvi u Helsinburgu (istoj onoj u kojoj je ranije radio njegov otac), tako da je neko vreme živeo tamo. Na žalost, plata je bila mala, a počeo je i rat između Danske i Švedske, tako da je Ditrih konkurisao za posao orguljaša u Bogorodičinoj crkvi u Helsingeru, gde je plata bila veća. Uspeo je da dobije ovaj posao, tako da se ponovo vratio u Helsinger (gde su mu i dalje živeli roditelji), gde je živeo i radio od 1660. do 1668. godine. Kada je 1667. umro Franc Tunder, orguljaš u Bogorodičinoj crkvi u Libeku, trebalo je pronaći novog orguljaša, koji bi obavljao ovaj posao. Ditrih se prijavio i dobio posao, koji je radio do kraja svog života. Preselio se u Libek, a sledeće godine se i oženio i to Tunderovom ćerkom.

Iz ovog perioda njegovog života postoji najviše informacija. Međutim, jedina Bukstehudeova slika koja postoji je slika iz 1674. godine (gore levo – klik za veću sliku). Pretpostavlja se da je čovek koji svira čembalo (klavsen) u sredini Rajnken, poznati barokni kompozitor i orguljaš, ali nije sigurno koji od druge dvojice muzičara je Bukstehude. Dugo se verovalo da je to muškarac koji ispred sebe ima notni list (desno), međutim postoje i oni koji tvrde da bi to mogao biti i muškarac koji svira na violi da gamba (na slici levo).

Bukstehude je u Libeku nastavio Tunderovu tradiciju tzv. muzičkih večeri. Naime, Tunder je imao običaj da organizuje posebne koncerte, za koje je ulaz bio besplatan. Ovi koncerti postali su poznati pod nazivom „Muzičke večeri“ (Abendmusik) i bili su toliko popularni da je publika dolazila i iz drugih gradova kako bi uživala u muzici. Poznata je anegdota o mladom Bahu, koji je 1705. godine prepešačio 400 km samo da bi prisustvovao ovakvom jednom koncertu. Dve godine ranije Bukstehudeove koncerte posetili su čak i Georg Fridrih Hendl i Johan Mateson, između ostalog i zato što su bili zainteresovani da ga naslede na mestu orguljaša. Ditrih, koji je tada već razmišljao o penziji, rekao im je da će im ustupiti svoj posao orguljaša, pod uslovom da onaj ko posao prihvati mora da oženi njegovu najstariju ćerku, Anu Margaretu! Nije poznato da li je devojka bila toliko odbojna ili muzičari jednostavno nisu želeli brak, tek, obojica su odbili ponudu i otišli već sledećeg dana.

Bukstehudeov opus obuhvata veliki broj vokalnih dela i kompozicija za orgulje i čembalo, kao i manji broj kompozicija za kamerne sastave. Iako je napisao čak više od 100 vokalnih dela, do ranog 20-tog veka smatrali su ga prvenstveno kompozitorom za instrumente sa dirkama. Pretpostavlja se da su Johan Sebastijan Bah i Georg Filip Teleman svoje oratorijume pisali po uzoru na Bukstehudeove nemačke oratorijume. Na žalost, malo njegovih kompozicija je ostalo sačuvano do danas.

Ditrih Bukstehude umro je na današnji dan – o9. maja 1707. godine. Njegov pomoćnik i bivši učenik nasledio ga je na mestu orguljaša i nastavio je tradiciju Muzičkih večeri. Ova tradicija trajala je do 1810. godine, a zatim ponovo od 1926. godine. Za vreme Drugog svetskog rata, 28. marta 1942. godine, kada je Libek bio bombardovan, Bogorodičina crkva bila je oštećena, a orgulje na kojima je svirao Bukstehude bile su uništene.