Osim što je bio univerzitetski profesor, hemičar, lekar i general ruske armije, Aleksandar Borodin je svetsku slavu stekao kao jedan od najpoznatijih ruskih kompozitora. Kako je uopšte uspevao da komponuje pored svih ostalih obaveza, ne zna se ni danas. Zna se, međutim, da je bio vrlo rasejan.

Jednom prilikom, kada je putovao u inostranstvo, carinik na granici ga je upitao za ime njegove supruge, koja je malo pre toga izašla iz auta. Borodin se u momentu zbunio; mozak mu je stao – nije uopšte mogao da se seti kako mu se zove žena! Počeo je da se preznojava, da kašlje, a carinik ga je, sada već ljutito, upitao:

– „Šta to treba da znači? Nemojte mi reći da ne znete kako Vam se zove žena!?“

Kako bi smirio situaciju, Borodin je rekao prvo žensko ime koje mu je palo na pamet. Međutim, carinik ga je i dalje sumnjičavo gledao. U tom momentu, pojavila se i gospođa Borodin. Sav srećan, rasejani kompozitor je pozva:

– „Katja, o draga Katja, molim te, reci mi brzo svoje ime!“