Moj svet muzike

Povodom obeležavanja jednog veka Bajićeve Muzičke škole, 28. aprila ove godine je u Svečanoj sali MŠ „Isidor Bajić“ u Novom Sadu održan koncert profesora duvačkog odseka. Pošto sam svirala na tom koncertu, nisam mogla da gledam predstavu u kojoj je igrao naš drug Zmajček, jer je bila iste te večeri. Srećom, Duda je sve lepo opisala na svom blogu. Ja sam najzad uspela da nabavim snimke sa koncerta profesora, tako da možete da vidite kako je to izgledalo. Pošto je bilo puno tačaka (17), pustiću vam samo par meni najzanimljivijih. Nastavak teksta »

Od 1920. do 1943. godine prvi oboista Njujorške filharmonije bio je Bruno Labate. Pošto je bio visok jedva metar i po, svaki put kada bi ustao da razgovara sa dirigentom, ostali članovi orkestra bi tiho dobacivali: „Ustani Bruno! Zar ne znaš kakav je red?“ Međutim, sva ta zadirkivanja on je dostojanstveno ignorisao.

Labate je bio poznat po svojim izjavama, koje su zabavljale njegove kolege u orkestru, ali se ni malo nisu dopadale mladim dirigentima. Jednom prilikom kada je dirigent Džon Barbiroli (inače 16 godina mlađi od Labatea) želeo da proba sa orkestrom jednu Mocartovu simfoniju (u kojoj nije bilo deonice oboe) i jednu Šubertovu simfoniju (u kojoj postoji deonica za obou), Labate je pre probe sa osmehom pitao: „Maestro, šta prvo sviramo? Jel Mocija?“ Barbiroli ga je ošto pogledao i odgovorio: „Ne, Šubija!“ Nastavak teksta »

Ser Judžin Ajnsli Gusens (Eugene Aynsley Goossens), engleski dirigent i kompozitor, rođen je u Londonu na današnji dan – 26. maja davne 1893. godine, u porodici muzičara. Njegov otac, Judžin Gusens bio je dirigent i violinista, a njegov deda, takođe Judžin Gusens, bio je dirigent.

Na slici (s leva na desno): oboista Leon Gusens (Leon Goossens, 1897 – 1988), dirigent i violinista Judžin Gusens stariji (Eugene Goossens Snr, 1867 – 1958), dirigent i kompozitor Judžin Ajnsli Gusens (Eugene Aynsley Goossens, 1893 – 1962); harfistkinja Mari Gusens (Marie Goossens, 1894 – 1991), operska pevačica (kontra alt) Eni Kuk (Annie Cook), supruga Judžina Gusensa starijeg, i harfistkinja Sidoni Gusens (Sidonie Goossens, 1899 – 2004). Nastavak teksta »

Simfonijsku poemu „Čarobnjakov šegrt“ komponovao je Pol Dika (Paul Dukas) 1897. godine, prema istoimenoj Geteovoj poemi iz 1797. godine.

Priča počinje kada stari čarobnjak odlazi iz svoje radionice ostavljajući svog pomoćnika samog. Pomoćnik, kome je dosadilo da sam donosi vodu iz bunara, začara metlu koja počne to da radi umesto njega. Na žalost, pomoćnik se uspava i probudi ga voda koja je preplavila sobu. Sav užasnut, on skoči sa stolice kako bi zaustavio metlu, ali tada shvata da ne zna čini kojima bi prekinuo magiju! On tada uzima sekiru i prepolovi metlu, ali time samo dobija dve metle, koje sada donose vodu duplo brže. Celu situaciju spašava stari čarobnjak, koji u tom momentu dolazi i prekida čini. Priča se završava čarobnjakovom porukom da magiju ne treba shvatati olako i da je smeju koristiti samo iskusni. Nastavak teksta »

U leto 1737. godine, dok je boravio u Londonu, čuveni kastrat Farineli dobio je poziv da nastupi na Španskom dvoru. Poziv je poslao Ser Tomas Ficdžerald, sekretar u Španskoj ambasadi, po naređenju same kraljice. Naime, kraljica je verovala da bi Farinelijev glas mogao da izleči kralja Filipa V od depresije u kojoj se već duže vreme nalazio. (Zanimljivo je da su tadašnji doktori verovali u terapiju muzikom.)

Farineli je nastupio pred kraljem – otpevao je četiri svoje najlepše arije i čudo se zaista dogodilo! Kralj, koji je do tada bio povučen i nedruželjubiv čovek, odjednom je počeo da se interesuje za život, muziku, dešavanja u svetu i, naravno, za svoju ženu. Nastavak teksta »