Labate je bio poznat po svojim izjavama, koje su zabavljale njegove kolege u orkestru, ali se ni malo nisu dopadale mladim dirigentima. Jednom prilikom kada je dirigent Džon Barbiroli (inače 16 godina mlađi od Labatea) želeo da proba sa orkestrom jednu Mocartovu simfoniju (u kojoj nije bilo deonice oboe) i jednu Šubertovu simfoniju (u kojoj postoji deonica za obou), Labate je pre probe sa osmehom pitao: „Maestro, šta prvo sviramo? Jel Mocija?“ Barbiroli ga je ošto pogledao i odgovorio: „Ne, Šubija!“

Međutim, najpoznatija anegdota vezana za ovog izuzetnog oboistu je ona o probi orkestra koju je vodio poznati dirigent Oto Klemperer. Naime, Klemperer je imao običaj da pre početka probe članovima orkestra detaljno objasni istorijsku pozadinu dela kao i uslove u kojima je to delo napisano, zatim da nešto ispriča o životu kompozitora koji je to delo napisao, kao i da pomene različite interpretacije tog dela od strane različitih dirigenata. Obzirom na to da su članovi Njujorške filharmonije izabrali da budu izvođači, a ne muzikolozi, nisu puno pažnje obraćali na ovaj govor, već su za to vreme uglavnom čitali stripove ili rešavali ukrštenice. Samo je jedan čovek pažljivo slušao – Bruno Labate! Čim je Klemperer napravio kratku pauzu u svom opširnom izlaganju, Bruno je ustao i na svom italijansko-engleskom mirno rekao: „Klemp, you talka too much.“ („Klemp, ti previše pričaš“)!

Kada su ga kasnije pitali odakle mu hrabrost da tako nešto uradi i zar ga nije strah da će snositi posledice zbog svojih izjava, on je mirno odgovorio da zahvaljujući računu od 50 hiljada dolara u banci, ne mora da brine ni zbog čega („Witha fifty thousand dollars in the bank, I don’ta worry about nothing.“)… Očigledno je imao i neke druge izvore prihoda

]]> http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/moci-i-subi/feed/ 4