O čemu se tu zapravo radi?

U petak, 18. juna 2010. godine, u Umetničkom centru kraljice Sofije u Valensiji (Španija) biće izvedena opera „Karmen“ Žorža Bizea. Ono što je zanimljivo je da će na javnim gradskim trgovima širom Evrope, na velikim ekranima, biti moguće pratiti direktan prenos ove opere.

Dirigent opere biće slavni Zubin Mehta, a uloge će tumačiti:

• Karmen – Elïna Garanča (Elina Garanca)
• Don Hose – Marselo Alvarez (Marcelo Álvarez)
• Eskamiljo – Paulo Šot (Paulo Szot)
• Fraskita – Silvija Vaskez (Silvia Vázquez)
• Danker – Favio Previati
• Remendado – Visens Esteve (Vicenç Esteve)
• Mikaela – Marina Rebeka
• Mersedes – Adrijana Zabala (Adriana Zabala)
• Morales – Mario Kasi (Mario Cassi)

U Novom Sadu možete gledati „Karmen“ na Trgu Slobode od 21:30 20:00 (hvala organizatoru za info ), a kompletan spisak gradova koji će prenositi ovo izvođenje možete pogledati OVDE.

*slika preuzeta sa zvaničnog sajta

Naime, za ulogu glavne glumice, lepe i krhke pariske kurtizane, odabrana je pevačica koja je bila ružna, debela i pucala od zdravlja. Pevač koji je tumačio ulogu Alfreda, tenora koji se zaljubljuje u glavnu glumicu, bio je potpuno promukao, tako da je jedva uspevao išta da otpeva. I najzad, bariton koji je tumačio ulogu Afredovog oca, bio je toliko uvređen što je dobio tako malu ulogu da je bilo više nego očigledno da ga uopšte ne zanima šta se deševa na sceni…

Srećom, novinari i kritičari su muziku ocenili kao veoma lepu, ali nisu želeli da donesu bilo kakav sud o operi u celini pre nego što je vide u primerenom izvođenju.

Za razliku od Bizea, za koga je premijera opere „Karmen“ bila fatalna, Verdija ovaj neuspeh izgleda nije ni malo uznemirio. Posle ove nesrećne premijere, njegov komentar bio je da će vreme pokazati da li je uzrok ovom neuspehu bio loš odabir pevača ili sam kompozitor. Šta vi mislite?

*slika preuzeta odavde

Zanimljivo je da je, dok nije prvi put snimljena, ova arija uvežbavana u tajnosti. Razlog tome je taj što je melodija vrlo iteresantna i brzo se pamti. Već posle prvog izvođenja opere skoro svaki gondolijer u Veneciji je pevušio baš ovu ariju. Na premijeri „Rigoleta“ Rafael Mirate (Raffaele Mirate) igrao je ulogu vojvode i otpevao ovu ariju odlično. Posle njega, mnogi poznati tenori snimili su „La donna è mobile“: Lučano Pavaroti (Luciano Pavarotti), Enriko Karuzo (Enrico Caruso), Plasido Domingo (Plácido Domingo), Mario Lanza, Huan Dijego Flores (Juan Diego Flórez)…  Meni se ova arija najviše dopala u izvođenju Roberta Alanje (Roberto Alagna). Poslušajte i vi, pa izaberite najlepše izvođenje:

Click here to view the embedded video.

Opera je premijerno izvedena 11. marta 1851. godine u Veneciji.

Lica:

• Vojvoda od Mantove (tenor)
• Rigoleto (bariton) – vojvodina dvorska luda
• Đilda (sopran) – Rigoletova ćerka
• Sparafučile (bas) – plaćeni ubica
• Madalena (alt) – Sparafučilova sestra
• Đovana (meco-sopran) – Đildina pratilja
• Grof  Čeprano (bas)
• Grofica Čeprano (meco-sopran) – supruga grofa Čeprana
• Grof Monterone (bas)
• Marulo (bariton) – plemić
• Mateo Borsa (tenor) – dvorjanin
• tamničar (tenor)
• paž (meco-sopran)
• dame, gospoda, dvorjani, paževi, stražari (hor)

Radnja opere dešava se u XVI veku u Mantovi i okolini.

