Moj svet muzike

Zahvaljujući Željku, dođoh do jednog zanimljivog videa – „Istorija muzike“ (History of music). Momci iz gudačkog kvarteta „String fever“ su se na veoma zanimljiv način prošetali kroz muzičke periode i žanrove. U nešto više od 5 minuta uspeli su uklope više od 30 delova ( ili, bolje rečeno, delića) nekih od najpoznatijih kompozicija baroka, klasicizma, romantizma, muzike XX veka, pa čak i disko, pop, rok i džez muzike.

Bila sam oduševljena što sam na prvo slušanje uspela da prepoznam većinu kompozicija (lista je ovde, u pdf formatu). Probajte i vi  – verujem da ćete se pozitivno iznenaditi.

Molila bih i da mi pomognete da popunim praznine na listi, pošto ne mogu da se setim naziva nekih numera

Amelita Gali Kurći (ili Kurči – Amelita Galli-Curci) bila je jedna od najcenjenijih operskih pevačica (koloraturni sopran) početkom 20-tog veka. Divili su se lepoti i boji njenog glasa, kao i preciznoj intonaciji.

Rođena je na današnji dan, 18. novembra 1882. godine, u Milanu, kao Amelita Galli. Njen otac bio je uspešni biznismen, a njeni baka i deka sa majčine strane bili su dirigent i operska pevačica (sopran). Kada je imala samo 5 godina, majka je počela da je uči sviranju na klaviru, a u sedmoj godini prvi put je bila u operi.

Kao pijanista bila je izuzetno uspešna. Studirala je na Konzervatorijumu u Milanu, a u 23-oj godini ponuđeno joj je mesto profesora na istom Konzervatorijumu. Naravno, prihvatila je posao i u potpunosti se posvetila poslu predavača. Međutim, sve se promenilo kada je jednog dana čuveni operski kompozitor Pjetro Maskanji, inače njihov porodični prijatelj, čuo Amelitu kako peva. Rekao joj je da ima divan glas i da bi trebalo da se oproba u solo pevanju. Ona mu je obećala da će pokušati. Nastavak teksta »

Slavni violinista Žorž Enesku (George Enescu) bio je jako dobar čovek. Kada je jedan od njegovih učenika, inače apsolvent violine, trebalo da održi solistički koncert, mladićev otac zamolio je Eneska da na tom koncertu prati svog učenika na klaviru. Pretpostavio je da će koncert sigurno biti posećen ako se na plakatu, pored imena njegovog sina, pojavi i ime ovog čuvenog violiniste. Enesku, koji je, osim violine, jako dobro svirao i klavir, prihvatio je ovu molbu.

I zaista, koncertna dvorana bila je prepuna. Izvođači su izašli na pozornicu, a Enesku je tada shvatio da mu treba neko ko bi mu okretao strane. Tada je u publici primetio svog prijatelja, čuvenog pijanistu Alfreda Kortoa (Alfred Cortot) . Pozvao ga je na pozornicu i objasnio mu ukratko celu situaciju. Naravno, Korto je rado pristao da pomogne. Koncert je mogao da počne.

Sutradan se u novinama pojavila neobična kritika:

„Juče je održan jedan nesvakidašnji koncert klasične muzike, na kome niko od muzičara nije bio na pravom mestu: Enesku je trebalo da svira violinu, Korto klavir, a mladi violinista da okreće strane“…

Jedna od najpoznatijih arija iz Verdijeve opere Rigoleto je arija vojvode od Mantove iz trećeg čina – „La donna è mobile“ („Žena je varljiva“). Ironija ove arije je u tome što je zapravo vojvoda taj koji je „varljiv“, tj. zavodi svaku ženu na koju naiđe.

Zanimljivo je da je, dok nije prvi put snimljena, ova arija uvežbavana u tajnosti. Razlog tome je taj što je melodija vrlo iteresantna i brzo se pamti. Već posle prvog izvođenja opere skoro svaki gondolijer u Veneciji je pevušio baš ovu ariju. Na premijeri „Rigoleta“ Rafael Mirate (Raffaele Mirate) igrao je ulogu vojvode i otpevao ovu ariju odlično. Posle njega, mnogi poznati tenori snimili su „La donna è mobile“: Lučano Pavaroti (Luciano Pavarotti), Enriko Karuzo (Enrico Caruso), Plasido Domingo (Plácido Domingo), Mario Lanza, Huan Dijego Flores (Juan Diego Flórez)…  Meni se ova arija najviše dopala u izvođenju Roberta Alanje (Roberto Alagna). Poslušajte i vi, pa izaberite najlepše izvođenje:

„Rigoleto“ (Rigoletto) je opera melodrama u tri čina, koju je napisao itaijanski kompozitor Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi). Libreto za ovu operu napisao je Frančesko Maria Pjave (Francesco Maria Piave), na italijanskom jeziku, prema drami Viktora Igoa „Kralj se zabavlja“ (Le roi s’amuse).

Opera je premijerno izvedena 11. marta 1851. godine u Veneciji.

Lica:

• Vojvoda od Mantove (tenor)
• Rigoleto (bariton) – vojvodina dvorska luda
• Đilda (sopran) – Rigoletova ćerka
• Sparafučile (bas) – plaćeni ubica
• Madalena (alt) – Sparafučilova sestra
• Đovana (meco-sopran) – Đildina pratilja
• Grof  Čeprano (bas)
• Grofica Čeprano (meco-sopran) – supruga grofa Čeprana
• Grof Monterone (bas)
• Marulo (bariton) – plemić
• Mateo Borsa (tenor) – dvorjanin
• tamničar (tenor)
• paž (meco-sopran)
• dame, gospoda, dvorjani, paževi, stražari (hor)

Radnja opere dešava se u XVI veku u Mantovi i okolini. Nastavak teksta »