Moj svet muzike

Godine 1898. Gabriel Fore (Gabriel Fauré) napisao je muziku za izvođenje komada „Pele i Melisanda“ (Pelléas and Mélisande) belgijskog književnika Morisa Meterlinka (Maurice Maeterlinck). Komad govori o zabranjenoj, nesrećnoj ljubavi između dvoje glavnih likova.

Dve godine kasnije, Fore je ovu scensku muziku preradio u svitu – Pelléas and Mélisande, op.80, koja je premijerno izvedena 1901. godine. Sastoji se iz pet stavova, a najpopularniji je Sičilijana (Sicilienne).

Kasnije su se javile i obrade ove svite za različite instrumente (flauta, klavir, violončelo, …).

Inače, Klod Debisi napisao je operu Pelléas and Mélisande, koja je premijerno izvedena u Parizu 1902. godine.

Zahvaljujući Željku, dođoh do jednog zanimljivog videa – „Istorija muzike“ (History of music). Momci iz gudačkog kvarteta „String fever“ su se na veoma zanimljiv način prošetali kroz muzičke periode i žanrove. U nešto više od 5 minuta uspeli su uklope više od 30 delova ( ili, bolje rečeno, delića) nekih od najpoznatijih kompozicija baroka, klasicizma, romantizma, muzike XX veka, pa čak i disko, pop, rok i džez muzike.

Bila sam oduševljena što sam na prvo slušanje uspela da prepoznam većinu kompozicija (lista je ovde, u pdf formatu). Probajte i vi  – verujem da ćete se pozitivno iznenaditi.

Molila bih i da mi pomognete da popunim praznine na listi, pošto ne mogu da se setim naziva nekih numera

Amelita Gali Kurći (ili Kurči – Amelita Galli-Curci) bila je jedna od najcenjenijih operskih pevačica (koloraturni sopran) početkom 20-tog veka. Divili su se lepoti i boji njenog glasa, kao i preciznoj intonaciji.

Rođena je na današnji dan, 18. novembra 1882. godine, u Milanu, kao Amelita Galli. Njen otac bio je uspešni biznismen, a njeni baka i deka sa majčine strane bili su dirigent i operska pevačica (sopran). Kada je imala samo 5 godina, majka je počela da je uči sviranju na klaviru, a u sedmoj godini prvi put je bila u operi.

Kao pijanista bila je izuzetno uspešna. Studirala je na Konzervatorijumu u Milanu, a u 23-oj godini ponuđeno joj je mesto profesora na istom Konzervatorijumu. Naravno, prihvatila je posao i u potpunosti se posvetila poslu predavača. Međutim, sve se promenilo kada je jednog dana čuveni operski kompozitor Pjetro Maskanji, inače njihov porodični prijatelj, čuo Amelitu kako peva. Rekao joj je da ima divan glas i da bi trebalo da se oproba u solo pevanju. Ona mu je obećala da će pokušati. Nastavak teksta

Slavni violinista Žorž Enesku (George Enescu) bio je jako dobar čovek. Kada je jedan od njegovih učenika, inače apsolvent violine, trebalo da održi solistički koncert, mladićev otac zamolio je Eneska da na tom koncertu prati svog učenika na klaviru. Pretpostavio je da će koncert sigurno biti posećen ako se na plakatu, pored imena njegovog sina, pojavi i ime ovog čuvenog violiniste. Enesku, koji je, osim violine, jako dobro svirao i klavir, prihvatio je ovu molbu.

I zaista, koncertna dvorana bila je prepuna. Izvođači su izašli na pozornicu, a Enesku je tada shvatio da mu treba neko ko bi mu okretao strane. Tada je u publici primetio svog prijatelja, čuvenog pijanistu Alfreda Kortoa (Alfred Cortot) . Pozvao ga je na pozornicu i objasnio mu ukratko celu situaciju. Naravno, Korto je rado pristao da pomogne. Koncert je mogao da počne.

Sutradan se u novinama pojavila neobična kritika:

„Juče je održan jedan nesvakidašnji koncert klasične muzike, na kome niko od muzičara nije bio na pravom mestu: Enesku je trebalo da svira violinu, Korto klavir, a mladi violinista da okreće strane“…

Jedna od najpoznatijih arija iz Verdijeve opere Rigoleto je arija vojvode od Mantove iz trećeg čina – „La donna è mobile“ („Žena je varljiva“). Ironija ove arije je u tome što je zapravo vojvoda taj koji je „varljiv“, tj. zavodi svaku ženu na koju naiđe.

