Moj svet muzike

U petak, 25. februara, novosadska publika imaće zadovoljstvo da prisustvuje debiju jednog mladog i perspektivnog sastava pod nazivom Novosadski Omladinski Jazz Ansambl. Ovaj ansambl nastao je sredinom 2009. godine, a njegovi članovi su đaci, studenti i profesionalni muzičari, kojima je zajednička ljubav prema muziciranju u big bendu.

• Saksofoni: Ljubomir Turajlija (alt), Sandra Dropo (alt), Bojan Cvetinov (tenor), Milan Jančurić (tenor)
• Trube: Goran Erić, Filip Balog, Stefan Stanečić
• Tromboni: Nemanja Zlatarev, Kosta Vukašinović, Nemanja Sovtić (bas trombon)
• Gitare: Boris Hlozan, Milan Pasula (bas gitara), Srđan Stević (bas gitara)
• Aleksandar Uzelac – klavir
• Aleksandar Škorić – bubnjevi
• Fedor Ruškuc – dirigent

Na repertoaru Novosadskog Jazz Ansambla su džez, sving, bluz i fank kompozicije. Na koncertu u petak, imaćete priliku da čujete dela Milana Svobode, Ilia Volantea, Bennyja Goodmana, Paula Busbyja i Mylesa Collinsa.

Pored Novosadskog Omladinskog Jazz Ansambla, na koncertu će nastupiti i trio „Passione“, kao i Septet Jazz Ansambla.

Koncert počinje u 21h, u klubu Foxtrot u Novom Sadu, a ulaz je besplatan.

*slika preuzeta odavde.

Verovatno ste i ranije čuli o takmičenjima koja se organizuju preko interneta. Učesnik se prijavi, pošalje snimak svog sviranja (ili pevanja), a ocenjuje ga žiri sastavljen od eminentnih muzičara i profesora muzike. Drago mi je da mogu da vas obavestim da sada i  Udruženje pedagoga osnovnih i srednjih muzičkih škola Srbije organizuje jedno takvo takmičenje -  Internet music competition.

Internet muzičko takmičenje ima puno prednosti u odnosu na regularna muzička takmičenja.

Svi znamo da na takmičenju (regularnom) učesnik ima samo jednu priliku da odsvira svoj program pred publikom i žirijem. Vrlo često se dešava da to izvođenje ne bude onako kako je takmičar zamislio. Razloga za to ima puno – najčešći je trema, ali se može desiti i da takmičaru tog dana nije dobro ili da mu jednostavno to nije dan za sviranje. Pošto žiri na internet takmičenju ocenjuje snimak programa, takmičar može taj program snimati koliko god puta želi, sve dok ne bude u potpunosti zadovoljan svojim izvođenjem.

Snimak kompozicija žiri može odgledati na miru i nekoliko puta, što pomaže kvalitetnijem ocenjivanju takmičara. Za članove žirija mogu se izbrati najeminentniji stručnjaci u datoj oblasti, iz bilo kog kraja sveta, opet zahvaljujući tome što se ocenjuju snimci izvođenja, a ne nastup uživo. Nastavak teksta

Iako je generalno zasnovana na istoimenom romanu Miguela Servantesa,  opera „Don Kihot“ (Don Qixote) francuskog kompozitora Žila Masnea (Jules Massenet) zapravo ima više sličnosti sa pričom Žaka le Loreina, „Vitez tužnog lika“ (Le chevalier de la longue figure), koja je takođe jedna od obrada Servantesovog romana.

Masne se verovatno, na neki način, poistovetio sa likom Don Kihota, jer je i sam bio zaljubljen u mladu devojku – Lusi Arbel, koja je igrala ulogu Dulčineje u prvoj postavi ove opere (u to vreme, Masne je imao 67 godina). U ulozi Don Kihota tada je nastupao jedan od najpoznatijih ruskih basova – Fjodor Šaljapin, koga je Masne i imao na umu dok je pisao ovu ulogu.

