Iako je otac Johanes Bramsa bio samo amaterski muzičar, koji je svirao kontrabas po gradskim baštama za sitnu nadoknadu, on je ipak svom sinu bio uzor do kraja života. Stari Brams bio je veoma ponosan čovek. Čak i kada je njegov sin postao poznat i počeo da zarađuje više od njega, on je i dalje odbijao da od njega primi novčanu pomoć. Kada je jednom mladi Brams trebalo da ode na duži put, obratio se svom ocu rečima:

– „Oče, veruj mi, muzika je najveća uteha, u svakoj situaciji. Ako se ikada budeš loše osećao, samo prelistaj partituru Hendlovog dela „Saul“ i garantujem ti da ćeš se posle toga bolje osećati.“

Elem, nije dugo prošlo od Johanesovog odlaska, a stari Brams je već bio zapao u finansijsku krizu. Bio je potpuno utučen. Setivši se sinovljevih reči, otišao je do biblioteke i potražio Hendlovu partituru o kojoj mu je sin govorio. Dok je polako prelistavao note, shvatio je da je njegov sin bio u pravu – u partiturama je zaista našao utehu. Naime, mladi Brams je između svake stranice umetnuo po jednu novčanicu…