Pre nekih … godina, dok je moja sestra još pohađala Školu za muzičke talente u Ćupriji, išla sam na skoro sve koncerte na kojima je svirao gudački orkestar te škole. Jedna od kompozicija koje sam volela da čujem bila je baš ova – Plink, plank, plunk! (napisao Liroj Anderson 1951. godine). Nju su obično izvodili za bis i to BEZ dirigenta!
Osim što ima neobičan naziv, ova vesela pesmica je interesantna i zbog toga što se izvodi samo prstima (pizzicato)!
Very refreshing!
zvuci veoma zanimljivo
prelepo . . . picikato je tehnika koju obožavam i zbog koje još više volim gudače 🙂 a ovo je fantastično, pogotovo što je ceo orkestar razigran 🙂
hvala ti što si ovo podelila sa nama, ja se naježih :)))