Herbert je bio veoma plodan kompozitor. Napisao je 2 opere, 1 kantatu, 43 operete, 31 orkestarsku kompoziciju, 9 komada za violončelo, 5 kompozicija za violinu i orkestar, 22 klavirske kompozicija, 54 pesme, 12 horskih kompozicija…
U subotu, 24. maja 2008. godine, bili smo na „Majskim susretima mladih duvača“ u Lazarevcu…
Dok su 1771. godine bili na jednoj od svojih turneja po Italiji, Leopold i Volfgang Mocart sreli su se sa Lukezijem, koji im je tom prilikom poklonio jedan od svojih koncerata za čembalo…
Uspeo je da prevede svih 12 knjiga Homerove „Ilijade“, zanimali su da i germansko-nordijski mitovi, srednjevekovna evropska književnost, a kasnije i filozofija Fojerbaha, Šopenhauera i Ničea. Smatra se jednim od najobrazovanijih i najnačitanijih ljudi u Evropi 19-og veka…
Sa učenjem muzike i komponovanjem počeo je već u ranom detinjstvu, da bi kasnije studirao flautu i harmoniju. Uporedo sa muzikom, iako protiv svoje volje, studirao je i pravo. Bavio se takođe i pevanjem…
Nemačka pijanistkinja i kompozitor, Klara Šuman, bila je jedna od najistaknutijih pijanista u doba romantizma. Njena koncertna karijera trajala je čak 61 godinu…
Radi lakše orijentacije kroz svet kompozitora, koristite mapu 🙂 Mapa je u pdf formatu…
Melba je smatrana primadonom Kraljevske opere u Londonu, a njeni honorari morali su da budu uvek bar za šiling veći od honorara ostalih pevača. Melbini koncerti bili su pravi kulturni spektakli…
Španski pijanista i kompozitor, Isak Albeniz, svoj prvi javni nastup imao je već u četvrtoj godini. U sedmoj godini položio je prijemni ispit na Pariskom konzervatorijumu, ali je odbijen, jer je u igri slučajno razbio prozor loptom!
Betovenovo rođenje obavijeno je velom misterije. Pošto je u knjige upisano da se rodio 17. decembra, verovatno se rodio dan ranije, ali je on sam svoj rođendan slavio 15. decembra…
Sati je upisao Pariski Konzervatorijum 1879. godine, ali ubrzo zatim profesori su ga poslali kući, jer su smatrali da je netalentovan. Posle dve i po godine, ponovo je primljen na Konzervatorijum…
Austrijski pijanista Fridrih Gulda najpoznatiji je po interpretacijama Betovenovih kompozicija. Nakon 1950. godine komponovao je nekoliko pesama i instrumentalnih kompozicija u kojima kombinuje klasiku sa džezom…
