Na slici (s leva na desno): oboista Leon Gusens (Leon Goossens, 1897 – 1988), dirigent i violinista Judžin Gusens stariji (Eugene Goossens Snr, 1867 – 1958), dirigent i kompozitor Judžin Ajnsli Gusens (Eugene Aynsley Goossens, 1893 – 1962); harfistkinja Mari Gusens (Marie Goossens, 1894 – 1991), operska pevačica (kontra alt) Eni Kuk (Annie Cook), supruga Judžina Gusensa starijeg, i harfistkinja Sidoni Gusens (Sidonie Goossens, 1899 – 2004).

Svoje prvo muzičko obrazovanje Ajnsli Gusens je verovatno dobio u kući. Kada je napunio deset godina nastavio je da izučava muziku u Brižu u Belgiji. Tri godine kasnije otišao je u Liverpul, a 1907. godine dobio je stipendiju za studiranje na Kraljevskoj muzičkoj akademiji (Royal College of Music) u Londonu.

Od 1912. do 1915. svirao je violinu u orkestru kojim je dirigovao ser Tomas Bičam, a od 1916. Bičam ga je postavio za svog asistenta, tako da je često imao prilike i da diriguje. Od 1921. godine odlučio je da će se ipak baviti dirigovanjem, pa je oformio i svoj orkestar sa kojim je 07. juna 1921. godine premijerno (u Britaniji) izveo „Posvećenje proleća“ Igora Stravinskog.

Od 1923. do 1947. dirigovao je orkestrima u Americi - Ročesterskom filharmonijom (Rochester Philharmonic Orchestra) i Simfonijskim orkestrom Sinsinatija (Cincinnati Symphony Orchestra), a onda je otišao u Australiju, gde je dirigovao Simfonijskim orkestrom Sidneja (Sydney Symphony) i postao direktor Muzičkog konzervatorijuma (NSW State Conservatorium of Music). Marta 1956. godine morao je da se povuče sa ovih pozicija zbog velikog skandala u koji je bio umešan, i to samo godinu dana posle dobijanja titule viteza.

Početkom 50-tih godina Gusens je u Sidneju upoznao Rozalin Norton (Rosaleen Norton), poznatiju kao „veštica sa KingsKrosa“ („the witch of Kings Cross“). Rozalin je još kao mlada počela da se interesuje za okultno i erotiku, što je pokazivala i kroz svoje  izuzetno popularne slike i murale. Gusens se takođe zanimao za ove oblasti (mada tajno), pa su njih dvoje ubrzo započeli strastvenu aferu. Kada je 1956. godine policija upala u njen stan kako bi zaplenila sve zabranjene slike, pronašli su i skrivena pisma koja joj je slao Gusens (iako ju je on zamolio da ih uništi).

U to vreme on je bio u Evropi i nije znao za raciju sve dok nije ponovo stigao na aerodrom u Sidneju. Tu ga je policija zadržala i pri pretresanju torbi pronašli su materijal koji se tada smatrao pornografijom (slike, fotografije, knjige, mirišljave štapiće). Nije bio uhapšen odmah, ali je pristao da par dana kasnije dođe u policijsku stanicu na razgovor. Tamo su mu pokazali njegova pisma Nortonovoj, kao i njene slike na kojima izvodi neke okultne rituale. Suočen sa svim tim, kako bi izbegao optužbu za mnogo ozbiljniju kaznu „skandaloznog ponašanja“, Gusens je morao da prizna krivicu za manje ozbiljnu optužbu za pornografiju. Platio je kaznu od 100 funti, ali što je još strašnije, taj skandal mu je uništio karijeru – morao je da se povuče sa svih funkcija. Vratio se u Englesku osramoćen.

Prema ovom skandalu napisana je knjiga („Pagans“, od Inez Baranej), pozorišni komad („The Devil is a Woman“ od Luisa Novre) i jedna opera („Eugene & Roie“, od Dru Kraford), a ceo događaj je dokumentovan u filmu „The Fall of the House“, koji je režirao Džef Barton.

Judžin Ajnsli Gusens se ženio tri puta: od 1919. do 1928. bio je oženjen sa Doroti Milers, sa kojom je imao tri ćerke; od 1930. do 1944. žena mu je bila Dženet Luis, sa kojom je imao dve ćerke; od 1946. bio je oženjen sa Mardžori Falklord, sa kojom je ostao do kraja svog života (sa njom nije imao dece).

Od Gusensovih kompozicija treba pomenuti dve simfonije (iz 1940. i 1945.), koncert za obou, koji je napisao za svog brata, dva gudačka kvarteta, dve violinske sonate i „Končertino“ za oktet. Napisao je takođe i dve opere i jedan oratorijum.

Interesantno je da je baš on bio zaslužan za izgradnju poznate Opere u Sidneju, kao i za njenu lokaciju. U okviru velike ABC korporacije u Sidneju („Australian Broadcasting Corporation“) postoji zdanje koje nosi njegovo ime – „Eugene Goossens Hall“.

Judžin Ajnsli Gusens umro je 13. juna 1962. godine u Londonu, od reumatske groznice i čira na želucu.