Godine 1881., u (tada) popularniom francuskom časopisu „La Vie Parisienne„, objavljeno je par vedrih „uputstava“ o ponašanju na koncertu klasične muzike, pod nazivom „Muzički ABC“ ili „Šta treba osećati i govoriti pri slušanju pojedinih majstora“. Evo nekih od njih:

Hektor Berlioz

Najznačajnija dela: „Prokletstvo Fausta“, „Trojanci“, „Fantastična simfonija“. „Prokletstvo Fausta“ izvodi se svake godine na „Popularnim koncertima“. Nije lako izdržati ovaj haos, ali – mora se.

Poželjni komentari: Čudesno! Toliko čudesno – koliko je to moguće! Kakva smelost!…Kakva drskost!… Ove harmonije su više nego bizarne!… Čudesno… Čudesno…

Pravila o držanju za vreme slušanja: Pogled divlji i upola smeten… Ruke zgrčene… Grla se suše… U uši staviti onoliko vate koliko može da stane!

Franc List

Najznačajnija dela: Čitav niz klavirskih rapsodija Mađarskog karaktera. Izvanredno koloristično. Ova dela, napisana za 15 prstiju, nisu za svakog, ali se redovno vraćaju na programe koncerata.

Poželjni komentari: Čudesno!… Neverovatno!… Može se mirno reći: Savršeno zapanjujuće! Iako ne baš preterano elegantno…

Pravila o držanju za vreme slušanja: Posmatrati pijanistu potpuno uzbuđeni. Onda, sa izvesnim žaljenjem, pogledati sopstvene prste i najzad reći sa tihim zadovoljstvom: „Sreća je što ne treba toliko da dirindžim!“

Rihard Vagner

Najznačajnija dela: Tanhojzer, Loengrin, Nibelunzi… Kako se dela ovog darovitog Germana ne izvode u našim pozorištima, odverglaju se u našim koncertim salama, gde se izvod isključivo lepa mesta iz istih.

Poželjni komentari: Ne upuštam se. Priznajem da mi to ostaje dosta tamno! To je sigurno moja greška. Uši me bole. Nebesa! Mislim da ću ogluveti!

Pravila o držanju za vreme koncerta: Otići!

Ludvig van Betoven

Najznačajnija dela: simfonije, sonate, koncerti, sva dela od najvišeg i najozbiljnijeg interesa. Izvode ga stalno na velikim orkestarskim koncertima, ali samo neki veliki pijanisti – diletanti ga tandrču…

Poželjni komentari: Prekrasno! Veliko kao svet… Gigantsko! Kolosalno!… Lepo, lepo, potresno lepo!

Pravila o držanju za vreme slušanja: Najdublja pribranost! Mora biti uočena napregnuta pažnja! Svečano ćutanje! Duboko uzbuđenje pokazuje se u jedva primetnom podrhtavanju glave.

Frederik Šopen

Najznačajnija dela: Ceo niz klavirskih kompozicija. Neki slavni pijanisti dobro ih izvode.

Poželjni komentari: Ljupko!… Podleže se ljupkoj začaranosti… Kakva začaranost! Zar niste sasvim zaneseni?

Pravila o držanju za vreme slušanja: Po mogućstvu, pogled se usmerava gore, prema kosi, kao što to čini Sara Bernar kada kazuje ljubavne stihove… Osim toga, pušta se da jedan gorak osmeh lebdi oko usana…

Eto, sada znate. A sad – pravac na koncert

Napomena: deo ovog teksta preuzet je iz odlične knjige „Muzička paleta“, prof. A. Ebersta

*slike preuzete odavde, odavde, odavde, odavde i odavde

Postoji takođe i teorija da je Betovena za ovu sonatu inspirisala Mocartova klavirska sonata K457, jer su obe u c-molu i imaju tri slična stava. Međutim, ono što razlikuje Betovenovu sonatu od Mocartove je pojava tzv. lajtmotiva – ista melodija (vrlo malo izmenjena) se može naći u prvom i trećem stavu sonate.

Patetična sonata počinje sporim uvodom (Grave) za kojim sledi brzi Allegro. Drugi stav je prelepi Adagio cantabile, a treći je brzi rondo (Rondo: Allegro). Danas vam predstavljam treći stav:

Click here to view the embedded video.

Betoven

Na nesreću, konobar je u tom momentu nosio gomilu punih tanjira i kada ga je Betoven pogodio, pokušavao je bezuspešno da održi ravnotežu, sve vreme ližući sos koji mu se slivao niz lice. Ova scena je izazvala takav smeh kod ostalih gostiju, da se i Betoven na kraju oraspoložio. Pretpostavljam da je tada dobio jelo koje je tražio još na početku

Ljubavni jadi su od jednog kompozitora čak napravili i ubicu – Karlo Đezualdo di Venoza ubio je svoju ženu i njenog ljubavnika!

Srećom, nisu svi imali tako lošu sudbinu, što se ljubavi tiče. Vragolasti Mocart se još kao dečak stalno zaljubljivao u lepe mlade dame. Jedno vreme je toliko bio zaljubljen u Mariju Antoanetu (koja je kasnije postala kraljica Francuske), da je obećao da će je oženiti. Međutim, godine su prolazile i Mocart se, sada već u svojim dvadesetim, zaljubio do ušiju u šarmantnu Alojziju Veber. Veza je trajala neko vreme, a onda je Alojzija to prekinula. Slomljenog srca, Mocart se brže-bolje usmerio ka njenoj sestri Konstanci, kako bi i dalje bio blizu Alojzije. Mocartov otac, Leopold, nije odobravao vezu svog sina ni sa jednom od ove dve devojke, jer nije imao lepo mišljenje o njihovoj familiji. Ipak, Mocart je istrajao u svojoj nameri i oženio se Konstancom (u koju se u međuvremenu i zaljubio) kada mu je bilo 26 godina.