PRVI ČIN

- Scena prva -

Vojvoda od Mantove, zgodan, bogat, šarmantan i sebičan ženskaroš, priredio je na svom dvoru zabavu, na kojoj se hvali svojim uspehom kod žena. On se udvara grofici Čeprano, a njegova dvorska luda, grbavac Rigoleto ruga se grofu, koji je besan, ali nemoćan da bilo šta učini.

Tada na scenu dolazi dvorjanin Marulo sa najnovijim tračem: sumnja se da Rigoleto ima mladu ljubavnicu, koju krije u svojoj kući. Na zabavu tada upada i grof Monterone, koji želi da se osveti Vojvodi od Mantove jer mu je obeščastio ćerku. Međutim, vojvodina straža ga hapsi i odvodi sa zabave. Dok ga tako zarobljenog odvode, Rigoleto mu se ruga, a Monterone tada baca na njega kletvu da i on oseti bol oca čija je ćerka povređena.

Uznemiren kletvom, Rigoleto ubrzo odlazi kući sa zabave, zabrinut za svoju ćerku Đildu. Uz put sreće Sparafučila, profesionalnog ubicu, koji mu nudi svoje usluge govoreći mu kako zbog mlade devojke koju čuva u kući, sigurno ima i neprijatelje. Rigoleto odbija, ali se ipak raspituje kako bi mogao da nađe Sparafučila, u slučaju da se predomisli.

Kada uđe u kuću, Rigoleta s radošću dočeka Đilda, smerna mlada devojka, koja ne zna ništa o svojoj majci ni o očevom zanimanju. Zbog preterane brige, njoj je otac zabranio da izlazi iz kuće, osim kada ide u crkvu, a i tada ide sa svojom pratiljom Đovanom. Đilda se raspituje o svojoj davno umrloj majci, na šta joj Rigoleto odgovara da je njena majka bila pravi anđeo, a da ga sada Đilda jako podseća na nju. Pre nego što izađe iz kuće, zabrinut za bezbednost svoje ćerke, Rigoleto upozorava Đovanu da ne pušta nikoga u kuću.

Po njegovom odlsaku, Đilda u poverenju kaže Đovani kako je grize savest što nije rekla ocu da joj se tog dana u crkvi udvarao jedan mladić, student, koji je zapravo bio vojvoda od Mantove. Ona kaže i da bi joj se taj student čak i više dopao ako bi saznala da je siromašan. Vojvoda, koji je u tom momentu naišao, čuo je Đildine reči. Pošto je platio Đovani da nikome ne govori da se on krije u vrtu, on počinje da se udvara Đildi, govoreći joj sve ono što ona želi da čuje – da je siromašan student i da se zove Gualtier Malde. Kada začuje galamu sa ulice, vojvoda žurno odlazi iz vrta, misleći da se to Đildin otac vraća kući.

- Scena druga -

Ispred kuće Rigoleto sreće dvorane koji su, želeći da se osvete Rigoletu, krenuli da otmu devojku za koju misle da je njegova ljubavnica. Međutim, Rigoletu kažu da su krenuli da otmu groficu Čeprano i ubeđuju ga da im pomogne. Pošto grofica Čeprano živi preko puta njegove kuće, Rigoleto ništa ne sumnja. On pristaje da pomogne tako što će držati merdevine, ali pre toga mu stavljaju povez na oči. Tako je on, ni ne znajući, pomogao otmicu rođene ćerke! Dok su je odnosili, Đilda je uspela da skine povez i pozove u pomoć oca, ali već je bilo kasno. Očajan, Rigoleto se tada setio Monteroneove kletve.