Libreto za operu Don Kihot napisao je Anri Kain (Henri Caïn), a delo je premijerno izvedeno 19. februara 1910. godine,  u Operi Monte Karla. Pripada žanru takozvane herojske komedije (comédie-héroïque).

Ova opera ima 5 činova i traje oko 2 sata.

Radnja se dešava u Španiji, krajem 16-tog veka. Nastavak teksta

U antičkoj Grčkoj, najstariji muzički oblik bila je KITARODIJA – pevač bi sam sebe pratio na kitari, a u pauzama između pevanja svirao bi interludijum*. Pevale su se uglavnom ljubavne pesme, odlomci iz epopeja (kojima bi prethodio preludijum), zdravice, političke pesme… Glavna tačka kitarodičkih nastupa bio je NOMOS, posvećen bogu Apolonu, koji se sastojao iz nekoliko delova.

AULODIJA predstavlja oblik starogrčke muzike gde je pevanje praćeno sviranjem na aulosu. Naravno, za ovakav oblik muziciranja potrebna su dva izvođača (zato što je aulos duvački instrument), pa je možda to bio razlog što je aulodija bila manje popularna od kitarodije.

Što se tiče instrumentalne muzike, postojale su kitaristika i auletika. I ovi muzički oblici dobili su svoje nazive prema instrumentima koji u muziciranju učestvuju: KITARISTIKA je sviranje na kitari (bez pevanja), a AULETIKA – sviranje na aulosu. Što se popularnosti ovih oblika tiče, kitaristika je bila manje popularna od auletike. Repertoar je bio manji, siromašniji, a cilj je bio što bogatije ukrasiti melodiju. Nastavak teksta

Gustav Holst završio je svoju svitu „Planete“ 1916. godine. U to vreme, za planetu Pluton još se nije znalo – ona je otkrivena tek 1930. godine. Međutim, iako je Holst tada još uvek bio živ (umro je 1934.), nije želeo da napiše još jedan stav kojim bi predstavio novootkrivenu planetu. Kao što sam već ranije spomenula, ovo je uradio engleski kompozitor Kolin Metjuz (Collin Matthews), 2000-te godine. Stav je nazvao „Pluton, obnavljač“ (Pluto, the Renewer).

Sada, kada ste odslušali kako zvuče sve planete u sunčevom sistemu (osim Zemlje), možete li se odlučiti za jednu koja je ostavila najveći utisak?

Naravno, evo i par rečenica o Plutonu sa astrološke tačke gledišta: Nastavak teksta

Poslednji stav Holstove svite „Planete“ nosi naziv „Neptun, mistik“ (Neptune, the Mystic). Ovaj stav je jedan od prvih primera orkestarske literature koji se završava u ‘fade-out’-u (sličan efekat postigao je i Hajdn sa svojom „Oproštajnom simfonijom“, ali na drugi način). Holst je zamislio da ženski hor, koji nastupa u ovom stavu, bude smešten u prostoriji koja je od glavne dvorane odvojena vratima. Ta vrata bi trebalo da budu otvorena sve do poslednjeg takta kompozicije, kada ih treba polako zatvoriti. U poslednjem taktu, melodiju izvodi samo hor, koji bi trebalo istu da ponavlja svaki put sve tiše, sve dok se zvuk potpuno ne izgubi.

U astrologiji, Neptun se smatra misterioznom planetom koja simbolizuje more, njegove tajanstvene dubine i nedokucive tajne koje one kriju. On vlada ljudskom intuicijom, psihičkim sposobnostima koje posedujemo, našom imaginacijom, uobraziljom i maštom. Idealističan je, spiritualan, mističan, maglovit, konfuzan. Zbunjuje i obmanjuje.

Osobe koje su rođene pod uticajem ove planete, obično su izuzetno osetljive, otvorene svim uticajima i često na raspolaganju svemu i svakome.

