Juče i danas u muzičkoj školi „Isidor Bajić“, u Novom Sadu, održan je seminar flaute pod nazivom „Vikend otvorenih vrata“. Ovo je već treća godina kako se ovaj seminar održava, a organizator je prof. Jasna Marković-Vujanović.

Vikend otvorenih vrata okupio je učenike i profesore iz raznih gradova Srbije – Novi Sad, Beograd, Apatin, Bačka Palanka, Ruma, Sremska Mitrovica, Novi Kneževac i Zrenjanin. Pored časova kod eminentnih profesora flaute, učenici (a i profesori) su imali priliku da prisustvuju i zanimljivim predavanjima. Prof. Jasna Marković-Vujanović (Novi Sad) otvorila je seminar predavanjem o Telemanovim fantazijama za flautu. Prof. Ljubomir Dimitrijević (Beograd) govorio je o istorijskim činjenicama i starim instrumentima. Prof. Karolj Maročik (Kragujevac) održao je predavanje o vibratu na flauti, a prof. Aleksandar Đurić (Novi Sad) održao je radionicu o tome kako se treba pripremiti za javni nastup.

Na kraju prvog dana seminara održan je i koncert u svečanoj sali škole, na kome su nastupili sledeći učenici: Vukana Macura, Jelena Trebaticki, Marijana Hupik, Nikolina Basić, Petar Popović, Nataša Drinić i Ivona Radivojević. Koncert je bio zanimljiv i zato što nije imao onaj „uštogljen“ karakter, kakav obično imaju koncerti klasične muzike. Učenici su na pozornicu izlazili iz publike i nije postojao neki striktno određen redosled tačaka, već su učenici mogli i da biraju kada će ko svirati.

Zanimljiva je bila prva tačka koncerta – II stav Vanhalove sonate u G-duru. Ovu sonatu svirala je Vukana Macura. Pošto je ona došla na seminar iz Apatina, nije imala svog korepetitora (klavirskog saradnika), pa je trebalo da je otprati neko od nas. To inače ne bi bilo ništa neobično, međutim, note za tu sonatu dobili smo neposredno pred koncert, što znači da je trebalo na koncertu neko od korepetitora da čita note s lista (na licu mesta) i da po prvi put svira sa solistom! Za one koji ne znaju, čitanje s lista je samo po sebi nezgodno, može biti više ili manje uspešno. A vrlo je rizično nastupiti sa solistom bez ijedne probe – treba znati na koji način solista svira određenu kompoziciju (u kom tempu svira, gde uzima vazduh, da li negde pravi usporenje ili ubrzava  i sl.).  Međutim, pošto je atmosfera u sali bila skroz opuštena, Jasna me je nekako ubedila da sednem za klavir i pogledam šta tu ima da se svira. Probale smo i …. nije ispalo tako loše. Srećom, prof. Saša Đurić bio je tu i sve zabeležio, tako da i vi možete videti kako to izgleda kada se po prvi put sretnu izvođač (u ovom slučaju flautista) i korepetitor (koji čita note s lista).

Kvalitet snimka nije baš najbolji (jer je snimano telefonom), ali nešto se bar nazire  🙂

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=VntsneMktEI[/youtube]