Ruski kompozitor Mihail Glinka (Mihail Ivanovič Glinka), rođen je na današnji dan – 01. juna 1804. godine. Bio je prvi ruski kompozitor koji je zadobio slavu i priznanje u svojoj zemlji. Postavio je temelje ruske nacionalne opere, ali isto tako i baletske, simfonijske i kamerne muzike.

Glinka je bio poreklom iz bogate porodice. Dok je bio mali, o njemu se, možda i previše, brinula njegova baka. Ona mu je krišom davala slatkiše, uvek ga utopljavala i pazila je da temperatura njene sobe, u kojoj je mali Mihail često boravio, bude uvek 25°C. Verovatno je zbog toga Glinka kasnije često bio bolešljiv.

Kako je kao mali živeo u selu, jedina muzika koju je mogao da čuje bila je disonantna zvonjava crkvenih zvona i pevanje seljaka, koji su prolazili pored njihovog imanja. Posle smrti svoje bake, prešao je da živi na imanju svog ujaka. Tu je Glinka često mogao da čuje muziku Hajdna, Mocarta i Betovena, u izvođenju orkestra svog ujaka. Ovde je i počeo sa prvim časovima klavira i violine. Uporedo sa muzikom učio je i jezike (ruski, nemački i francuski) i geografiju.

Sa 13 godina otišao je na studije u Sank Peterzburg, gde je učio latinski, engleski, persijski, matematiku i zoologiju. Takođe je imao i par časova klavira kod slavnog Džona Filda, koji je neko vreme boravio u Sank Peterzburgu. Posle toga, Glinka je nastavio da uči klavir kod Čarlsa Mejera, a u to vreme počinje i da komponuje.

Na preporuku lekara, Glinka putuje u Italiju 1830-te godine. U Italiji je imao priliku da čuje muziku mnogih poznatih kompozitora, kao i da upozna neke od njih, između ostalih – Mendelsona i Berlioza. Tu je i došao na ideju da započne sa radom na osnivanju ruske nacionalne opere. Želeo je da pomogne razvoj ruske muzike onako kao što su Belini i Doniceti pomogli razvoju italijanske muzike. Zbog toga se, nakon tri godine boravka u Italiji, vratio u Rusiju.

Glinkine najpoznatije opere su „Ivan Susanjin“ (poznata i kao „Život za cara“) i „Ruslan i Ljudmila“, a njegovo najznačajnije orkestarsko delo je „Kamarinskaja“, fantazija na dva ruska napeva.

Način na koji je Glinka tretirao orkestar u svojim operama uticao je na dalji razvoj ruske orkestarske muzike. Njegova dela imala su veliki uticaj na kasnije ruske kompozitore, a naročito na članove „Ruske Petorke“.