Zanimljivo je da je, dok nije prvi put snimljena, ova arija uvežbavana u tajnosti. Razlog tome je taj što je melodija vrlo iteresantna i brzo se pamti. Već posle prvog izvođenja opere skoro svaki gondolijer u Veneciji je pevušio baš ovu ariju. Na premijeri „Rigoleta“ Rafael Mirate (Raffaele Mirate) igrao je ulogu vojvode i otpevao ovu ariju odlično. Posle njega, mnogi poznati tenori snimili su „La donna è mobile“: Lučano Pavaroti (Luciano Pavarotti), Enriko Karuzo (Enrico Caruso), Plasido Domingo (Plácido Domingo), Mario Lanza, Huan Dijego Flores (Juan Diego Flórez)…  Meni se ova arija najviše dopala u izvođenju Roberta Alanje (Roberto Alagna). Poslušajte i vi, pa izaberite najlepše izvođenje:

„Rigoleto“ (Rigoletto) je opera melodrama u tri čina, koju je napisao itaijanski kompozitor Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi). Libreto za ovu operu napisao je Frančesko Maria Pjave (Francesco Maria Piave), na italijanskom jeziku, prema drami Viktora Igoa „Kralj se zabavlja“ (Le roi s’amuse).

Opera je premijerno izvedena 11. marta 1851. godine u Veneciji.

Lica:

• Vojvoda od Mantove (tenor)
• Rigoleto (bariton) – vojvodina dvorska luda
• Đilda (sopran) – Rigoletova ćerka
• Sparafučile (bas) – plaćeni ubica
• Madalena (alt) – Sparafučilova sestra
• Đovana (meco-sopran) – Đildina pratilja
• Grof  Čeprano (bas)
• Grofica Čeprano (meco-sopran) – supruga grofa Čeprana
• Grof Monterone (bas)
• Marulo (bariton) – plemić
• Mateo Borsa (tenor) – dvorjanin
• tamničar (tenor)
• paž (meco-sopran)
• dame, gospoda, dvorjani, paževi, stražari (hor)

Radnja opere dešava se u XVI veku u Mantovi i okolini. Nastavak teksta

Dok je jednom prilikom probao sa svojim orkestrom, čuveni dirigent Bruno Valter imao je problema sa prvim čelistom. Naime, čelista je bio bolestan. Stalno je kašljao i time remetio probu. Neko vreme Bruno je bio strpljiv, ali čelista nikako nije mogao da prestane da kašlje. Dirigent se najzad, vidno iznerviran, obratio nesrećnom čelisti rečima:

„PA DOBRO, ČOVEČE, HOĆETE LI VEĆ JEDNOM PRESTATI DA SE PONAŠATE KAO PUBLIKA!?!“

Pre nekih mesec dana bio je objavljen konkurs za tekstove koji bi se našli u Blogopediji 2009. Iako nikada pre nisam slala svoje tekstove na bilo kakav konkurs, odlučila sam da ovog puta ipak probam.

A onda, pre par dana, zahvaljujući Twitter-u, saznam da je objavljena lista tekstova za ovogodišnju Blogopediju. Odem da vidim, kad ono – i moj tekst je tu! Kakvo prijatno iznenađenje! Kad se samo setim svih onih časova srpskog jezika u srednjoj školi sa kojih sam bežala kad god sam znala da treba da se piše sastav…

Želim da se zahvalim Slavku i Srđanu, koji su odlučili da je moj tekst dovoljno dobar da bi se našao u Blogopediji 2009 i da vam preporučim i ostale tekstove: Nastavak teksta

Na današnji dan, 22. septembra 1958. godine, u malom mestu Lajatiko, nedaleko od Pize, rođen je poznati italijanski tenor, Andrea Bočeli (Andrea Bocelli). Još kao mali pokazivao je veliku ljubav i interesovanje prema muzici. Već sa 6 godina počeo je da uči da svira klavir, a ubrzo zatim i flautu, saksofon, trubu, trombon, harfu, gitaru i bubnjeve. Takođe je voleo i da peva.

Na žalost, Andrea je još od rođenja imao problema sa vidom, a posle više lekarskih pregleda, utvrđeno je da pati od glaukoma. U svojoj 12-toj godini, posle nesreće na fudbalskom terenu, potpuno je izgubio vid. Njegova majka govorila je da mu je samo muzika donosila utehu.

Sa samo 14 godina (1972.) Andrea je pobedio na svom prvom pevačkom takmičenju, „Margherita d`Oro“ u Viaređu, kompozicijom „O sole mio“. Po završetku Srednje škole (1980), studirao je pravo na Univerzitetu u Pizi. Kako bi zaradio novac, nastupao je u barovima, gde je pevao aktuelne hitove. Tamo je i upoznao svoju buduću ženu, Enriku, sa kojom se venčao 1992. godine. Njihova dva sina rođena su 1995. (Amos) i 1997. (Mateo) godine.

Bočelijeva pevačka karijera počela je 1992. godine, kada se javio na audiciju koju je organizovao u to vreme vrlo popularan italijanski rok pevač Cukero. Njemu je bio potreban tenor koji bi otpevao sa njim demo snimak kompozicije Miserere, koju je Cukero planirao da snimi sa Pavarotijem. Kada je Pavaroti čuo Bočelija, bio je toliko oduševljen, da je rekao Cukeru da bi kompoziciju možda ipak trebalo da otpeva sa Bočelijem. Cukero je ipak ubedio Pavarotija da pevaju zajedno, a zahvaljujući toj audiciji Bočelijeva karijera krenula je uzlaznim putem. Nastavak teksta