I zaista, koncertna dvorana bila je prepuna. Izvođači su izašli na pozornicu, a Enesku je tada shvatio da mu treba neko ko bi mu okretao strane. Tada je u publici primetio svog prijatelja, čuvenog pijanistu Alfreda Kortoa (Alfred Cortot) . Pozvao ga je na pozornicu i objasnio mu ukratko celu situaciju. Naravno, Korto je rado pristao da pomogne. Koncert je mogao da počne.

Sutradan se u novinama pojavila neobična kritika:

„Juče je održan jedan nesvakidašnji koncert klasične muzike, na kome niko od muzičara nije bio na pravom mestu: Enesku je trebalo da svira violinu, Korto klavir, a mladi violinista da okreće strane“…