DRUGI ČIN

U svom dvorcu, vojvoda razmišlja o Đildi, za koju je čuo da je oteta. Dolaze i dvorjani, koji mu opisuju kako su oteli mladu devojku iz Rigoletove kuće i doveli je u vojvodine odaje. Prema njihovom opisu devojke, vojvoda shvata da je reč o Đildi i odlazi da je vidi i osvoji.

Tada dolazi i Rigoleto, koji sumnja da je njegova ćerka tu. Dok pokušava da je nađe, dvorjani mu se rugaju i govore mu da je verovatno sanjao otmicu. Rigoleto im tada otkriva da je Đilda zapravo njegova ćerka i moli ih da mu je vrate, jer mu je ona jedino blago u životu. On pokušava na silu da uđe u sobu u kojoj je Đilda, ali ne uspeva. Đilda tada istrčava iz sobe i baca se u naručje ocu. Dvorani napuštaju prostoriju, a Rigoleto otkriva ćerki pravu istinu o vojvodi i obećava joj da će mu se osvetiti. Međutim, Đilda je još uvek zaljubljena u vojvodu i moli oca da ga poštedi.

TREĆI ČIN

Rigoleto i Đilda dolaze ispred kuće/gostionice u kojoj žive Sparafučile i njegova sestra Madalena. Rigoleto želi da pokaže svojoj ćerki kakav je zapravo vojvoda, koji u se u tom momentu nalazi u Sparafučilovoj kući i flertuje sa Madalenom. Đilda je očajna. Rigoleto je tada šalje kući da se obuče kao muško, kako bi mogla da krene sama u Veronu, gde će joj se i on kasnije pridružiti. Kada Đilda ode, Rigoleto se izvan kuće sastaje sa Sparafučilom, kome plaća da ubije vojvodu. On mu takođe kaže i da će u ponoć doći po vojvodino telo.

Kada vojvoda ode na spavanje, Madalena moli brata da ga poštedi, jer se i ona zaljubila u vojvodu. Sparafučile joj tada obećava da će ga poštedeti samo u slučaju da se do ponoći pojavi neko drugi, čije bi telo mogao da podmetne Rigoletu. Đilda, koja se u međuvremenu vratila do krčme, je ovo čula i odlučuje da se žrtvuje za vojvodu. Ona ulazi u gostionicu, obučena kao muškarac i Sparafučile je istog momenta ubije nožem i ubaci u vreću.

Rigoleto dolazi u ponoć, kako bi preuzeo vojvodino telo od Sparafučila. Sav srećan, on odnosi leš do reke, kako bi ga bacio. Međutim, kada iz kuće začuje vojvodu kako peva, on shvata da je prevaren. Brzo otvara vreću i na svoj užas shvata da je to njegova ćerka. Ona se na trenutak uspravi, zamoli oca za oproštaj i tada mu umre na rukama. Očajan Rigoleto shvata da ga je stigla Monteroneova kletva.

Na suprot popularnom verovanju, Aida nije napisana u čast otvaranja Sueckog kanala (1869) ni u čast otvaranja Opere u Kairu (Khedivial Opera House), koja je otvorena iste godine, izvođenjem Verdijeve opere Rigoleto. Verdi jeste bio zamoljen da napiše operu u čast otvaranja Kanala, ali je odbio pod izgovorom da ne piše dela po narudžbini.

Lica:

• Aida, princeza Etiopije i egipatska robinja – sopran
• Kralj Egipta, faraon – bas
• Amneris, ćerka faraona – mecosopran
• Radames, egipatski vojskovođa – tenor
• Amonasro, kralj Etiopije, Aidin otac – bariton
• Ramfis, vrhovni sveštenik – bas
• Glas sveštenice – sopran
• Glasnik – tenor
• straža, sveštenici, sveštenice, egipatska vojska, etiopski robovi i zatvorenici, narod Egipta (hor)

Vreme i mesto: Drevni Egipat (pretpostavlja se – u vreme vladavine Ramzesa III)

