Moj svet muzike

„Radecki marš“ (Radetzky March, op. 228) Johana Štrausa I je svakako jedan od najpopularnijih marševa ikada napisanih. Posvećen je austrijskom fedmaršalu Jozefu Radeckom. Kada su prvi put čuli ovaj marš, austrijski vojnici su, poneseni muzikom, krenuli da tapšu i lupaju nogama o pod u ritmu muzike. Ova tradicija ostala je do današnjeg dana. Naime, pošto se Radecki marš izvodi tradicionalno svake godine na Novogodišnjem koncertu u Beču, običaj je da publika tapše u rimu muzike. Pogledajte i sami:

Svim posetiocima ovog bloga želim

sve najlepše u novoj 2010. godini!

Nastavak teksta »

Godine 1898. Gabriel Fore (Gabriel Fauré) napisao je muziku za izvođenje komada „Pele i Melisanda“ (Pelléas and Mélisande) belgijskog književnika Morisa Meterlinka (Maurice Maeterlinck). Komad govori o zabranjenoj, nesrećnoj ljubavi između dvoje glavnih likova.

Dve godine kasnije, Fore je ovu scensku muziku preradio u svitu – Pelléas and Mélisande, op.80, koja je premijerno izvedena 1901. godine. Sastoji se iz pet stavova, a najpopularniji je Sičilijana (Sicilienne).

Kasnije su se javile i obrade ove svite za različite instrumente (flauta, klavir, violončelo, …).

Inače, Klod Debisi napisao je operu Pelléas and Mélisande, koja je premijerno izvedena u Parizu 1902. godine.

Zahvaljujući Željku, dođoh do jednog zanimljivog videa – „Istorija muzike“ (History of music). Momci iz gudačkog kvarteta „String fever“ su se na veoma zanimljiv način prošetali kroz muzičke periode i žanrove. U nešto više od 5 minuta uspeli su uklope više od 30 delova ( ili, bolje rečeno, delića) nekih od najpoznatijih kompozicija baroka, klasicizma, romantizma, muzike XX veka, pa čak i disko, pop, rok i džez muzike.

Bila sam oduševljena što sam na prvo slušanje uspela da prepoznam većinu kompozicija (lista je ovde, u pdf formatu). Probajte i vi  – verujem da ćete se pozitivno iznenaditi.

Molila bih i da mi pomognete da popunim praznine na listi, pošto ne mogu da se setim naziva nekih numera

Amelita Gali Kurći (ili Kurči – Amelita Galli-Curci) bila je jedna od najcenjenijih operskih pevačica (koloraturni sopran) početkom 20-tog veka. Divili su se lepoti i boji njenog glasa, kao i preciznoj intonaciji.

Rođena je na današnji dan, 18. novembra 1882. godine, u Milanu, kao Amelita Galli. Njen otac bio je uspešni biznismen, a njeni baka i deka sa majčine strane bili su dirigent i operska pevačica (sopran). Kada je imala samo 5 godina, majka je počela da je uči sviranju na klaviru, a u sedmoj godini prvi put je bila u operi.

Kao pijanista bila je izuzetno uspešna. Studirala je na Konzervatorijumu u Milanu, a u 23-oj godini ponuđeno joj je mesto profesora na istom Konzervatorijumu. Naravno, prihvatila je posao i u potpunosti se posvetila poslu predavača. Međutim, sve se promenilo kada je jednog dana čuveni operski kompozitor Pjetro Maskanji, inače njihov porodični prijatelj, čuo Amelitu kako peva. Rekao joj je da ima divan glas i da bi trebalo da se oproba u solo pevanju. Ona mu je obećala da će pokušati. Nastavak teksta »

Slavni violinista Žorž Enesku (George Enescu) bio je jako dobar čovek. Kada je jedan od njegovih učenika, inače apsolvent violine, trebalo da održi solistički koncert, mladićev otac zamolio je Eneska da na tom koncertu prati svog učenika na klaviru. Pretpostavio je da će koncert sigurno biti posećen ako se na plakatu, pored imena njegovog sina, pojavi i ime ovog čuvenog violiniste. Enesku, koji je, osim violine, jako dobro svirao i klavir, prihvatio je ovu molbu.

I zaista, koncertna dvorana bila je prepuna. Izvođači su izašli na pozornicu, a Enesku je tada shvatio da mu treba neko ko bi mu okretao strane. Tada je u publici primetio svog prijatelja, čuvenog pijanistu Alfreda Kortoa (Alfred Cortot) . Pozvao ga je na pozornicu i objasnio mu ukratko celu situaciju. Naravno, Korto je rado pristao da pomogne. Koncert je mogao da počne.

Sutradan se u novinama pojavila neobična kritika:

„Juče je održan jedan nesvakidašnji koncert klasične muzike, na kome niko od muzičara nije bio na pravom mestu: Enesku je trebalo da svira violinu, Korto klavir, a mladi violinista da okreće strane“…