Moj svet muzike

i klasika može biti zanimljiva

  • Početak
  • Dobro došli
  • Svi tekstovi
  • Plejlista
  • O Mariji
    • Časovi klavira
  • Knjiga utisaka

Kralj valcera

  • Putovanje kroz vreme

Austrijski kompozitor, dirigent i violinista Johan Štraus mlađi (Johann Strauss II) rođen je na današnji dan – 25. oktobra 1825. godine. Bio je sin čuvenog Johana Štrausa (starijeg) i brat Jozefa i Edvarda Štrausa. Njegov otac nije se slagao sa željom malog Johana da postane muzičar. Ne toliko zbog mogućeg rivalstva, već zato što je znao koliko je bio težak život muzičara. Zato je i predlagao Johanu da postane bankar. Srećom, Johan je krišom od svog oca (a uz podršku majke) išao na časove violine. Tek kada ih je otac napustio zbog druge žene, 17-togodišnji Johan mogao je potpuno da se posveti svojoj muzičkoj karijeri.

Posle puno učenja i priznanja od najboljih muzičara tog doba, Johan je podneo zahtev za licencu izvođača bečkim vlastima. Takođe je osnovao i mali orkestar. Međutim, veliki ugled i uticaj koji je Štraus stariji imao u muzičkim krugovima Beča, stvarao je njegovom sinu probleme pri zakazivanju koncerata. Naime, iz straha da ne naljute Johana starijeg, organizatori koncerata su odbijali njegovog sina. Rezultat svega toga bili su naslovi u štampi „Štraus protiv Štrausa“, u kojima je izveštavano o rivalstvu između oca i sina. Štraus mlađi je tada počeo da prihvata angažmane u oskolnim gradovima, gde je ostavljao dobar utisak i dobijao odlične kritike. Njegova popularnost polako je rasla.

Posle smrti Štrausa starijeg, 1849. godine, Štraus mlađi je ujedinio svoj orkestar sa orkestrom svoga oca. Usledile su turneje po Austriji, Poljskoj, Nemačkoj, Rusiji, Engleskoj, Francuskoj, Italiji, pa čak i Americi. U Bostonu je Štraus mlađi imao prilike da diriguje orkestrom u kome je sviralo više od 1000 muzičara! Između ostalog, svirali su i njegov čuveni valcer „Na lepom plavom Dunavu“ (An der schönen blauen Donau).

Osim ovog valcera, treba pomenuti i valcer „Priče iz Bečke šume“ (Geschichten aus dem Wienerwald), „Trič-trač-polku“ (Tritsch-Tratsch-Polka), kao i operetu „Slepi miš“ (Die Fledermaus).

Štraus mlađi napisao je preko 168 valcera, 117 polki, kao i veliki broj marševa, mazurki i galopa. U svoje vreme bio je poznat kao „Kralj valcera“. Zahvaljujući njemu, valcer je postao veoma popularan u Beču, i to ne samo među nižim staležima, već i na Habzburškom dvoru.

Johan Štraus mlađi umro je u 73-oj godini, od upale pluća. Njegova muzika se redovno izvodi na Novogodišnjim koncertima u Beču (a i u Novom Sadu). Njegova statua može se videti u Štadparku (Stadtpark) u Beču.

(prva slika preuzeta odavde)

25. октобра 2008.

Post navigation

U čast Štrausu → ← Zabranjena kompozicija

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Refresh

*

Dobijajte obaveštenja o novim tekstovima na blogu:
Loading

Pogledajte i ...

Đavolji violinista

Njegova evropska slava počinje od 1813. godine, kada je održao jedan od svojih neverovatnih koncerata u čuvenoj La Scali u Milanu. Od tada njegovi nastupi postaju pravi mondenski događaji na kojima se okuplja tadašnja elita...

Romantik klasičar

Johanes Brams rođen je u porodici muzičara. Još od malih nogu krenuo je da uči kod svog oca violinu, violončelo i hornu. Međutim, opredeljuje se za klavir i postaje pravi virtuoz već sa 14 godina...

Mocartova (zaboravljena) sestra

Još u 7-oj godini (1758) otac je počeo da je uči sviranju na klaviru. Dok je Volfgang bio još jako mali, ona je bila njegov idol. Bili su toliko bliski da su izmislili tajni jezik (koji su samo njih dvoje govorili)...

Otac malog Mocarta

Otkriće neverovatnog muzičkog talenta kod svoje dece potpuno je promenilo Leopoldov život. Prestao je sa časovima violine i sa komponovanjem, kako bi se u potpunosti posvetio napredovanju muzičke karijere svoje dece...

Slavni pijanista

Naročito je zaslužan za popularizaciju muzike Betovena. Prvi je napravio kompletan snimak svih Betovenovih klavirskih sonata, a snimio je i sve njegove klavirske koncerate...

Teme na blogu

  • Putovanje kroz vreme
  • Za radoznale
  • Opere i baleti
  • Malo muzike
  • Malo smeha
  • Kvizomanija
  • Dešavanja
  • Skripte
    • Harmonija
    • Muzički oblici
    • Istorija muzike
  • Blogovanje

Komentari

  • Jozef на Seviljski berberin
  • Mina Božanić на Harmonija u muzici XX veka
  • Lea на Nesrećna pijanka
  • Milica Petrović на Muzička kultura starih istočnih civilizacija
  • Lea на Ko je najbolji?

Oznake

Alanja Albinoni Betoven Bize BlogOpen Brams Britn Carmen Chopin Debisi Dvoržak d`Alber E.T.A. Hofman Elgar Faure Hajdn harmonija Hačaturjan Hendl Holst Istorija muzike J. S. Bah Kabalje List Maskanji Mocart muzički oblici Paganini Pavaroti Persl Planete Pučini Rahmanjinov Ravel Rosini Satie skripte Stravinski Vagner Venoza Verdi Čajkovski Šostakovič Štraus Šuman

FB drugari

Druženje uz muziku

* Letnji muzički kamp *

Družiciranje

za decu koja već sviraju, ali i za decu koja ne sviraju, ali žele da probaju

* Note *

  • Boris Tarakanov
  • Easy sheet music
  • Free scores
  • Free sheet music guide
  • Free sheet music library
  • IMSLP
  • Majina nototeka
  • Sheetz Box

* Muzika *

  • Espresso muzičke skripte
  • Goranova klasa klavira
  • Majina klasa klavira
  • Music games
  • Muzika u dokolici
  • Sopranov muzički blog
  • Šta da slušam danas
  • Teorija muzike
  • Volim operu

Arhiva tekstova

Powered by WordPress | theme Layout Builder