Ljubavni jadi su od jednog kompozitora čak napravili i ubicu – Karlo Đezualdo di Venoza ubio je svoju ženu i njenog ljubavnika!

Srećom, nisu svi imali tako lošu sudbinu, što se ljubavi tiče. Vragolasti Mocart se još kao dečak stalno zaljubljivao u lepe mlade dame. Jedno vreme je toliko bio zaljubljen u Mariju Antoanetu (koja je kasnije postala kraljica Francuske), da je obećao da će je oženiti. Međutim, godine su prolazile i Mocart se, sada već u svojim dvadesetim, zaljubio do ušiju u šarmantnu Alojziju Veber. Veza je trajala neko vreme, a onda je Alojzija to prekinula. Slomljenog srca, Mocart se brže-bolje usmerio ka njenoj sestri Konstanci, kako bi i dalje bio blizu Alojzije. Mocartov otac, Leopold, nije odobravao vezu svog sina ni sa jednom od ove dve devojke, jer nije imao lepo mišljenje o njihovoj familiji. Ipak, Mocart je istrajao u svojoj nameri i oženio se Konstancom (u koju se u međuvremenu i zaljubio) kada mu je bilo 26 godina.

Šuman nije imao toliko sreće. I njemu je smetao otac devojke u koju je bio zaljubljen. Naime, on i Klara, koja je bila 14 godina mlađa, morali su da čekaju 14 godina, pre nego što su se najzad venčali.

Iako je imao rošavo lice i uglavnom razbarušenu prosedu kosu, Betoven je bio fatalan po ženski svet. Flertovao je sa skoro svakom lepom devojkom koju bi susreo na ulici. Imao je bezbroj veza i bio je zaljubljen u svaku od tih devojaka, a ni one nisu bile ravnodušne prema njemu. Sve je počelo kada je imao samo 14 godina. Zaljubio se u Eleonoru fon Brojning, 12-togodišnju devojčicu, koja mu je čitala pesme. „Mesečevu sonatu“ posvetio je svojoj „besmrtnoj ljubavi“, Đulijeti Gičardi. Nije mu smetalo čak ni da bude u vezi sa udatim ili zauzetim ženama. Tako je jednom, dok je šetao po banji, spazio lepu devojku, koja je bila metresa nekog stranog kneza. Nije mu puno trebalo da je osvoji – posle samo sat vremena bili su zajedno u njegovom apartmanu, a njegov tadašnji učenik imao je za zadatak da im obezbedi muzičku pratnju na klaviru!

Najviše sreće u ljubavi imali su verovatno Rihard Štraus i Edvard Elgar. Štraus je bio u srećnom braku sa svojom ženom Paolinom više od 25 godina, a Elgar je imao tu sreću da bude u braku sa ženom sa kojom se odlično slagao i koja mu je bila velika pomoć i podrška.

Kada su velikog dirigenta Toskaninija jednom prilikom upitali o ženama, on je rekao:

„Kada sam bio sasvim mlad, desilo se da sam u istom danu prvi put poljubio devojku i prvi put zapalio cigaretu. Od tada više nisam gubio vreme na duvan…“

Kada je imala 9 godina, na jednom od svojih nastupa Klara je upoznala Roberta Šumana, koji je tada imao 18 godina. On je bio toliko oduševljen njenim sviranjem, da je tražio odobrenje od majke da napusti studije prava i počne sa časovima klavira kod Klarinog oca. Majka mu je to odobrila, tako da se Robert preselio u dom Vikovih.

Sa 11 godina Klara je imala svoj prvi solistički koncert u Lajpcigu, za kojim su usledili koncerti i po drugim manjim i većim gradovima. Kao mlada, svirala je kompozicije koje je birao njen otac – uglavnom efektna i popularna dela. Kako je sazrevala, sve više je sama birala svoj repertoar. Svirala je dela Skarlatija, Baha, Mocarta, Betovena, Šuberta, Šopena, Mendelsona i naravno – Šumana.

Posle puno muka, Klara se, na veliku žalost svog oca, u 19 godini udala za Roberta Šumana. Iako je morala da se stara o sedmoro dece (osmo je umrlo u ranom detinjstvu), Klara je nastavila da drži koncerte i da komponuje. Vrlo brzo je postigla evropsku slavu, a zahvaljujući mnogobrojnim koncertima na kojima je izvodila i dela svog muža, Šumanove kompozicije postajale su sve popularnije.

Klara je puno komponovala u detinjstvu i ranoj mladosti. U svojoj 14-oj godini, uz Robertovu pomoć, napisala je svoj prvi klavirski koncert, koji je i izvela dve godine kasnije. Međutim, kako je odrastala, sve više je gubila samopouzdanje u sebe kao kompozitora. Prestala je da komponuje kada joj je bilo 36 godina.

Godine 1853. Klara i Robert upoznali su dvadesetogodišnjeg Johanesa Bramsa, koji ih je oboje oduševio svojim talentom. Brams je neko vreme i živeo kod njih, a vrlo često se brinuo i o deci kada je Klara bila na turneji. Klara i Brams ostali su bliski prijatelji do kraja života.

Zbog mentalne bolesti svog muža, Klara je vrlo često morala sama da se snalazi oko finansija. Novac je zarađivala koncertirajući i podučavajući. Posle Robertove smrti (1856.), na koncertima je izvodila samo njegova dela. Poslednji koncert održala je u Frankfurtu, u martu 1891. godine. Pet godina kasnije umrla je od srčanog udara – 20. maja 1896. godine.

Klarin lik nalazio se na novčanici od 100 maraka.

]]> http://www.zanimljivamuzika.com/2008/05/slavna-pijanistkinja/feed/ 1 http://www.zanimljivamuzika.com/2008/04/veridba-je-dugo-trajala/ http://www.zanimljivamuzika.com/2008/04/veridba-je-dugo-trajala/#comments Mon, 21 Apr 2008 17:02:17 +0000 Marija http://www.zanimljivamuzika.com/?p=134 Robert Šuman i Klara Vik bili su ludo zaljubljeni jedno u drugo, uprkos činjenici da Klarin otac, Fridrih, nije to odobravao. Naime, stari Vik je planirao da njegova ćerka postane poznata pijanistkinja, da ide na turneje i zarađuje puno para, a onda i da se uda, ali za nekog bogataša. Šuman, koji je bio bez para, nije se nikako uklapao u tu priču. Zato je Klarin otac zabranio zaljubljenima da se viđaju.

Međutim, zaljubljeni Šuman nije nikako želeo da se pomiri sa tom odlukom. Počeo je da radi sa mnogo više žara, kako bi što pre zaradio novac za sebe i Klaru. Pokrenuo je muzički časopis i počeo da piše članke o muzici, zahvaljujući kojima je stekao ugled značajnog muzičkog kritičara. Komponovao je više nego ikad, i to, u glavnom, kompozicije za klavir. Sa Klarom je komunicirao jedino preko mnogobrojnih pisama.

Onda, jednog dana, kada više nisu mogli da izdrže takvu razdvojenost, Šuman i Klara su preko suda zatražili odobrenje za svoje venčanje. Na veliku žalost Klarinog oca, sud im je odobrio molbu, tako da su se njih dvoje najzad venčali i to posle „samo“ 14 godina veridbe!