Moj svet muzike

Da li Vam se ikada desilo da ste otišli na koncert klasične muzike, ali niste bili sigurni kako treba da se ponašate dok slušate određenu muziku? Ako jeste, onda je ovo pravi tekst za Vas!

Godine 1881., u (tada) popularniom francuskom časopisu „La Vie Parisienne„, objavljeno je par vedrih „uputstava“ o ponašanju na koncertu klasične muzike, pod nazivom „Muzički ABC“ ili „Šta treba osećati i govoriti pri slušanju pojedinih majstora“. Evo nekih od njih:

Hektor Berlioz

Najznačajnija dela: „Prokletstvo Fausta“, „Trojanci“, „Fantastična simfonija“. „Prokletstvo Fausta“ izvodi se svake godine na „Popularnim koncertima“. Nije lako izdržati ovaj haos, ali – mora se.

Poželjni komentari: Čudesno! Toliko čudesno – koliko je to moguće! Kakva smelost!…Kakva drskost!… Ove harmonije su više nego bizarne!… Čudesno… Čudesno…

Pravila o držanju za vreme slušanja: Pogled divlji i upola smeten… Ruke zgrčene… Grla se suše… U uši staviti onoliko vate koliko može da stane! Nastavak teksta

BlogOpen – SocialOpen 2010 već je završen (za sve one koji ne znaju šta je uopšte BlogOpen, Suske ima odličan tekst ). Puno zanimljivih ljudi, puno interesantnih predavanja, puno novih prijatelja i lepih uspomena…

Ne umem rečima da iskažem svoja osećanja, tako da ću vam pokazati nekoliko slika. Nadam se da ćete uspeti da osetite pozitivnu atmosferu koja je preovladavala u Novom Sadu ovog vikenda

Zahvaljujem se puno Igoru Mitroviću, Dedi i Walteru na slikama

Jedna od najpopularnijih kompozicija Gabriela Forea je svakako njegova Pavana, op.50. Pisana je po uzoru na istoimenu igru koja je bila popularna na španskom dvoru u 16-tom veku (doba renesanse).

Kada je počeo da radi na ovom delu, Fore je zamislio da to bude orkestarska kompozicija koja bi se izvodila na popularnim letnjim koncertima kojima je dirigovao Žil Dombe (Jules Danbé). Međutim, kada je kasnije odlučio da Pavanu posveti svojoj pokroviteljki, grofici Elizabet, poželeo je da delo učini grandioznijim, tako da je dodao i deonicu hora, a ostavio je i mogućnost za plesnu koreografiju. Stihove za hor napisao je grofičin rođak, po uzoru na francuskog pisca Verlena.

Orkestarska verzija Pavane izvedena je premijerno 25. novembra 1888. na jednom od koncerata Orkestra Lamuro (Concert Lamoureux).

Tri dana kasnije, izvedena je premijerno i verzija sa horom, na koncertu koji je organizovalo Société Nationale de Musique, koje je osnovano kako bi se mladim muzičarima dala prilika da predstave svoja dela publici. Nastavak teksta

„Prix d’Arts je nagrada za blogere koji prenose kulturne, etičke, literarne, osobne itd. vrijednosti izvan nacinalnih i govornih granica. Koji, sažeto rečeno, pokazuju da se njihova živa kreativnost i razmišljanje može lako otkriti u njihovim riječima i između redaka, bez obzira na jezik kojim pišu. Nagrada je zamišljena kao sredstvo promicanja prijateljstva među blogerima, način da se iskaže naklonost i priznanje za njihov rad koji webu daje dodatnu vrijednost.“

O čemu se ovde radi?

To sam se i ja zapitala kada sam videla prvi put ovu nagradu na blogu kod Šovlje. Nije mi bilo jasno kako sve to funkcionše, ali posle malo čeprkanja i kliktanja, pronašla sam početak .

Izgleda da je sve počelo kada je  Verkić dobila ovu nagradu, koju je zatim uručila Čarobnoj, koja je nagradu onda prosledila dalje Drvcetu, a Drvce prosledila Šovlji. Kod Drvceta na blogu saznah i da sam nagradu dobila i od nje! Quelle surprise! Nastavak teksta

Da me neko pita koje godišnje doba najviše volim, bez razmišljanja bih odgovorila – leto. Da li zato što sam rođena u avgustu ili je nešto drugo u pitanju – ne znam, ali znam da voooolim kad je toplo. Međutim, u poslednjih par godina zavolela sam i jesen. Ne zato što je tada priroda prelepa, niti zato što se tada kreće u školu ( ), već zato što se tada održava BlogOpen . Ali, ovaj tekst nije o BlogOpenu, već o Blogopediji…

Za one koji ne znaju (mada, mislim da je takvih malo), Blogopedija predstavlja štampano izdanje najboljih tekstova objavljenih na blogovima između dva BlogOpen-a. Imala sam tu sreću i čast da je prošle godine u Blogopediji objavljen moj tekst „Sve njihove ljubavi“. Na žalost, od tada do danas, zbog raznoraznih okolnosti, nisam imala puno vremena za svoj blog, što je rezultiralo manjim brojem tekstova na istom. To je i razlog što ove godine nisam poslala ni jedan svoj tekst na konkurs za Blogopediju. Bar ne odmah… Nastavak teksta

Verujem da većina vas koji svraćate ovde zna šta je (ili ko su) „Perpetuum Jazzile“. Za one koji ne znaju, radi se o mešovitom slovenačkom horu čiji repertoar obuhvata džez, brazilsku bossa novu, swing, funk, gospel, kao i pop muziku. Interesantno je da pevaju najčešće ‘a cappella’ (bez instrumentalne pratnje), sa vokalnim perkusionistom Sašom Vrabičem (poznat i kao Multitask) ili uz pratnju džez tria.

