Inače, Sati je 1888. godine napisao tri kompozicije pod ovim nazivom, ali je ova najpoznatija. Krajem 1896. godine Satijeva popularnost počela je da opada, a samim tim i njegova finansijska situacija se pogoršala. Kako bi pomogao prijatelju i privukao ponovo pažnju na njegova dela, Debisi, čija popularnost je tada rasla, je napravio i orkestarsku obradu Satijevih „Gymnopédies“. Zapravo, obradio je samo prvu i treću, ali im je zamenio brojeve. Poslušajte istu ovu kompoziciju u verziji za orkestar.

Koja verzija vam se više dopala? Možete li da se odlučite?

update 22.08.2009.

Evo još jedne lepe verzije ove kompozicije:

Click here to view the embedded video.

Hvala Srećko

U knjizi o savremenim francuskim kompozitorima, objavljenoj 1911. godine, Sati je opiasan kao „trapav, ali suptilan muzičar“. Uprkos ovom komentaru, za Satija se može reći da je bio najinteresantniji muzičar 20-tog veka, a njegov stil je prethodio kasnijem stvaranju umetničkih pravaca kao što su minimalizam, repetitivna muzika i „Teatar apsurda“.

Sati je upisao Pariski Konzervatorijum 1879. godine, ali ubrzo zatim profesori su ga poslali kući, jer su smatrali da je netalentovan. Posle dve i po godine, ponovo je primljen na Konzervatorijum, ali ni ovog puta nije ostavio bolji utisak. Rezultat svega toga bio je odlazak u vosjku, posle samo godinu dana studiranja. Međutim, ni u vojsci se nije dugo zadržao – posle samo par nedelja, na prevaru je izdejstvovao otpuštanje iz vojske.

Najveća ljubav u Satijevom životu bila je Suzan Valadon, slikarka i umetnički model. Posle samo jedne zajedničke noći, Sati joj je predložio brak. Do venčanja nije došlo, ali je Suzan iznajmila stan pored Satijevog. Posle samo šest meseci, odselila se i ostavila ga slomljenog srca.

Oktobra 1905. godine, u svojoj 39-oj godini, Sati se upisuje u Školu Kantorum (Schola Cantorum), koju je osnovao Vinsent d`Indi, na studije klasičnog kontrapunkta. Ovaj postupak iznenadio je sve njegove prijatelje i profesore u Školi. Međutim, Sati je je bio istrajan u svojoj nameri i posle pet godina uspešnog studiranja, dobio je svoju prvu diplomu 1908. godine.

Satijeve kompozicije su vrlo kratke – smatrao je da kompozitor ne treba previše da dosađuje publici. Pisao je uglavnom trodelne komade, u kojima je jedan stav trajao obično manje od dva minuta. Večina njegovih dela ima neobičan naziv – „Prijatna nevolja“ („Désespoir agréable“), „Tri komada u formi kruške“ („Trois Morceaux en forme de poire“), „Birokratska sonatina“ („Sonatine Bureaucratique“), „Muzika za nameštaj“ („Musique d`ameublement“). Njegovo najpoznatije delo je zbirka od tri komada pod nazivom „Gimnopedije“ („Gymnopédies“).