Moj svet muzike

Komičnu operu (opera buffa* ili ‘commedia per musica’) „Ljubavni napitak“ (L’elisir d’amore ), napisao je italijanski kompozitor Gaetano Donizeti (Gaetano Donizetti). Libreto na italijanskom jeziku uradio je F. Romani ( Felice Romani), prema libretu koji je napisao E. Skrib (Eugène Scribe) za delo „Le philtre“ Daniela Obera iz 1831. godine. Opera Ljubavni napitak premijerno je izvedena 12. maja 1832. godine u Teatru u Milanu, a Ričard Wagner je 1840. godine uradio aranžman za solo klavir.

Radnja ove opere smeštena je u malo italijansko selo, a dešava se krajem 18-og veka.

Lica:

• Nemorino, mladi seljak, zaljubljen u Adinu – tenor
• Adina, mlada i bogata devojka – sopran
• Belkore, narednik – bariton
• Dr Dulkamara, nadrilekar – bas
• Đaneta, devojka iz sela – sopran
• seljani, vojnici iz Belkoreovog odreda

Nastavak teksta »

Čuveni dirigent, ser Tomas Bičam, bio je poznat po svojoj neverovatnoj memoriji. Na svim svojim koncertima dirigovao je napamet. Zbog toga su ga često zvali da uskoči kao zamena, ako se neko od dirigenata iznenada razboli. Međutim, jednom prilikom kada su ga zamolili da diriguje u Londonu umesto jednog češkog dirigenta, koji je morao da otkaže gostovanje, na repertoaru je bila opera Bedricha Smetane - „Prodana nevesta“, koju Bičam nije tako dobro poznavao. Zbog toga je na probi bio izuzetno nervozan i neprijatan prema izvođačima.

Posle probe, prišao mu je tada slavni tenor Richard Tauber, koji je pevao glavnu tenorsku ulogu i rekao:

„Ser Tomas, ja moram u ime svih nas da se izvinim i da Vas molim da budete strpljivi prema nama. Naime, mi ovu operu pevamo već 20 godina, ali smo tek sada shvatili da je smo je zapravo pevali pogrešno. Molim Vas, nemojte nas grditi. Treba nam ipak malo vremena da zaboravimo ona prethodna izvođenja.“

Bičam je shvatio šta je tenor želeo da mu kaže. Nasmejao se, a onda ga zamolio da mu se pridruži za vikend, kako bi mu pomogao da što bolje prostudira partituru ove opere.

Danzón br. 2 za orkestar napisao je Arturo Markez (Arturo Márquez), jedan od najpopularnijih meksičkih kompozitora savremene klasične muzike. Inspiraciju za ovu kompoziciju (kao i za ostale istog naziva) Markez je našao u muzici Kube i meksičke regije Verakruz.

Nastavak teksta »

Tereza Karenjo, poznata pijanistkinja, operska pevačica, kompozitor i dirigent, imala je zanimljiv ljubavni život. Udavala se i razvodila nekoliko puta. Dok je bila u braku sa svojim četvrtim mužem, pijanistom i kompozitorom Eženom d`Alberom, održala je klavirski koncert i u Berlinu. Ovaj koncert bio je uspešan kao i ostali njeni nastupi, ali je bio interesantan tekst koji je sutradan izašao u novinama:

„Bio je to prvi nastup gospođe Karenjo na drugom koncertu Filharmonije u ovoj sezoni. Svirala je Treću klavirsku sonatu svog četvrtog muža. Svirala je svih pet stavova. Publika ju je aplauzom pozvala na pozornicu čak šest puta.“

Na današnji dan, 16. jula 1858. godine, rođen je Ežen Isaj (Eugène Ysaÿe), belgijski violinista, kompozitor i dirigent, često nazivan i „Kralj violine“. Iako je Ežen poticao iz seoske porodice, skoro svi u njegovoj porodici svirali su po neki instrument. Interesantno je da postoji legenda o tome kako je prva violina dospela u Isaj porodicu. Legenda glasi ovako:

Nekada davno, drvoseče su u šumi našle jednog dečaka i doveli su ga u selo. Dečak je bio vredan i počeo je da radi kao kovač. Jednom prilikom, na seoskom festivalu, on je zadivio sve prisutne svirajući na instrumentu zvanom „viol“ (gudački instrument koji se upotrebljavao u baroku, najbliži „rođak“ današnjoj violini). Od tada su seljani svakodnevno uživali pevajući i igrajući uz prelepu muziku koju je dečak stvarao. Nastavak teksta »