La Traviata ili figurativno – „Žena koja je posrnula“

Opera u 3 čina, italijanskog kompozitora Đuzepe Verdija. Libreto je napisao F. M. Pjave, prema komadu Aleksandra Dime (mlađeg). Premijerno je izvedena u Veneciji, 06. marta 1853. godine, i odmah je postala veoma popularna.

Radnja se dešava u Parizu i okolini, polovinom 19. veka. Za pisanje Travijate, Verdija je inspirisalo delo „Dama s kamelijama“, Aleksandra Dime, u kome je opisana tužna sudbina jedne savremene pariške kurtizane, koja prvi put u životu pronalazi pravu i iskrenu ljubav, ali je gubi zbog predrasuda građanskog društva. Na kraju, napuštena i bolesna, umire. Ova opera izazvala je burne komentare, jer se smatralo da u operu ne treba ubacivati savremene sadržaje.

Lica:

• Violeta Valeri, pariska kurtizana – sopran
• Alfred Žermon, mladić zaljubljen u Violetu – tenor
• Žorž Žermon, Alfredov otac – bariton
• Flora Bervoa, Violetina prijateljica – mecosopran
• Gaston, Alfredov prijatelj – tenor
• Baron Dufal, Violetin zaštitnik – bariton
• Markiz d`Obinji, Florin prijatelj – bas
• Doktor Granvil – bas
• Anina, Violetina služavka – sopran
• Đuzepe, Violetin sluga – tenor
• Sluga kod Flore – bariton
• prijatelji i sluge kod Violete i Flore, maske – hor

SADRŽAJ

Uvertira

Prvi čin:

U svom raskošnom salonu u Parizu, Violeta je organizovala zabavu da proslavi povratak u društvo posle kratkog, ali opasnog napada tuberkuloze. Među brojnim gostima je i mladi kavaljer Alfred Žermon, Violetin obožavalac. Na nagovaranje društva, Alfred nazdravlja Violeti, ističući da je ljubav najvažnija stvar na svetu. Ona na to odgovara da je ljubav radost i zabava. Ubrzo svi osim Violete odlaze u susednu prostoriju, gde se poslužuje jelo. Violeti je pozlilo, a Alfred joj zabrinuto govori kako treba da vodi više računa o svom zdravlju. Iz njegovog brižnog gesta, ona oseća i ljubav i poziva ga da je poseti i sutradan. Alfred odlazi sretan, a ubrzo zatim odlaze i ostali gosti, jer polako počinje da sviće. Violeta ostaje sama, razmišljajući s ljubavlju o Alfredu i o svom životu.

Drugi čin:

Slika prva: Violeta i Alfred već treći mesec žive u vikendici nedaleko od Pariza, srećno zaljubljeni. Violeta je prekinula sve veze sa svojim ranijim društvom i načinom života. Alfred od sobarice slučajno saznaje da Violeta rasprodaje svoje imanje kako bi podmirila troškove njihovog života. Da bi to sprečio, Alfred žurno odlazi za Pariz. Dok Violeta sa smeškom čita poziv prijateljice Flore na bal, sobarica najavljuje posetioca – Alfredovog oca, Žorža. On je došao da nagovori Violetu da prekine svoju društveno nepoželjnu vezu sa njegovim sinom, jer zbog Violetine loše reputacije, Alfredova sestra ne može dobro da se uda. Violeta je očajna i pokušava da nagovori Žorža da ne traži od nje toliku žrtvu, jer je prvi put u životu pronašla pravu ljubav. Međutim, čak i pošto je shvatio da je Violeta zapravo dobra osoba i da zaista voli njegovog sina, Žorž istrajava u svojoj molbi. Slomljenog srca, Violeta pristaje i Žorž odlazi.

Kada je ostala sama, piše oproštajno pismo Alfredu, ali on u međuvremenu dolazi, tako da se ona oprašta sa njim sa suzama u očima, ne govoreći mu pravi razlog svog odlaska za Pariz. Alfred ostaje zbunjen i očajan. Dolazi ponovo Žorž i nagovara ga da se sa njim vrati u rodnu Provansu, ali Alfred pronalazi Florinu pozivnicu i besno odlazi za Violetom u Pariz.

Slika druga:

U Florinom salonu sastalo se staro društvo i glavna tema ogovaranja je Violetin raskid sa Alfredom. Uskoro dolazi Alfred, a za njim i Violeta, u pratnji barona Dufala. Alfred i baron se nađu zajedno za kartaškim stolom, gde Alfred dobija velike svote novca. Pošto misli da ga je Violeta ostavila zbog barona, Alfred ga izaziva, ali ih Flora razdvaja. Violeta poziva Alfreda sa strane, na razgovor. On se ponada da će se pomiriti, međutim, ona ga moli da se povuče, jer strahuje da će ga baron povrediti. Besan od ljubomore, Alfred je optužuje da je sa njim bila samo zbog novca. Poziva sve prisutne da mu budu svedoci da joj on plaća za njene usluge i baca joj u lice novac koji je dobio na kartama. Svi su zgranuti i osuđuju njegovo ponašanje. Baron ga izaziva na dvoboj, a pojavljuje se i Žorž, koji ga odvodi iz društva.

Treći čin:

Osvanulo je jutro. Violeta se probudila i leži u krevetu, teško bolesna od tuberkuloze. Pored nje je samo služavka Anina, koja je zaspala na stolici. U posetu im dolazi doktor da proveri Violetino stanje. Posle pregleda, saopštava Anini da se Violetina bolest pogoršala i da joj nema spasa. Violeta ponovo čita pismo Alfredovog oca, koji je izveštava da je u dvoboju sa Alfredom baron lakše ranjen, a da je Alfred u inostranstvu, u bekstvu. Žorž je obavestio sina o Violetinoj žrtvi i obećava da će je obojica uskoro posetiti. Nedugo zatim, u sobu ulazi Anina i saopštava Violeti da su došli Alfred i Žorž. Alfred strastveno grli Violetu i obećava joj da će je odvesti iz Pariza negde gde će moći da ozdravi i da započnu novi život. Violeta je presrećna. Pokušava da se obuče i izađe, ali je suviše slaba za to. Ubrzo joj se stanje pogoršava i ona umire na rukama voljenog Alfreda.