Moj svet muzike

AKCIJA:

PRIBLIŽIMO NAŠU AKADEMIJU NAJMLAĐIMA IZ NOVOG SADA I OKOLINE

Pod pokroviteljstvom Uprave za kulturu grada Novog Sada i Uprave za socijalna i zdravstvena pitanja, pijanistkinja Marina Milić-Apostolović, redovni profesor Kamerne muzike na Akademiji umetnosti, poziva Novosađane i zainteresovane iz prigradskih naselja da se uključe u neobičan letnji interaktivni program na Tvrđavi.

Auditorijumu će se na različite načine približiti klasična muzika, umetnost pokreta i likovnog izražavanja. Nastavak teksta

Povodom obeležavanja jednog veka Bajićeve Muzičke škole, 28. aprila ove godine je u Svečanoj sali MŠ „Isidor Bajić“ u Novom Sadu održan koncert profesora duvačkog odseka. Pošto sam svirala na tom koncertu, nisam mogla da gledam predstavu u kojoj je igrao naš drug Zmajček, jer je bila iste te večeri. Srećom, Duda je sve lepo opisala na svom blogu. Ja sam najzad uspela da nabavim snimke sa koncerta profesora, tako da možete da vidite kako je to izgledalo. Pošto je bilo puno tačaka (17), pustiću vam samo par meni najzanimljivijih. Nastavak teksta

Od 1920. do 1943. godine prvi oboista Njujorške filharmonije bio je Bruno Labate. Pošto je bio visok jedva metar i po, svaki put kada bi ustao da razgovara sa dirigentom, ostali članovi orkestra bi tiho dobacivali: „Ustani Bruno! Zar ne znaš kakav je red?“ Međutim, sva ta zadirkivanja on je dostojanstveno ignorisao.

Labate je bio poznat po svojim izjavama, koje su zabavljale njegove kolege u orkestru, ali se ni malo nisu dopadale mladim dirigentima. Jednom prilikom kada je dirigent Džon Barbiroli (inače 16 godina mlađi od Labatea) želeo da proba sa orkestrom jednu Mocartovu simfoniju (u kojoj nije bilo deonice oboe) i jednu Šubertovu simfoniju (u kojoj postoji deonica za obou), Labate je pre probe sa osmehom pitao: „Maestro, šta prvo sviramo? Jel Mocija?“ Barbiroli ga je ošto pogledao i odgovorio: „Ne, Šubija!“ Nastavak teksta

Ser Judžin Ajnsli Gusens (Eugene Aynsley Goossens), engleski dirigent i kompozitor, rođen je u Londonu na današnji dan – 26. maja davne 1893. godine, u porodici muzičara. Njegov otac, Judžin Gusens bio je dirigent i violinista, a njegov deda, takođe Judžin Gusens, bio je dirigent.

Na slici (s leva na desno): oboista Leon Gusens (Leon Goossens, 1897 – 1988), dirigent i violinista Judžin Gusens stariji (Eugene Goossens Snr, 1867 – 1958), dirigent i kompozitor Judžin Ajnsli Gusens (Eugene Aynsley Goossens, 1893 – 1962); harfistkinja Mari Gusens (Marie Goossens, 1894 – 1991), operska pevačica (kontra alt) Eni Kuk (Annie Cook), supruga Judžina Gusensa starijeg, i harfistkinja Sidoni Gusens (Sidonie Goossens, 1899 – 2004). Nastavak teksta

Simfonijsku poemu „Čarobnjakov šegrt“ komponovao je Pol Dika (Paul Dukas) 1897. godine, prema istoimenoj Geteovoj poemi iz 1797. godine.

Priča počinje kada stari čarobnjak odlazi iz svoje radionice ostavljajući svog pomoćnika samog. Pomoćnik, kome je dosadilo da sam donosi vodu iz bunara, začara metlu koja počne to da radi umesto njega. Na žalost, pomoćnik se uspava i probudi ga voda koja je preplavila sobu. Sav užasnut, on skoči sa stolice kako bi zaustavio metlu, ali tada shvata da ne zna čini kojima bi prekinuo magiju! On tada uzima sekiru i prepolovi metlu, ali time samo dobija dve metle, koje sada donose vodu duplo brže. Celu situaciju spašava stari čarobnjak, koji u tom momentu dolazi i prekida čini. Priča se završava čarobnjakovom porukom da magiju ne treba shvatati olako i da je smeju koristiti samo iskusni. Nastavak teksta

U leto 1737. godine, dok je boravio u Londonu, čuveni kastrat Farineli dobio je poziv da nastupi na Španskom dvoru. Poziv je poslao Ser Tomas Ficdžerald, sekretar u Španskoj ambasadi, po naređenju same kraljice. Naime, kraljica je verovala da bi Farinelijev glas mogao da izleči kralja Filipa V od depresije u kojoj se već duže vreme nalazio. (Zanimljivo je da su tadašnji doktori verovali u terapiju muzikom.)

