Moj svet muzike

Jedan od najpoznatijih orguljaša, lautista i kompozitora baroka, bio je Ditrih Bukstehude (Dieterich Buxtehude). O njegovom mestu i godini rođenja se još uvek ne zna puno, ali na osnovu podataka koji postoje o njegovom ocu Johanu, pretpostavlja se da je Ditrih rođen oko 1637. godine ili u Helsinburgu (današnja Švedska – tada Danska) ili u Bad Oldesku (današnja Nemačka – tada deo Danske kraljevine). Pretpostavlja se takođe da mu je rodno ime bilo Diderih, a da ga je po dolasku u Nemačku promenio u Ditrih. Ditrihov otac bio je zaposlen kao orguljaš u Bogorodičinoj crkvi u Helsinburgu, tako da je verovatno on bio zaslužan muzičko obrazovanje i izbor zanimanja svog sina. Nastavak teksta

U svetu muzičara postoji anegdota koja se pripisuje dvojici poznatih umetnika – Maskanjiju i Vagneru. Evo verzije u kojoj se pominje Vagner:

Šetajući gradom jedne večeri, Vagner je naišao na uličnog orguljaša. Pažnju mu je privukla melodija koju je orguljaš svirao – bio je to Svadbeni marš iz Vagnerove poznate opere „Loengrin“. Međutim, umesto da mu bude drago, Vagner se razbesneo, jer je orguljaš melodiju svirao toliko brzo da ju je bilo zaista teško prepoznati. Kompozitor se tada predstavio orguljašu, dao mu je bakšiš i objasnio kako treba da svira tu kompoziciju.

Već sledećg dana snalažljivi orguljaš je na svoj instrument okačio tablu sa natpisom „Vagnerov učenik“! 

Verovatno ste svi već čuli za Suzan Bojl i njen izuzetan talenat. Međutim, pojavila se još jedna osoba koja ima prelep glas i neverovatne glasovne mogućnosti – 12-togodišnji dečak Shaheen Jafargholi (mislim da se izgovara Šein Šahin Džafargoli ). Teško je proceniti ko od njih dvoje bolje peva, ali svakako možete pokušati: 

Nastavak teksta

Od 04. do 08. maja 2009. godine u  Novom Sadu biće održana prva Svetska konferencija klavirskih pedagoga, u organizaciji EPTA (Evropsko udruženje klavirskih pedagoga) Vojvodine i Muzičke škole „Isidor Bajić“.   Zahvaljujući ovoj Konferenciji, u našem gradu okupiće se više od stotinu pijanista  i klavirskih pedagoga iz 33 zemlje sveta. U samo pet dana biće održana 34 koncerta i 65 prezentacija! Koncerti će biti održani u Sinagogi, a predavanja u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“. Najave koncerata možete videti u desnom sidebar-u, a detaljan raspored dešavanja (sa tačnom satnicom) možete preuzeti na novom sajtu MŠ „Isidor Bajić“.

Napomena: ULAZ na sve koncerte i sva predavanja JE BESPLATAN!

Danas Vam predstavljam jedan neuobičajen kamerni ansambl - „12 čelista Berlinske filharmonije“. Ono što je neobično za ovaj ansambl je da u njemu nema ni violina ni viola – samo violončela. Delo iz njihovog repertoara koje se meni posebno sviđa je „Misteriozna fuga“ Astora Piacole

Juče je završeno Republičko takmičenje. Kakvo olakšanje! Poslednjih deset dana nisam znala ni koji je dan ni u kom sam gradu – bila je totalna ludnica!

Počelo je sa flautistima – prvi nastup imala sam prošlog četvrtka sa Valentinom, a u subotu i nedelju svirali su Milica i Petar. Onda su na red došli saksofonisti – Danilo, Ljubomir i Marko, u ponedeljak i utorak, a poslednji dan bio je rezervisan za horniste – Dušana, Timeu i Milu. Takmičenje je bilo tako organizovano da su svi instrumenti, osim saksofona, bili raspoređeni po beogradskim školama (saksofonisti su svirali u Novom Sadu). Nastavak teksta

Evropska muzika do XVII veka bila je zasnovana na starocrkvenim lestvicama – modusima. Do tog vremena nije se znalo za dur i mol, za tonalitete, niti za funkcije, već je u upotrebi bila tzv. modalna harmonija, tj. sazvučja (uglavnom trozvuci) koja pripadaju određenom modusu i smenjuju se sasvim slobodno, bez utvrđenih funkcionalnih odnosa. Na kraju modalnih kompozicija formiraju se autentične i plagalne kadence i tu možemo tražiti začetak funkcionalnog načina razmišljanja.

U baroku, nakon određenih naučnih otkrića u oblasti fizike i matematike, dolazi do konstruisanja novog instrumenta – dobro temperovanog , tj. savremenog klavira. U isto vreme, u muzici dolazi do konsolidacije dur – mol sistema, funkcionalnog načina razmišljanja, a harmonija postaje nezavisna, tj. samostalna komponenta u izgradnji muzičkog oblika. Bah piše „Dobro temperovani klavir“, koji nije bio samo udžbenik za sviranje klavira – to je bila prva zbirka kompozicija koja je obuhvatala sve durske i molske tonalitete. Nastavak teksta

Iz nekog razloga, meni nepoznatog, ova melodija mi se ceo dan mota po glavi…

„O mio babbino caro“ („O, dragi oče“) je arija iz Pučinijeve opere „Đani Skiki“. Poslušajte je u prelepom izvođenju Anđele Georgiu:

Pre par dana Marinowski me uputio na jedan zanimljiv sajt, na kome sam našla neke neobične kompozicije. Poruka na sajtu bila je „Misliš li da možeš da odsviraš i ove note? Čik probaj (iako se to može loše odraziti na tvoje mentalno zdravlje)“

Naravno da me je to odmah zainteresovalo.

Pogledala sam note i – imala sam šta i da vidim (klik za veću sliku):

Ono što je interesantno kod ovih kompozicija (?), osim što izgledaju zastrašujuće, su komentari i uputstva za izvođenje. Tako npr. na prvoj slici možete videti komentare „ovde nauljati gudalo“, „želim Vam lep dan“, „ukoliko postoji treći klarinet, neke violine mogu da idu“, „ukloniti stoku sa pozornice“, „balansirati na dve noge stolice“… Nastavak teksta

Od 28. marta do 9. aprila u Beogradu i Novom Sadu održaće se Republičko takmičenje za duvačke instrumente, klaviriste, solo pevače i kamerne ansamble. Takmičenje će se odvijati prema rasporedu koji možete videti ovde, a detaljniju satnicu takmičenja možete naći na sajtu Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije, u pdf formatu.

Ulaz je slobodan – svi ste dobrodošli!