Šuman nije imao toliko sreće. I njemu je smetao otac devojke u koju je bio zaljubljen. Naime, on i Klara, koja je bila 14 godina mlađa, morali su da čekaju 14 godina, pre nego što su se najzad venčali.

Iako je imao rošavo lice i uglavnom razbarušenu prosedu kosu, Betoven je bio fatalan po ženski svet. Flertovao je sa skoro svakom lepom devojkom koju bi susreo na ulici. Imao je bezbroj veza i bio je zaljubljen u svaku od tih devojaka, a ni one nisu bile ravnodušne prema njemu. Sve je počelo kada je imao samo 14 godina. Zaljubio se u Eleonoru fon Brojning, 12-togodišnju devojčicu, koja mu je čitala pesme. „Mesečevu sonatu“ posvetio je svojoj „besmrtnoj ljubavi“, Đulijeti Gičardi. Nije mu smetalo čak ni da bude u vezi sa udatim ili zauzetim ženama. Tako je jednom, dok je šetao po banji, spazio lepu devojku, koja je bila metresa nekog stranog kneza. Nije mu puno trebalo da je osvoji – posle samo sat vremena bili su zajedno u njegovom apartmanu, a njegov tadašnji učenik imao je za zadatak da im obezbedi muzičku pratnju na klaviru!

Najviše sreće u ljubavi imali su verovatno Rihard Štraus i Edvard Elgar. Štraus je bio u srećnom braku sa svojom ženom Paolinom više od 25 godina, a Elgar je imao tu sreću da bude u braku sa ženom sa kojom se odlično slagao i koja mu je bila velika pomoć i podrška.

Kada su velikog dirigenta Toskaninija jednom prilikom upitali o ženama, on je rekao:

„Kada sam bio sasvim mlad, desilo se da sam u istom danu prvi put poljubio devojku i prvi put zapalio cigaretu. Od tada više nisam gubio vreme na duvan…“

Johan je bio muzičar – pevao je kao tenor u dvorskoj kapeli u Bonu. U 21-oj godini oženio je udovicu Mariju Magdalenu Keverič. Njegov otac se veoma protivio ovom braku, jer je Marija već imala jedan brak iza sebe i pripadala je nižem društvenom staležu. Johan i Marija svog prvog sina krstili su u aprilu 1769. godine. Nažalost, dečak je živeo samo šest dana. Njihov drugi sin bio je Ludvig, poznati kompozitor. Imali su još petoro dece, ali je samo dvoje od njih preživelo – Kaspar Karl i Nikolaus Johan.

Johan je dobro zarađivao podučavajući pevanju i sviranju klavira decu plemića i lokalnih velikana. Imao je, takođe, i posao na dvoru, zahvaljujući svom prelepom glasu. Međutim, kao i njegova majka pre njega, počeo je sve češće da pije. Posle smrti Marije Magdalene (1787. godine), ovo je toliko uzelo maha da je jednom prilikom Ludvig morao da interveniše, kako njegov otac ne bi završio u zatvoru. Vremenom, Johan je izgubio svoj posao, tako da je Ludvig već u 19-oj godini morao da preuzme na sebe brigu o izdržavanju porodice.

Preci i potomci Ludviga van Betovena:

* Jan van Betoven (Jan van Beethoven, 1470 – ?) – nije poznato gde se tačno rodio, ali se predpostavlja da je to bilo negde u oblasti današnjih belgijskih provincija Flamanski Brabant i Antverpen, jer je većina njegovih potomaka živela u ovim oblastima, dok se nisu preselili u Bon. Nije poznato ko mu je bila žena, ali se zna da je imao bar jedno dete.

* Mark van Betoven (Marck van Beethoven, 1505 – ?)

* Ert van Betoven (Aert van Beethoven, 1535 – 1608/9)

* Henrik van Betoven (Hendrick van Beethoven, 1572 – 1652)

* Markus van Betoven (Markus van Beethoven, 1601 – 1672)

* Kornelius van Betoven (Cornelius van Beethoven, 1641 – 1716)

* Mikiel van Betoven (Michiel van Beethoven, 1684 – 1749) – bio je poslednji iz porodice van Betoven, koji je bio oženjen ženom flamanskog porekla.

* Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven, 1712 – 1773), deda poznatog kompozitora, bio je prvi u porodici van Betoven, koji se profesionalno bavio muzikom. Preselio se u Bon otprilike neposredno pre ili posle rođenja svog sina i bio je prvi van Betoven koji je oženio Nemicu.

* Johan van Betoven (Johann van Beethoven, 1740 – 1792)

Ludvig van Betoven (1770 – 1827) nikada se nije ženio i predpostavlja se da nije imao dece, tako da danas ne postoji ni jedan njegov direktni potomak. Njegov brat, Karl van Betoven, imao je dece, međutim, danas ne postoji više ni jedan njegov živi potomak koji nosi njegovo ime. Poslednji potomak van Betovena umro je 1917. godine.

Što se godišta tiče, ni u to nije bio siguran. Njegov otac je dugo tvrdio da je Betoven rođen 1772. godine, da bi izgledalo da je veće čudo od deteta nego što je zaista i bio. Tek kada je imao oko 40 godina, Betoven je zamolio jednog svog prijatelja da mu pronađe krštenicu i tada je saznao da je zapravo rođen 1770. godine.