Farineli je nastupio pred kraljem – otpevao je četiri svoje najlepše arije i čudo se zaista dogodilo! Kralj, koji je do tada bio povučen i nedruželjubiv čovek, odjednom je počeo da se interesuje za život, muziku, dešavanja u svetu i, naravno, za svoju ženu. Nastavak teksta

„Đani Skiki“ (Gianni Schicchi) je opera buffa (komična opera) u jednom činu Đakoma Pučinija, na italijanski libreto Đ. Forzana (Giovacchino Forzano). Opera je bazirana na priči koja se pominje u Danteovoj „Božanskoj komediji“ i predstavlja treću operu ciklusa „Il trittico“ ; prva je „Il tabarro“ (Plašt), a druga „Sour Angelica“ (Sestra Anđelika). Premijerno je izvedena 14. decembra 1918. godine u Metropolitenu i ubrzo je postala najpopularnija opera iz ovog ciklusa.

U svojoj „Božanskoj komediji“, tačnije u delu „Inferno“ (Pakao), Dante spominje čoveka po imenu Đani Skiki, koji se, kako bi za sebe dobio najbolje, predstavljao kao Buozo Donati i promenio testament u svoju korist. Međutim, ovo nije prvi izvor priče. Nastavak teksta

Jedna od najpoznatijih Betovenovih kompozicija je sonata za klavir br. 8 u c-molu (op.13), poznatija kao „Patetična sonata“. Ovo delo nastalo je 1798. godine, kada je Betoven imao 28 godina, a objavljeno je godinu dana kasnije – 1799. Što se samog naziva sonate tiče, neki muzikolozi kažu da je sam Betoven dao takav naziv, dok ostali tvrde da je zapravo Betovenov izdavač predložio da se sonata zove „Patetična“.

Postoji takođe i teorija da je Betovena za ovu sonatu inspirisala Mocartova klavirska sonata K457, jer su obe u c-molu i imaju tri slična stava. Međutim, ono što razlikuje Betovenovu sonatu od Mocartove je pojava tzv. lajtmotiva – ista melodija (vrlo malo izmenjena) se može naći u prvom i trećem stavu sonate. Nastavak teksta

Francuski kompozitor i pijanista, Žorž Bize, bio je pravo „čudo od deteta“. Primljen je na Pariski konzervatorijum sa nepunih deset godina i za svoje kompozicije je redovno dobijao nagrade. Jedna od njih bila je i „Prix de Rome“, koja je podrazumevala studiranje u Rimu u periodu od tri godine. Pre nego što je krenuo za Rim, Bize je zamolio svog profesora da mu napiše pismo preporuke za čuvenog kompozitora Merkadantea, koji je u to vreme bio direktor Konzervatorijuma u Napulju. Sa pismom u džepu, krenuo je za Italiju.

Prošlo je puno vremena pre nego što je Bize konačno odlučio da se javi Merkadanteu. Potražio je pismo preporuke koje je dobio od svog profesora. Međutim, nešto mu nije dalo mira i on je odlučio da otvori pismo i sazna kakvu preporuku je njegov profesor napisao. Sadržina pisma bila je sledeća: Nastavak teksta

Jedan od najpoznatijih orguljaša, lautista i kompozitora baroka, bio je Ditrih Bukstehude (Dieterich Buxtehude). O njegovom mestu i godini rođenja se još uvek ne zna puno, ali na osnovu podataka koji postoje o njegovom ocu Johanu, pretpostavlja se da je Ditrih rođen oko 1637. godine ili u Helsinburgu (današnja Švedska – tada Danska) ili u Bad Oldesku (današnja Nemačka – tada deo Danske kraljevine). Pretpostavlja se takođe da mu je rodno ime bilo Diderih, a da ga je po dolasku u Nemačku promenio u Ditrih. Ditrihov otac bio je zaposlen kao orguljaš u Bogorodičinoj crkvi u Helsinburgu, tako da je verovatno on bio zaslužan muzičko obrazovanje i izbor zanimanja svog sina. Nastavak teksta