„Muzika za kraljevski vatromet“ je orkestarska svita, koju je Hendl komponovao na zahtev kralja Džordža I, povodom proslave završetka rata Austrijske Sukcesije i potpisivanja Ahenskog mira. Premijera ovog dela održana je 27. aprila 1749. godine u „Green“ parku, u Londonu, i trebalo je da posluži samo kao pratnja za kraljevski vatromet.
Muzičari su bili smešteni u drvenom objektu – pozornici, koja je bila konstruisana specijalno za tu priliku. Pošto je kralj Džordž ovo delo proglasio „uvertirom za vojne instrumente“, u izvođenju dela nije učestvovao ni jedan gudački instrument (kralj ih nije želeo). Orkestar je činilo 112 muzičara (!) : 16 oboa, 15 fagota, 20 horni, 40 truba, jedan kontrafagot, 8 timpana i 12 bubnjeva. Na nesreću, jedan od vatrometa pao je u kutiju sa vatrometima, što je uzrokovalo ogroman požar. Drvena pozornica je potpuno izgorela, požar je zahvatio čak i pola Hajd parka, a troje ljudi je poginulo!
Interesantno je da se nesreća desila i šest dana ranije, na javnoj generalnoj probi (pretpremijeri), koja je bila održana u Voksholskim vrtovima (Vauxhall Gardens), južno od Temze. (Na slici možete videti gde su bili smešteni muzičari – gore levo, na spratu).
Tada se desio prvi zabeleženi saobraćajni kolaps u Londonu, jer je više od 12000 (i slovima – dvanaest hiljada!) ljudi krenulo da čuje izvođenje Hendlove svite. Gužva je bila tolika da se srušio deo Londonskog mosta, što je izazvalo paniku, žrtve i kolaps u saobraćaju u trajanju od tri sata.
Muzika za kraljevski vatromet sastoji se iz pet stavova:
- Overture: Adagio, Allegro, Lentement, Allegro
- Bourrée
- La Paix: Largo alla siciliana
- La Réjouissance: Allegro
- Menuet I/II
Danas ovu svitu izvodi orkestar u sledećem sastavu: tri oboe, dva fagota, jedan kontrafagot, tri horne, tri trube, timpani, gudači i čembalo.
Na sledećim snimcima imate priliku da čujete kako je zvučalo ovo delo davne 1749. godine, jer muzičari sviraju na baroknim instrumentima, kakvi su postojali tada.
😀 Dudo, drago mi je da ti se dopada. Sasvim slučajno (ili ne) moja profesija je klasična muzika, tačnije radim u muzičkoj školi kao prof. klavira i korepetitor…
U toku školovanja, a i kasnije, otkrila sam puuuuno lepih kompozicija klasične muzike, koje su uglavnom nepoznate ljudima koji se ne bave muzikom. Pomislila sam da je šteta da to tako ostane, pa je tako nastao i ovaj blog.
Isto tako, kroz razne ove pričice i anegdote pokušavam da i kompozitore klasike učinim malo pristupačnijima širem auditorijumu (ipak su i oni bili samo ljudi). Nadam se da uspevam bar malo u tome 🙂
Boze, ne mogu da verujem kako si me potrefila sa svom ovom divnom muzikom. Nisam davno slusala, ali mi ovo sve strasno prija. A otkud tebi interesovanje za sve ovo ovde divno?
🙂 Mene je oduševilo ovo izvođenje na „starinskim“ instrumentima – to se zaista retko viđa
Stvarno dugo nisam slušala ozbiljnu muziku, tako da ne umem ni da ti objasnim kako mi prija ovo što sam sada čula. Ovo što si napisala za sam vatromet nikada verovatno ne bih ni saznala. Hvala ti. 😀