Britn je zamislio dva načina izvođenja ove kompozicije: u jednoj verziji postoji narator (može biti i dirigent), koji između varijacija najavljuje instrumente i kaže par reči o njima; u drugoj verziji, koja se češće izvodi, kompozicija se izvodi bez naratora.

Britn je kao temu uzeo Rondo iz kompozicije Abdelazar, koju je napisao Henri Persl. Delo počinje tako što ceo orkestar odsvira temu, a zatim svaka sekcija orkestra svira po jednu varijaciju – prvo drveni duvači, zatim gudači, sledi harfa, limeni duvači i na kraju udaraljke. Onda se predstavlja svaki instrument posebno, da bi se na kraju ceo orkestar ujedinio u grandioznom finalu.

Pošto ovo delo traje malo duže, podeljeno je u dva dela.

Prvi deo:

Drugi deo:

I, naravno, za radoznale – struktura dela:

• Tema: Allegro maestoso e largamente
• Varijacija A: Presto – Pikolo i Flaute
• Varijacija B: Lento – Oboe
• Varijacija C: Moderato – Klarineti
• Varijacija D: Allegro alla marcia – Fagoti
• Varijacija E: Brillante: alla polacca – Violine
• Varijacija F: Meno mosso – Viole
• Varijacija G:  – Violončela
• Varijacija H: Comincando lento ma poco a poco accel. al Allegro – Kontrabasi
• Varijacija I: Maestoso – Harfa
• Varijacija J: L`istesso tempo – Horne
• Varijacija K: Vivace – Trube
• Varijacija L: Allegro pomposo – Tromboni i Tuba
• Varijacija M: Moderato – Udaraljke
• Fuga: Allegro molto

]]> http://www.zanimljivamuzika.com/2008/12/vodic-kroz-orkestar/feed/ 0 http://www.zanimljivamuzika.com/2008/12/engleski-baron/ http://www.zanimljivamuzika.com/2008/12/engleski-baron/#comments Thu, 04 Dec 2008 22:20:52 +0000 Marija http://www.zanimljivamuzika.com/?p=561 Bendžamin Britn (Edward Benjamin Britten, Baron Britten), bio je engleski kompozitor, dirigent, violista i pijanista. Smatra se najznačajnijim engleskim kompozitorom posle Henrija Persla.

Rođen je 1913. godine, u Lovstoftu. Njegov otac bio je zubar, a majka je bila član hora lokalne crkve. Čim su uočili muzički talenat svog sina, Britnovi su angažovali kompozitora Frenka Bridža (Frank Bridge), koji je podučavao dečaka. Bridž je imao veliki uticaj u razvoju Bendžamina kao kompozitora. Kasnije je Britn čak napisao i „Varijacije na temu Frenka Bridža“, delo koje je posvetio svom prvom profesoru.

Sa 16 godina Britn je primljen u Kraljevski muzički koledž (Royal College of Music) u Londonu, koji je pohađao naredne tri godine. Posle diplomiranja, dobio je posao u jednoj filmskoj kompaniji („Royal Post Office“), gde je pisao muziku za dokumentarne filmove. Zahvaljujući malom budžetu, naučio je kako da napravi odličnu muziku, punu najrazličitijih boja, čak i sa malim brojem instrumenata. Vrlo brzo je postao jedan od najboljih Britanskih kompozitora svoje generacije.

Počeo je da sarađuje sa mnogim poznatim muzičarima. Međutim, najbitnija osoba u Britnovom životu biće tenor Piter Pirs (Peter Pears). Njih dvojica su se upoznali 1937. godine i od tada su postali nerazdvojni. Pirsov glas bio je Britnu inspiracija za veliki broj vokalnih ciklusa i operskih arija, a često su i nastupali zajedno.

Pošto je bio pacifista, Britn je napustio Englesku 1939. godine, kada je počeo II svetski rat. Otišao je u Ameriku, gde je živeo sve do 1942. godine. U ovom periodu puno je komponovao, a njegovo najuspelije delo je opera „Piter Grajms“ („Peter Grimes“), koja je premijerno izvedena 1945. godine. Kroz mnoštvo dramatičnih scena, Britn opisuje surovog, egoističnog ribara, koji prkosi zajednici i završava život samoubistvom u moru. Zahvaljujući ovom delu, Britn je proglašen najboljim operskim kompozitorom.

Već sledeće godine osnovao je „English Opera Group“, malo udruženje britanskih muzičara, koje se bavilo izvođenjem opera engleskih kompozitora. Godine 1948. osnovao je i Letnji muzički festival u Aldeburgu (mesto u kome je živeo), na kome je predstavljao (uglavnom) svoja dela.

Britnovo najpoznatije delo je verovatno „Vodič kroz orkestar za omladinu“ („The Young Person`s Guide to the Orchestra“), u kome na veoma zanimljiv i originalan način prikazuje instrumente i instrumentalne grupe u orkestru.

Osim komponovanja, Britn se bavio i dirigovanjem. Često je dirigovao svojim, ali i tuđim kompozicijama. Nastupao je i kao pijanista, ali češće kao korepetitor. Smatrao je da klavir spada u „prateće instrumente“, tako da nije napisao ni puno dela za solo klavir.

Za svoj neverovatan doprinos engleskoj muzici, Britn je dobio i titulu Baron od Aldeburga, 2. jula 1976. godine. Umro je od srčanog udara samo nekoliko meseci kasnije, na današnji dan – 04. decembra 1976. godine.