Franc Danci (Franz Ignaz Danzi) bio je nemački čelista, kompozitor i dirigent. Živeo je u periodu koji je obuhvatao kasni klasicizam i rani romantizam. Kao mlad, poznavao je Mocarta, koga je veoma poštovao. Bio je savremenik Betovena i mentor Veberu.

Kao tinejdžer, svirao je neko vreme u Manhajmu, u orkestru koji je osnovao Karl Teodor. Kada je Teodor premestio svoj orkestar u Minhen, 1778. godine, Danci je krenuo sa njima. U 27-oj godini (1790.) oženio se operskom pevačicom. Narednih godina putovali su zajedno sa operskom trupom i nastupali u Lajpcigu, Pragu, Veneciji i Firenci. Kada se 1798. godine vratio u Minhen, koji je tada bio jedan od najvažnijih muzičkih centara u Evropi, dobio je mesto asistenta Kapelmajstora. Na žalost, shvatio je da nikada nece dobiti unapređenje, tako da se preselio u manji Štutgart, gde je postao Kapelmajstor. Posle 5 godina prešao je u Karlsrue, gde je radio do kraja svog života.

Umro je na današnji dan, 13. aprila 1826. godine. U Švencingenu, Dancijevom rodnom mestu, gradska koncertna dvorana nosi njegovo ime.