Jednog jutra, dok je doručovao, u njegovom apartmanu zazvonio je telefon. Bio je to portir sa recepcije koji ga je obavestio da ga traži neka mlada dama, koja nije želela da kaže svoje ime. Pučini se malo zamislio, a onda upitao portira da li je lepa. Portir se osmehnuo i rekao da će je poslati gore.

Kada je Pučini otvorio vrata, ugledao je pred sobom prelepu devojku. Imala je smeđu kosu, plave oči i gledala ga je ne skrivajući svoje divljenje. Pučini se blago zakašljao, što je činio kad god je bio zbunjen. Mlada devojka nije progovorila ni reč. On je pozvao da uđe, a onda je shvatio da na sebi ima samo pidžamu. Izvinio joj se i brzo otišao u susednu sobu da se obuče.

Pažljivo je odabrao odelo, mašnu, sredio frizuru i prsnuo kap parfema. Međutim, kada se vratio u sobu u kojoj je ostavio devojku, dočekalo ga je pravo iznenađenje – mlada obožavateljka bila je potpuno gola! Maestro je bio zatečen!

Nikada nije saznao šta je bilo uzrok ovakvom devojčinom ponašanju. Možda je pogrešno protumačila njegov nagli odlazak u drugu sobu ili je jednostavno želela da se razlikuje od ostalih devojaka koje su ga spopadale.

Osmehnuo joj se i blago se zakašljao…

]]> http://www.zanimljivamuzika.com/2010/02/neodoljivi-zavodnik/feed/ 6 http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/dani-skiki/ http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/dani-skiki/#comments Sun, 17 May 2009 23:40:21 +0000 Marija http://www.zanimljivamuzika.com/?p=1355 „Đani skiki“ (Gianni Schicchi) je opera buffa (komična opera) u jednom činu Đakoma Pučinija, na italijanski libreto Đ. Forzana (Giovacchino Forzano). Opera je bazirana na priči koja se pominje u Danteovoj „Božanskoj komediji“ i predstavlja treću operu ciklusa „Il trittico“ ; prva je „Il tabarro“ (Plašt), a druga „Sour Angelica“ (Sestra Anđelika). Premijerno je izvedena 14. decembra 1918. godine u Metropolitenu i ubrzo je postala najpopularnija opera iz ovog ciklusa.

U svojoj „Božanskoj komediji“, tačnije u delu „Inferno“ (Pakao), Dante spominje čoveka po imenu Đani Skiki, koji se, kako bi za sebe dobio najbolje, predstavljao kao Buozo Donati i promenio testament u svoju korist. Međutim, ovo nije prvi izvor priče. Godine 1866. pojavilo se delo pod nazivom „Komentar „Božanske komedije“ od strane anonimnog Firentinca iz 14. veka“. U ovom delu se navodi cela priča o Skikiju. Naime, stari i bolesni Bouzo je želeo da napravi testament, ali ga je njegov sin Simon stalno odgovarao od toga. Onda, kad je već bilo kasno, Simon se uplašio da je Buozo možda već ranije napravio testament koji nije povoljan za njega. Zato se obratio Skikiju za pomoć. Ovaj se dosetio ideje o prerušavanju u pokojnika, na šta Simon pristaje i obećava da će ga bogato nagraditi ako mu obezbedi dobro nasledstvo. Međutim, Skiki ne želi da rizikuje, pa, imitirajući Buosija, ostavlja poveći deo imetka sebi.

Lica:

• Đani Skiki – bariton
• Loreta, njegova ćerka – sopran
• Zita, rođaka Bouzo Donatija – alt
• Rinućio, Zitin nećak – tenor
• Gerardo, Buozov nećak – tenor
• Nela, Gerardova žena – sopran
• Gerardino, njihov sin – sopran (dečiji glas)
• Beto di Sinja, Buozov zet – bas
• Simon, Buozov rođak – bas
• Marko, Simonov sin – bariton
• Česka, Markova žena – meco sopran
• doktor Spineločo – bas
• Amantio di Nikolai, beležnik – bas
• Pinelinjo, stolar – bas
• Gučo, farbar – bas

Sadržaj:

Radnja opere dešava se u Firenci 1299. godine. Bogataš Buozo Donati samo što je izdahnuo. On leži u svom krevetu, a oko njega je okupljena cela njegova familija, koja oplakuje njegovu smrt. Međutim, jedan od njih govori kako je saznao da je Donati ceo svoj imetak ostavio manastiru. Svi se tada razjure po kući ne bi li pronašli testament. Pronalazi ga mladi Rinućo, koji ne želi da im pokaže testament dok mu ne obećaju da može da se oženi Loretom, ćerkom Đanija Skikija. Oni se slože, na šta on odmah pošalje nekoga po Loretu i Skikija.