Prema zapadnoj astrologiji, Neptun ima najviše uticaja na osobe rođene u znaku Ribe.

„Uran, čarobnjak“ (Uranus, the Magician) naziv je šestog stava svite „Planete“ Gustava Holsta.

U astrologiji, Uran se smatra stvaraocem Univerzuma i predstavlja sve što je je moderno, novo i revolucionarno. On je simbol za bunt, iznenadne promene, reforme, propast starog i rađanje novog.

Osobe koje su pod uticajem ove planete obično karakteriše ekscentričnost, dar za pronalaženje novih ideja, sjajne mentalne sposobnosti, pronalazački i reformistički duh, genijalnost, humanost, vidovitost ispred svog vremena. Njihova ljubav je nesebična i univerzalna, prvenstveno ljubav za slobodu, ideje i otkrića.

U lošem aspektu, Uran donosi buntovništvo bez razloga, anarhiste, destruktivnost, nezgodan i težak karakter i druge loše osobine.

Prema zapadnoj astrologiji, Uran ima najviše uticaja na osobe rođene u znaku Vodolije.

„Saturn, planeta starosti“ (Saturn, the Bringer of Old Age) naziv je petog stava Holstove svite „Planete“.

U astrologiji, Saturn je simbol starosti, pravde, vrednosti i iskusenja. O njemu vlada mišljenje da je zloćudna planeta, koja ima loš uticaj i ništa dobro ne donosi. Međutin, to nije istina, jer Saturn ima koliko loših, tako i dobrih osobina, u zavisnosti od toga da li je harmoničan ili ne u ličnom horoskopu.

Osobe koje su pod uticajem ove planete obično vole samoću, ozbiljne su, sa jakim osećanjem odgovornosti, moralnosti i pravednosti. Kada je harmoničan, Saturn daje ozbiljnost, oštroumnost, samostalnost, smisao za organizaciju, dug život, jaku volju, marljivost, istrajnost, poštovanje i mnoge druge veoma pozitivne elemente.

U protivnom (ako je neharmoničan), ukazuje na negativne osobine, kao što su egoizam, pesimizam, depresije, zlonamernost, netolerantnost i hladnoća.

U zapadnoj astrologiji, planeta Saturn ima najviše uticaja na osobe rođene u znaku Jarca.

Četvrti stav svite „Planete“ Gustava Holsta nosi naziv „Jupiter, planeta radosti“ (Jupiter, the Bringer of Jollity).

U astrologiji, Jupiter se smatra dobrom planetom – astrolozi je čak nazivaju i ‘velika sreća’. On je zaštita u svakom smislu reči, na svim poljima.

Osobe koje su rođene pod uticajem Jupitera karakteriše dobroćudnost, iskrenost, duhovitost, poverenje, dostojanstvo i poštenje. One su obično visoko obrazovne, vole da stiču, ali i da daju. Sklone su sportu, putovanjima i bavljenju filozofijom.

U zapadnoj astrologiji, planeta Jupiter ima najveći uticaj na osobe rođene u znaku Strelca.

„Merkur, krilati glasnik“ (Mercury, the Winged Messenger) naziv je trećeg stava svite Gustava Holsta – „Planete“.

Merkur je planeta najbliža Suncu. U astrologiji se vezuje za razum, intelekt, moć prosuđjivanja, veštinu pisanja i izražavanja, trgovinu, puteve i saobraćaj, posredovanje. Osobe koje su pod uticajem ove planete obično su radoznale, pričljive, poseduju analitičku sposobnost i intelektualnu fleksibilnost, vešte su u igri novcem i idejama.

Međutim, Merkur može dati i negativne osobine kao što su lukavost, prevejanost, nepouzdanost, lažljivost, preterana govorljivost i površnost.

Prema zapadnoj astrologiji, Merkur ima najviše uticaja na osobe rođene u znaku Blizanaca i Device.