Ovaj hor osnovao je 1983. godine Marko Tiran, ali tada su nastupali pod nazivom Gaudeamus kamerni hor (Gaudeamus Chamber Choir). Od 2001. godine, dirigent, umetnički direktor, aranžer i muzički producent hora postaje Tomaž Kozlevčar, koji usmerava hor ka džez ritmovima i kompleksnim harmonijama, što Perpetuum Jazzile izdvaja od svih ostalih (slovenačkih) horova i vokalnih ansambala.

Naravno, ovaj tekst ne bi bio potpun bez snimka jedne od njihovih najpopularnijih numera. Radi se o obradi pesme „Africa“, grupe Toto. Uživajte!

Umalo da zaboravim! Perpetuum Jazille će u subotu, 11. septembra 2010. u 22:30 nastupiti na Trgu Slobode u Novom Sadu, u okviru Desetog Internacionalnog Festivala Uličnih Svirača. Vidimo se na Trgu

Druga Svetska konferencija pijanista (World Piano Conference) biće održana od 26. do 31. avgusta 2010. godine u Novom Sadu, u organizaciji EPTA Vojvodine i Muzičke škole „Isidor Bajić“. U okviru Konferencije nastupiće preko 100 pijanista i klavirskih pedagoga iz celog sveta, koji će držati koncerte, predavanja, seminare i majstorske kurseve.

Ova manifestacija odvijaće se u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ i u novosadskoj Sinagogi, a detaljan raspored satnice možete preuzeti ovde. Ulaz na sva dešavanja je besplatan!

Važno obaveštenje za profesore muzičkih škola: ova konferencija je ujedno i akreditovani seminar (donosi 24 sata)!

Godine 1851. u pariskom teatru Odeon izveden je pozorišni komad pod nazivom „Hofmanove fantastične priče“ (Les contes fantastiques d’Hoffmann). Ovaj komad napisali su Žil Barbier (Jules Barbier) i Mišel Kare (Michel Carré), prema motivima iz pripovetki nemačkog ranog romantičara E. T. A. Hofmana (E. T. A. Hoffmann). Žak Ofenbah (Jacques Offenbach), pariski kompozitor nemačkog porekla, video je ovaj komad i došao je na ideju da napiše operu prema istim motivima. Uzeo je motive iz sledećih Hofmanovih pripovetki: Die Gesellschaft im Keller („Društvo u podrumu“), Der Sandmann („Peščani čovek“ – mitski lik, onaj koji te vodi u san), Die Abendteuer der Sylvester-Nacht (Avantura Novogodišnje noći“), Rath Krespel i Das verlorene Spiegelbild („Izgubljeni odraz iz ogledala“)***. Ovo je bila Ofenbahova prva i jedina opera, a libreto je napisao Žil Barbier, na francuskom jeziku.

Fantastična opera „Hofmanove priče“ (Les contes d’Hoffmann) prvi put je izvedena 18. maja 1879. godine u kući Ofenbaha. Prvo javno izvođenje bilo je 10. februara 1881. godine u Opéra-Comique u Parizu, ali bez drugog čina (priča o Đulijeti). Prva prava premijera bila je deset meseci kasnije, 8. decembra 1881., u Ringtheater u Beču, kada je opera izvedena prvi put javno i u celini. Nastavak teksta

Davne 1976. godine američki muzičar Džoel Koen (Joel Cohen) došao je na ideju da bi se, u čast muzike, mogla napraviti svečanost koja bi trajala celu noć. Izabrao je noć između 21. i 22. juna, tj. lenju dugodnevnicu.

Koen je u to vreme radio u francuskoj nacionalnoj radio-stanici „France Musique“, tako da je njegova ideja došla i do tadašnjeg direktora za muziku i igru u francuskom Ministarstvu kulture – Morisa Florea (Maurice Fleuret).

Cilj ovog festivala bio bi da promoviše muziku na dva načina:

• amateri i profesionalni muzičari nastupali bi besplatno na ulicama i trgovima (na francuskom Fête de la Musique, tj. Praznik muzike, zvuči isto kao i Faites de la musique, što znači „Pravite muziku!“)
• oraganizovali bi se brojni besplatni koncerti, svih muzičkih žanrova, kako bi se muzika što bolje približila publici.

Nastavak teksta

Prema poslednjim istraživanjima, oko 84 miliona ljudi u Evropi živi u siromaštvu i bez osnovnih sredstava za život. Članovi Evropske Unije rešili su  da 2010. godinu proglase godinom borbe protiv siromaštva i socijalne otuđenosti. Planiran je niz aktivnosti i dešavanja, koja imaju za cilj da ukažu na ovaj problem i pronađu načine za njegovo rešenje. Viva Europa 2010 je deo ovog projekta.

O čemu se tu zapravo radi?

U petak, 18. juna 2010. godine, u Umetničkom centru kraljice Sofije u Valensiji (Španija) biće izvedena opera „Karmen“ Žorža Bizea. Ono što je zanimljivo je da će na javnim gradskim trgovima širom Evrope, na velikim ekranima, biti moguće pratiti direktan prenos ove opere.

Nastavak teksta