Kada su otvorili testament, „ucveljeni“ rođaci užasnuti saznaju da su glasine tačne – Donati je zaista sve ostavio manastiru! Tada se okrenu Rinuću i besno mu kažu da nema ništa od braka sa Loretom. Rinućo pokušava da ubedi rođake da im u ovoj situaciji samo lukavi Đani Skiki može pomoći, ali oni ne žele ni da čuju za to.

Dolazi Loreta sa svojim ocem i nailaze na hladan prijem. Kada im Rinućo objasni o čemu se radi i zamoli Skikija za pomoć, ovaj odbija, rugajući se rođacima i njihovom besu. Ipak, Skiki ne može da odbije molbu svoje ćerke (O, mio babbino caro), koja će moći da se uda za siromašnog Rinuća jedino ako ovaj dobije neko nasledstvo od Donatija. Pristaje da im pomogne i uzima da čita testament. U prvom momentu pomisli da se tu ništa više ne može uraditi, ali onda dobija ideju. Šalje ćerku van kuće, kako ne bi bila uključena u prevaru. Rođacima tada naređuje da pomere Donatijevo telo u drugu sobu. Međutim, pre nego što je uspeo išta da objasni, nailazi Donatijev doktor. Skiki leže u krevet u kome je do pre nekoliko trenutaka bio pokojnik i imitirajući Donatijev glas, govori doktoru da se oseća bolje. Doktor, zadovoljan sobom i svojim umećem, odlazi.

Skiki tada šalje Rinućia po beležničara, a Donatijeve rođake podseća kakvoj opasnosti se izlažu ukoliko se ova prevara otkrije – odsecanje ruke i progon iz Firence! Oni mu saopštavaju kako imetak treba da bude podeljen. Svi se uglavnom slažu oko načina podele, osim u vezi Donatijeve mazge („najbolje u Toskani„), nekoliko vodenica i velike kuće u Firenci, u kojoj se sada nalaze. Posle velike svađe, dogovore se da Skiki treba da odredi naslednika za to imanje. Međutim, jedan po jedan, krišom se vraćaju do Skikija i svako od njih mu obećava nagradu ukoliko imanje dodeli baš njemu. Lukavi Skiki, naravno, pristaje na svaki predlog.

Stiže i beležnik sa svedokom. Imitirajući Buoza, Skiki diktira novi testament, ostavljajući svakom od rođaka po deo Donatijevog bogatstva. Međutim, najvredniji deo imanja (mazgu, vodenice i kuću u Firenci) on ostavlja „svom vernom prijatelju, Đani Skikiju„, na opšte zaprepašćenje rođaka. Jedan od njih je čak pokušao i da se pobuni, ali je Skiki tada zapevao „Zbogom Firenco“, kako bi ga podsetio na kaznu za ovakvu prevaru. Kada je beležnik otišao, besni rođaci pokušavaju da odnesu sve što im je pod rukom dok izlaze iz kuće, ali je Skiki brži od njih: isteruje ih batinom i oduzima im ono što su oteli. Smirio se tek kada je video Loretu i Rinuća zajedno. Tada se obraća publici i govori im da je sve ovo učinio za dvoje mladih. On zna da bi ga Dante zbog ovoga sigurno oterao u pakao, ali se nada da će publika razumeti njegove motive i da će ipak pronaći za njega olakšavajuće okolnosti.

„O mio babbino caro“ („O, dragi oče“) je arija iz Pučinijeve opere „Đani Skiki“. Poslušajte je u prelepom izvođenju Anđele Georgiu:

Click here to view the embedded video.