ČIN  PRVI

Prva scena: Dvorana u kraljevskoj palati u Memfisu

Mladi egipatski vojskovođa Radames saznaje od Ramfisa, vrhovnog sveštenika Egipta, da vojnici Etiopije ponovo objavljuju rat egipćanima. Ramfis odlazi da saopšti faraonu koga je boginja Izida odabrala da predvodi Egipatsku vojsku u tom ratu, a Radames ostaje sam, nadajući se da će on biti izabran. On želi da pobedi na bojnom polju kako bi pomogao Aidi, u koju je tajno zaljubljen. Aida, koja je takođe tajno zaljubljena u Radamesa, je zapravo zarobljena ćerka kralja Etiopije, ali njen pravi identitet je još uvek tajna.

Dolazi Amneris, egipatska princeza, koja je zaljubljena u Radamesa, ali sluti da njegovo srce pripada nekoj drugoj. Kada Aida uđe u prostoriju, Amneris primeti promenu u Radamesovom ponašanju. Ona sluti da je Aida njena rivalka, ali uspeva da sakrije ljubomoru i prilazi joj, pretvarajući se da joj je prijateljica.

Dolazi faraon, zajedno sa vrhovnim sveštenikom Ramfisom i pratnjom. Glasnik tada javlja da su Etiopljani, predvođeni kraljem Amonasro, krenuli ka svetom gradu Tebi. Faraon proglašava rat i imenuje Radamesa predvodnikom vojske. Svi mu kliču i žele mu da se vrati kao pobednik.

Ostavši sama, Aida prekoreva samu sebe što voli čoveka koji vodi vojsku protiv njenog oca i naroda. Ona je rastrzana između ljubavi prema Radamesu i ljubavi prema svome ocu, koji je taj rat pokrenuo da bi nju oslobodio. Moli se bogovima za milost i utehu.

Druga scena: U hramu Vulkan

Sveštenici i sveštenice pesmom i plesom mole posvećenje novog vojskovođe i njegovog oružja. Ramfis predaje Radamesu sveti mač, kako bi osigurao pobedu. Svi prisutni mole se za pobedu Egipta.

ČIN  DRUGI

Prva scena: Odaje princeze Amneris

Egipćani slave pobedu Radamesa i egipatske vojske pevajući i igrajući, dok se Amneris u svojim odajama sprema za doček pobednika. Ona još uvek nije sigurna u Radamesovu ljubav i pita se da li je i Aida zaljubljena u mladog vojskovođu. Aida tada ulazi noseći pobednički venac koji Amneris treba da preda Radamesu. Kako bi saznala Aidina osećanja, Amneris joj saopštava da je Radames poginuo u ratu. Šokirana i potrešena, Aida priznaje da njeno srce zauvek pripada Radamesu, čime potpuno razbesni Amneris. Ona joj tada kaže istinu – da je Radames zapravo živ, i pre nego što napusti prostoriju, obeća  Aidi da će joj se osvetiti.

Druga scena: Velike kapije svetog grada Tebe

Radames sa svojim trupama trijumfalno ulazi u grad, vodeći i zarobljene Etiopljane, među kojima je i Amonasro. Aida otrči ka svom ocu, čiji se identitet još uvek ne zna. Amonasro tada pred svima izjavljuje da je kralj Etiopije zapravo poginuo u ratu.

Pošto je doneo Egiptu pobedu, faraon proglašava Radamesa spasiocem Egipta i daje mu za ženu svoju ćerku Amneris. Pored toga, faraon obećava Radamesu da samo danas može dobiti šta god poželi. Radames ga moli da poštedi zarobljenike i da ih oslobodi. Faraon pristaje, oslobađa sve zarobljenike osim Aide i njenog oca, koje, prema savetu Ramfisa, zadržava kao zalog da Etiopljani neće ponovo napasti Egipat.

ČIN  TREĆI

Obala Nila, blizu Izidinog hrama

Noć pre venčanja, Amneris dolazi u hram u pratnji Ramfisa, da se moli boginji Izidi za svoj srećni brak sa Radamesom. Ne znajući to, hramu se prikrada Aida kako bi se našla sa Radamesom, sa kojim se ranije dogovorila za susret. Ona mašta o svojoj domovini, koju verovatno više nikada neće videti.

