Robert Šuman i Klara Vik bili su ludo zaljubljeni jedno u drugo, uprkos činjenici da Klarin otac, Fridrih, nije to odobravao. Naime, stari Vik je planirao da njegova ćerka postane poznata pijanistkinja, da ide na turneje i zarađuje puno para, a onda i da se uda, ali za nekog bogataša. Šuman, koji je bio bez para, nije se nikako uklapao u tu priču. Zato je Klarin otac zabranio zaljubljenima da se viđaju.

Međutim, zaljubljeni Šuman nije nikako želeo da se pomiri sa tom odlukom. Počeo je da radi sa mnogo više žara, kako bi što pre zaradio novac za sebe i Klaru. Pokrenuo je muzički časopis i počeo da piše članke o muzici, zahvaljujući kojima je stekao ugled značajnog muzičkog kritičara. Komponovao je više nego ikad, i to, u glavnom, kompozicije za klavir. Sa Klarom je komunicirao jedino preko mnogobrojnih pisama.

Onda, jednog dana, kada više nisu mogli da izdrže takvu razdvojenost, Šuman i Klara su preko suda zatražili odobrenje za svoje venčanje. Na veliku žalost Klarinog oca, sud im je odobrio molbu, tako da su se njih dvoje najzad venčali i to posle „samo“ 14 godina veridbe!