Jedno od verovatno najpoznatijih dela u klasičnoj literaturi je čuveni balet Aleksandra Borodina – „Polovecke igre“. Ovo remek-delo je zapravo deo istorijske opere „Knez Igor“ (drugi čin), ali se često izvodi i kao samostalni koncertni komad…
Bahove Tokate za klavir spadaju verovatno u najmanje izvođena dela ovog velikog kompozitora. Ne može se tačno odrediti datum njihovog nastanka, ali se predpostavlja da su nastale kada je Bah bio još mlad. Sastoje se iz više malih komada, koji uglavnom liče na ispisanu improvizaciju…
…setio sam se dijaloga sa prijateljem od pre više godina. Naprasno je odlučio da se krsti, makar je već prešao tridesetu. Na moje čuđenje zašto tek sada, kaže da je preslušavajući Mozartov klavirski koncert shvatio da na svetu ima toliko lepote i sklada da to mora da je stvoreno od nečije savršene ruke…
Moja preporuka za danas je čuvena kompozicija Adagio, venecijanskog kompozitora Tomasa Albinonija. Interesantno je da ovu kompoziciju i nije ZAPRAVO napisao Albinoni…
Moj prvi predlog je Koncert za klavir br.2 Op.102, kompozitora Dimitrija Šostakoviča (1906-1975). Šostakovič se smatra jednim od najznačajnijih ruskih kompozitora 20-tog veka…
Pošto je juče bio rođendan Johana Štrausa mlađeg, evo i nekih crtaća u kojima je korišćena njegova muzika. Uživajte! 🙂
Rosinijeva opera „Seviljski berberin“ sa malo drugačijim glumcima 🙂
Muziku je zavoleo verovatno zahvaljujući ocu, koji se amaterski bavio operskim pevanjem. Međutim, kada je trebalo da odluči čime će se baviti u životu, 19-togodišnji Lučano se ozbiljno dvoumio između muzike i fudbala …
Na jednoj probi Rosinijeve opere „Kir u Vavilonu“, jedna, ne tako talentovana, solo-pevačica insistirala je da dobije vlastitu ariju. Pošto je imala i podršku direktora pozorišta, Rosini je pristao da je sasluša…
Rad na ovoj simfoniji Betoven je počeo još 1791. godine, skoro 10 godina pre premijere, a prvi put je objavljena tek 1801. godine. Prva simfonija nastala je pod Hajdnovim uticajem, ali je bila potpuno nova i originalna za to doba…