Nailazi i Amonasro, koji traži od svoje ćerke da sazna od Radamesa kojim putem će vojska krenuti u nove ratne pohode, kako bi Etiopljani mogli ponovo da ih napadnu. Aida se protivi, ali Amonasro joj tada prebacuje da će biti prokleta zbog pokolja sopstvenog naroda, tako da mu se nevoljno pokorava.

Videvši da Radames dolazi, Amonasro se sakrije kako bi mogao da prisluškuje razgovor. Radames ponovo izjavljuje svoju ljubav Aidi i obećava da će se oženiti njome. Ona uspeva da ga ubedi da pobegnu zajedno u pustinju. Radames tada predloži da bi bilo najbolje da krenu putem kojim će i vojska ići i tako otkrije informaciju koju je čekao Amonasro. On tada izlazi iz svog skrovišta i otkriva Radamesu svoj pravi identitet. U isto vreme iz hrama izlaze i Amneris, koja je slučajno sve čula, i Ramfis. Oni zovu jer su videli Radamesa sa neprijateljem. Amonasro i Aida ubeđuju Radamesa da pobegne sa njima, ali on odbija i ostaje da sačeka stražare.

ČIN  ČETVRTI

Prva scena: Dvorana u palati

Priprema se suđenje Radamesu zbog izdaje domovine. Amneris želi da ga spase i obećava mu slobodu, pod uslovom da zaboravi Aidu i oženi se njom. Međutim, on ne želi da živi otkad nema više Aide. Tada mu Amneris saopštava da je ona verovatno još živa, pošto su uhvatili samo njenog oca. On tada moli bogove da Aida ne sazna njegovu sudbinu i da uspe da se vrati u svoju domovinu. Dolaze stražari i vode ga na suđenje.

Radamesovo suđenje odvija se van scene. Amneris je ispred sudnice i sluša tok suđenja. Ramfis baca tri optužbe na Radamesa, ali ovaj ni na jednu ne odgovara, čime potvrđuje svoju krivicu. Sveštenici ga osuđuju na smrt – da bude živ zatvoren ispod temelja hrama. Amneris je očajna – ona moli sveštenike za milost, ali su oni nepopustljivi, pa ih ona na kraju proklinje.

Druga scena: Podnožje hrama u kome je zatvoren Radames (scena je podeljena na dva dela: jedan deo prikazuje Radamesa, zatvorenog u grobnici, a drugi deo prikazuje Amneris, koja je iznad grobnice)

Misleći da je sam, Radames se moli da je Aida na sigurnom mestu. Međutim, tada začuje uzdah i vidi Aidu, koja se sakrila tu želeći da umre sa njim. On uzalud pokušava da podigne tešku ploču groba, shvativši na kraju da im nema spasa. Oni prihvataju svoju nesrećnu sudbinu i umiru zagrljeni, dok se iznad hrama Amneris moli bogovima da podare Radamesu večni mir.

*

Priča ove opere iskorišćena je za istoimeni mjuzikl koji su 1998. godine napisali Elton Džon (Elton John) i Tim Rajs (Tim Rice). Opera je nekoliko puta adaptirana i za film. Najuspešnije su bile italijanska produkcija iz 1953. godine, sa Luis Maksvel (Lois Maxwell) i Sofijom Loren (Sophia Loren) u glavnim ulogama, i švedska produkcija iz 1987. godine. Oba puta arije su izvodili operski pevači, dok su glumci samo otvarali usta (pevali na play-back).

Duda je poželela da čuje Pavarotija, a ja vam je predstavljam u izvođenju tri velika tenora – Pavarotija, Karerasa i Dominga. Uživajte!

Click here to view the embedded video.

Click here to view the embedded video.

]]> http://www.zanimljivamuzika.com/2009/01/travijata-uvertira/feed/ 2