Moj svet muzike

Moja profesorka klavira je baš religiozna. Svaki put kada sviram, ona zatvori oči, vrti glavom levo-desno i govori: „Gospode Bože…“

Betovenova Prva simfonija izvedena je premijerno na današnji dan, 2. aprila 1800. godine, u Beču. Rad na ovoj simfoniji Betoven je počeo još 1791. godine, skoro 10 godina pre premijere, a prvi put je objavljena tek 1801. godine.

Prva simfonija nastala je pod Hajdnovim uticajem, ali je bila potpuno nova i originalna za to doba. Sastoji se iz četiri stava i traje ukupno 23 minuta. Posvećena je baronu Gotfridu van Svitenu, koji je bio jedan od prvih Betovenovih pokrovitelja.

U jednom gradiću u Italiji živele su tri porodice u istom kvartu, koje su se, nezavisno jedna od druge, bavile proizvodnjom violina. Posle više godina, Amati porodica rešila je da poboljša svoju prodaju tako što će u izlog svoje radionice staviti natpis: „Mi pravimo najbolje violine u Italiji“. Porodica Gvarneri je na to odgovorila natpisom: „Mi pravimo najbolje violine na svetu!“. I treća porodica, Stradivarijus, je najzad okačila natpis, a na njemu je pisalo: „Mi pravimo najbolje violine u kvartu“

Sergej Rahmanjinov (Sergej Vasilevič Rakhmaninov), ruski kompozitor, pijanista i dirigent, rođen je na današnji dan, 1. aprila 1873. godine. Bio je jedan od najuticajnijih pijanista XX veka. Posedovao je neverovatnu tahniku i odličan osećaj za ritam. Kažu da je bio visok 198 cm i da je imao raspon šake oko 30 cm – mogao je da obuhvati 13 intervala na klaviru! Odlično je čitao s lista, čak i komplikovanije kompozicije.

Među njegovim najpoznatijim kompozicijama su 4 klavirska koncerta, Rapsodija na temu Paganinija, Vokaliza, 17 etida-slika, 6 muzičkih momenata, kao i 24 prelida za klavir, od kojih je najpoznatiji Prelid u cis-molu…

Jozef Hajdn (Franz Joseph Haydn), austrijski kompozitor, rođen je na današnji dan, 31. marta 1732. godine. Među prijateljima poznat i kao „Dobri tata Hajdn“, bio je najstariji od trojice majstora bečke klasike.  „Bečku trojku“ (ili „Bečke klasike“, kako su ih još nazivali) činili su Hajdn, Mocart i Betoven. Za njih se govorilo da je Hajdn stvarao pravila klasične muzike, Mocart im se pokoravao, a Betoven ih kršio.

Hajdn je komponovao s neverovantom lakoćom, o čemu svedoči i njegov izuzetno bogat opus. Napisao je 150 simfonija, 15 misa, 18 opera, 39 klavirskih sonata, 47 trija, 170 gudačkih trija i 83 gudačka kvarteta. Takođe je napisao i veliki broj serenada, divertimenta, koncerata, uvertira, moteta, arija i pesama.